U izveštaju se tvrdi da je porast namere za iseljavanjem posledica nezadovoljstva demokratijom i osećaja ekonomskog pogoršanja.
Svaki treći Latinoamerikanac želi da emigrira, a polovina istupa protiv dolaska imigranata u svoju zemlju, navodi se u Izveštaju o demokratiji i razvoju 2026 Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (PUNR), objavljenom ovog ponedeljka.
Studija, koja čitavo jedno poglavlje posvećuje ljudskoj mobilnosti kao pokazatelju političkih i društvenih lomova na kontinentu, oslikava stanje regiona koji sve ubrzanije podstiče odlazak sopstvenog stanovništva, ali se istovremeno opire prihvatanju onih koji dolaze iz susednih zemalja.
U tom smislu, izveštaj organizacije otkriva da namera emigriranja tokom poslednje dve decenije stalno raste: 2004. godine 21 odsto stanovništva regiona izjavljivalo je da u naredne tri godine želi otići da živi ili radi u inostranstvu, dok je 2023. taj udeo porastao na 32 odsto.
U nekim zemljama taj procenat daleko prevazilazi regionalni prosek: Haiti je na prvom mestu sa 74,6 odsto stanovništva koje namerava emigrirati, a slede Jamajka (54,3 odsto) i Surinam (45,7 odsto).
PUNR ove brojke direktno povezuje s institucionalnim razočaranjem, jer je rast emigracione namere praćen porastom nezadovoljstva demokratijom i sve izraženijim osećajem ekonomskog nazadovanja.
Iako je region istovremeno i odredište masovnih migracija, odnos građana prema doseljenicima uglavnom je negativan. Tokom 2024. godine, 51,4 odsto Latinoamerikanaca smatralo je da je dolazak imigranata u njihovu zemlju štetan.
Studija upozorava da takvo odbacivanje dodatno podstiče političku polarizaciju, jer se deo javnog diskursa gradi na kriminalizaciji migranata, čime se jača logika „mi protiv njih“, koja podriva osnove demokratskog društvenog ugovora.
Ovaj migracioni ishod poklapa se s istorijskim preoblikovanjem migracionih tokova: ono što je desetlećima bilo usmereno ka Sjedinjenim Državama i Evropi sve više postaje unutarregionalni fenomen.
Godine 1990. unutar same Latinske Amerike i Kariba živelo je 3,7 miliona migranata iz regiona; do 2024. taj broj se gotovo učetvorostručio, dostigavši 14 miliona ljudi.
Najreskiji rast zabeležen je između 2015. i 2020, kada je unutarregionalna migracija za samo pet godina porasla za 84 odsto, delom usled venecuelanske krize i sve tvrđe migracione politike u Severnoj Americi i Evropi, dodatno pooštrene od 2025. godine usled strožih kontrola i povećanog broja deportacija iz Sjedinjenih Država.
Izvor: EL TIEMPO
