Dok se Bolivija suočava sa rastućom ekonomskom nestabilnošću, nestašicama goriva, slabljenjem nacionalne valute i sve izraženijim društvenim tenzijama, u javnosti se sve češće postavlja pitanje da li zemlja ulazi u period dublje političke i institucionalne krize.
O trenutnom stanju u zemlji, raspoloženju građana, rizicima u narednim nedeljama i promenama u oblasti ljudskih prava govori Omar Rilver Velasko, univerzitetski profesor i analitičar društveno-ekonomskih procesa.
O čemu se u vašoj profesionalnoj ili društvenoj sredini poslednje nedelje najčešće raspravlja, a da pritom ljudi nastoje da o tome ne govore javno?
Mislim da je glavna tema u javnosti bio problem sa gorivom, odnosno lošim mešavinama benzina koje se koriste u zemlji. To je izazvalo veliko ogorčenje stanovništva.
Druga važna tema odnosi se na povećanje plata. Vlada je objavila da je isključila mogućnost povišica, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo.
Treća tema je rastuća društvena sukobljenost. Ove nedelje počinje više protesta, pre svega u sedištu vlasti — u La Pazu — tako da nas možda očekuju veoma napeti dani.
Kada je reč o promenama u ponašanju ljudi i institucija poslednjih dana, primetna je sve veća zabrinutost građana da obezbede hranu i osnovne potrepštine, jer periodi društvenih sukoba obično dovode do nestašica i rasta cena. Takođe, značajno su porasle kolone na benzinskim pumpama. To su promene koje su najvidljivije u ovom trenutku.
Koja tri rizika biste izdvojili kao glavna u naredne 2–4 nedelje?
Glavni rizik za vladu jeste mogućnost da se trenutno socijalno nezadovoljstvo pretvori u stanje neupravljivosti državom, koje bi moglo destabilizovati sadašnju vlast. Pojedini društveni sektori već traže ostavku predsednika Rodriga Paza. To je potvrđena činjenica i proizilazi iz zahteva koje je 1. maja objavila Centralna radnička organizacija Bolivije.
Drugi rizik odnosi se na moguću rekonstrukciju vlade. Kruže glasine o smeni više ministara, posebno ministra rada i ministra energetike, što bi moglo izazvati dodatnu političku nestabilnost i krizu kabineta u narednim nedeljama.
Treći važan činilac je mogući sporazum vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom. Iako to još nije zvanično potvrđeno, poznato je da su pregovori uznapredovali i da bi sporazum mogao biti potpisan do kraja ovog ili početka sledećeg meseca.
Još jedan ozbiljan rizik jeste moguće povećanje cena goriva. Vlada je najavila novi cenovnik zasnovan na međunarodnim cenama, što bi moglo da postane okidač za dublju socijalnu krizu.
Pored toga, postoji i spor oko novog državnog budžeta, koji predviđa strogu fiskalnu štednju, smanjenje državnih ulaganja i zamrzavanje plata u državnom sektoru. Organizovani radnici su to odbacili i traže povećanje zarada od 20 odsto, što bi moglo proizvesti nove napetosti tokom čitavog meseca.
Kako u vašoj sredini doživljavaju poteze Pazove administracije u oblasti bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala?
Danas postoji veoma dubok osećaj nesigurnosti. Pre nekoliko dana ubijen je jedan veoma važan sudija Agrarno-ekološkog suda, koji je imao značajnu institucionalnu ulogu. Prema svemu sudeći, napad je povezan s ekonomskim interesnim grupama na istoku zemlje.
Postoji i strah zbog nedostatka kontrole državnih organa nad mogućnim žarištima društvenih sukoba u narednim nedeljama, što bi moglo dovesti do nasilnih sukoba između demonstranata i bezbednosnih snaga.
Vlada je još od početka mandata najavljivala oštru politiku u borbi protiv trgovine drogom. U tom kontekstu omogućen je i povratak DEA (američke agencije za borbu protiv narkotika — prim. Dva Juga) u zemlju, što pokazuje da vlast prihvata snažan spoljni pritisak, pre svega iz Sjedinjenih Država, u oblasti bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala.
Međutim, osim tih najava, do sada nisu predstavljeni konkretni mehanizmi kako bi ta politika trebalo da se sprovodi u praksi.
Kako u vašoj sredini ocenjuju situaciju s tečajem dolara i pristupom devizama?
Situacija sa dolarom je strukturne prirode i nije privremena, iako vlada tvrdi da je rast kursa iznad 10 bolivijana za dolar samo prolazna pojava. U stvarnosti, reč je o dubokoj krizi sposobnosti bolivijske ekonomije, a posebno državnog sektora, da generiše prihode u stranoj valuti. Upravo je državni sektor više od decenije održavao stabilnost kursa.
Sada ulazimo u novu fazu valutne nestabilnosti. Završen je period relativnog mira na deviznom tržištu i nestalo je preteranog optimizma koji je postojao povodom dolaska nove desničarske vlade.
Trenutno deviznim tržištem dominiraju tri velike banke koje kontrolišu oko 75-80 odsto deviza u finansijskom sistemu. Posebno državna banka vrši pritisak na rast kursa dolara, budući da pojačano kupuje dolare kako bi podržala uvoz goriva za državni sektor.
Osnovni strukturni problem leži u tome što je bilans u sektoru ugljovodonika prešao iz pozitivnog u negativan — izvoz više ne obezbeđuje dovoljno deviza za finansiranje uvoza goriva. Premda je država uspela da refinansira deo duga, i dalje postoje snažni srednjoročni pritisci zbog servisiranja spoljnog duga.
Vlada je nedavno povećala kvotu za podizanje dolara iz banaka, ali to je ograničena mera, jer su banke praktično zamrzle kretanje dolara u sistemu.
Šta ljudi na terenu govore o gorivu: da li se to doživljava kao kontrolisana nestašica, logistički problem ili znak sistemskog sloma?
Mislim da ima po malo od svega toga.
Pre svega, postoji strukturni problem i energetska kriza. Prihodi od izvoza ugljovodonika više nisu dovoljni da pokriju troškove uvoza goriva. Prošle godine prihod od izvoza bio je nešto veći od 1,5 milijardi dolara, dok je uvoz premašio 3 milijarde, što znači manjak od oko 1,5 milijardi dolara.
Pored nedostatka deviza, postoji i ozbiljan logistički problem. Bolivijski gasovodi su danas slabo iskorišćeni jer više ne transportuju količine gasa kao ranije, što zemlji stvara dodatne troškove. Istovremeno, tečna goriva se uvoze kopnenim putem, u malim cisternama od oko 30.000 litara, što je skup, spor i nedelotvoran sistem snabdevanja.
Zbog toga se redovno javljaju problemi u snabdevanju, jer ne postoji kapacitet za masovni uvoz koji bi zemlji omogućio veću energetsku autonomiju.
Bolivija takođe zavisi od jedne glavne pomorske tačke uvoza — luke Arika u Čileu — koja ima ograničene kapacitete i zavisi od vremenskih uslova i odobrenja čileanskih vlasti. Na kraju najveći teret tih visokih troškova prevoza snose poljoprivrednici i mala preduzeća.
Kako se promenila ocena stanja ljudskih prava pre jesenjih izbora i posle njih?
Nesumnjivo je došlo do značajne promene u političkom i institucionalnom odnosu prema ljudskim pravima nakon smene vlasti. Sve je izraženija kriminalizacija protesta. U parlamentu se trenutno razmatra takozvani „antiblokadni zakon“, koji bi ograničio proteste i uveo nove krivične odredbe protiv demonstranata.
Posebno su na udaru protesti domorodačkog stanovništva. Primer toga je slučaj u Tarikiji krajem prošle godine, kada su lokalne zajednice u departmanu Tariha protestovale protiv radnji kompanije Petrobras, koja je pokušala da započne eksploataciju ugljovodonika u oblasti od velikog ekološkog značaja, u blizini izvora reke važne za poljoprivredu i vodosnabdevanje regiona. Nakon protesta, Petrobras je podneo krivičnu prijavu protiv meštana, koji su sada podvrgnuti sudskom progonu.
Sve to pokazuje rastuću cenzuru i kažnjavanje društvenog aktivizma, što predstavlja jednu od važnijih promena nastalih u politici sadašnje vlasti.
