Док се Боливија суочава са растућом економском нестабилношћу, несташицама горива, слабљењем националне валуте и све израженијим друштвеним тензијама, у јавности се све чешће поставља питање да ли земља улази у период дубље политичке и институционалне кризе.
О тренутном стању у земљи, расположењу грађана, ризицима у наредним недељама и променама у области људских права говори Омар Рилвер Веласко, универзитетски професор и аналитичар друштвено-економских процеса.
О чему се у вашој професионалној или друштвеној средини последње недеље најчешће расправља, а да притом људи настоје да о томе не говоре јавно?
Мислим да је главна тема у јавности био проблем са горивом, односно лошим мешавинама бензина које се користе у земљи. То је изазвало велико огорчење становништва.
Друга важна тема односи се на повећање плата. Влада је објавила да је искључила могућност повишица, што је изазвало додатно незадовољство.
Трећа тема је растућа друштвена сукобљеност. Ове недеље почиње више протеста, пре свега у седишту власти — у Ла Пазу — тако да нас можда очекују веома напети дани.
Када је реч о променама у понашању људи и институција последњих дана, приметна је све већа забринутост грађана да обезбеде храну и основне потрепштине, јер периоди друштвених сукоба обично доводе до несташица и раста цена. Такође, значајно су порасле колоне на бензинским пумпама. То су промене које су највидљивије у овом тренутку.
Која три ризика бисте издвојили као главна у наредне 2–4 недеље?
Главни ризик за владу јесте могућност да се тренутно социјално незадовољство претвори у стање неуправљивости државом, које би могло дестабилизовати садашњу власт. Поједини друштвени сектори већ траже оставку председника Родрига Паза. То је потврђена чињеница и произилази из захтева које је 1. маја објавила Централна радничка организација Боливије.
Други ризик односи се на могућу реконструкцију владе. Круже гласине о смени више министара, посебно министра рада и министра енергетике, што би могло изазвати додатну политичку нестабилност и кризу кабинета у наредним недељама.
Трећи важан чинилац је могући споразум владе са Међународним монетарним фондом. Иако то још није званично потврђено, познато је да су преговори узнапредовали и да би споразум могао бити потписан до краја овог или почетка следећег месеца.
Још један озбиљан ризик јесте могуће повећање цена горива. Влада је најавила нови ценовник заснован на међународним ценама, што би могло да постане окидач за дубљу социјалну кризу.
Поред тога, постоји и спор око новог државног буџета, који предвиђа строгу фискалну штедњу, смањење државних улагања и замрзавање плата у државном сектору. Организовани радници су то одбацили и траже повећање зарада од 20 одсто, што би могло произвести нове напетости током читавог месеца.
Како у вашој средини доживљавају потезе Пазове администрације у области безбедности и борбе против организованог криминала?
Данас постоји веома дубок осећај несигурности. Пре неколико дана убијен је један веома важан судија Аграрно-еколошког суда, који је имао значајну институционалну улогу. Према свему судећи, напад је повезан с економским интересним групама на истоку земље.
Постоји и страх због недостатка контроле државних органа над могућним жариштима друштвених сукоба у наредним недељама, што би могло довести до насилних сукоба између демонстраната и безбедносних снага.
Влада је још од почетка мандата најављивала оштру политику у борби против трговине дрогом. У том контексту омогућен је и повратак DEA (америчке агенције за борбу против наркотика — прим. Два Југа) у земљу, што показује да власт прихвата снажан спољни притисак, пре свега из Сједињених Држава, у области безбедности и борбе против организованог криминала.
Међутим, осим тих најава, до сада нису представљени конкретни механизми како би та политика требало да се спроводи у пракси.
Како у вашој средини оцењују ситуацију с течајем долара и приступом девизама?
Ситуација са доларом је структурне природе и није привремена, иако влада тврди да је раст курса изнад 10 боливијана за долар само пролазна појава. У стварности, реч је о дубокој кризи способности боливијске економије, а посебно државног сектора, да генерише приходе у страној валути. Управо је државни сектор више од деценије одржавао стабилност курса.
Сада улазимо у нову фазу валутне нестабилности. Завршен је период релативног мира на девизном тржишту и нестало је претераног оптимизма који је постојао поводом доласка нове десничарске владе.
Тренутно девизним тржиштем доминирају три велике банке које контролишу око 75-80 одсто девиза у финансијском систему. Посебно државна банка врши притисак на раст курса долара, будући да појачано купује доларе како би подржала увоз горива за државни сектор.
Основни структурни проблем лежи у томе што је биланс у сектору угљоводоника прешао из позитивног у негативан — извоз више не обезбеђује довољно девиза за финансирање увоза горива. Премда је држава успела да рефинансира део дуга, и даље постоје снажни средњорочни притисци због сервисирања спољног дуга.
Влада је недавно повећала квоту за подизање долара из банака, али то је ограничена мера, јер су банке практично замрзле кретање долара у систему.
Шта људи на терену говоре о гориву: да ли се то доживљава као контролисана несташица, логистички проблем или знак системског слома?
Мислим да има по мало од свега тога.
Пре свега, постоји структурни проблем и енергетска криза. Приходи од извоза угљоводоника више нису довољни да покрију трошкове увоза горива. Прошле године приход од извоза био је нешто већи од 1,5 милијарди долара, док је увоз премашио 3 милијарде, што значи мањак од око 1,5 милијарди долара.
Поред недостатка девиза, постоји и озбиљан логистички проблем. Боливијски гасоводи су данас слабо искоришћени јер више не транспортују количине гаса као раније, што земљи ствара додатне трошкове. Истовремено, течна горива се увозе копненим путем, у малим цистернама од око 30.000 литара, што је скуп, спор и неделотворан систем снабдевања.
Због тога се редовно јављају проблеми у снабдевању, јер не постоји капацитет за масовни увоз који би земљи омогућио већу енергетску аутономију.
Боливија такође зависи од једне главне поморске тачке увоза — луке Арика у Чилеу — која има ограничене капацитете и зависи од временских услова и одобрења чилеанских власти. На крају највећи терет тих високих трошкова превоза сносе пољопривредници и мала предузећа.
Како се променила оцена стања људских права пре јесењих избора и после њих?
Несумњиво је дошло до значајне промене у политичком и институционалном односу према људским правима након смене власти. Све је израженија криминализација протеста. У парламенту се тренутно разматра такозвани „антиблокадни закон“, који би ограничио протесте и увео нове кривичне одредбе против демонстраната.
Посебно су на удару протести домородачког становништва. Пример тога је случај у Тарикији крајем прошле године, када су локалне заједнице у департману Тариха протестовале против радњи компаније Petrobras, која је покушала да започне експлоатацију угљоводоника у области од великог еколошког значаја, у близини извора реке важне за пољопривреду и водоснабдевање региона. Након протеста, Petrobras је поднео кривичну пријаву против мештана, који су сада подвргнути судском прогону.
Све то показује растућу цензуру и кажњавање друштвеног активизма, што представља једну од важнијих промена насталих у политици садашње власти.
