Монументална Девета симфонија Лудвига ван Бетовена биће у потпуности изведена на језику гварани овог уторка, 12. маја, у Градском позоришту „Игнасио А. Пане“ у Асунсиону. Пројекат „Háa vy’avete“ има за циљ да језик гварани представи свету кроз једно од најуниверзалнијих дела класичне музике. На сцени ће наступити Симфонијски оркестар Националног конгреса, више од 100 хориста и истакнути домаћи и међународни солисти, под диригентском палицом Дијега Санчеза Хасеа.
Постоје културни пројекти који настају као спектакли, а има оних који изгледају као плод дубоке потребе за идентитетом. „Háa vy’avete“ несумњиво припада овој другој категорији. Идеја да се Бетовенова „Ода радости“ чује на језику гварани може звучати невероватно, чак и смело, али иза те привидне дрскости стоји уметничка, језичка и симболичка конструкција која настоји да парагвајски језик постави у простор који је ретко истраживан — у само срце светске класичне музике.
У уторак, 12. маја, у 20 часова, Градско позориште „Игнасио А. Пане“ (у улици Presidente Franco, између Чилеа и Албердија) биће поприште несвакидашњег догађаја. Бетовенова Девета симфонија, која се сматра једним од врхунаца људског стваралаштва, биће изведена са чувеним четвртим ставом отпеваним на домородачком и разговорном језику гварани, под називом „Háa vy’avete“.
Пројекат окупља Симфонијски оркестар Националног конгреса (OSIC), којим диригује Дијего Санчез Хасе, затим хор „Софија Мендоза“ Института IMA, хор Високе школе лепих уметности, хор студија музике факултета FADA-UNA и хор школе „Ерминио Хименез“ из Ите, као и солисте Алехандру Месу, Констансу Соледад Сепедано, Рејналда Саманијега и Алда Регијера, уз покровитељство Европске уније. Улаз је слободан.
Гварани: од Парагваја ка свету
Међутим, иза саме музичке величине пројекта крије се дубље културно питање: шта се дешава када један домородачки језик ступи у дијалог са најпознатијим делом западне класичне традиције?
За Фернанда Роблеса, покретача пројекта и преводиоца на разговорни гварани, све је почело много пре саме идеје о концерту.
„У једном тренутку свог професионалног живота сусрео сам се са гварани Мбја домороцима у њиховим заједницама. Тамо сам упознао онај други гварани, дубоки, онај који се говори у етничким заједницама“ — присећа се он. То откриће пробудило је у њему потребу да тај језички свет приближи урбаном и свакодневном Парагвају.
„Идеја да се Девета симфонија са ‘Одом радости’ изведе на гваранију није дошла изненада“ — објашњава он. — „Помислио сам да би било дивно успети да је певамо на нашем језику.“
Изазов је, међутим, био много већи од простог превођења речи. Оригинално дело Фридриха Шилера створено је у оквиру строге и монументалне музичке структуре, где сваки слог следи прецизну мелодијску логику. Прилагођавање гваранију захтевало је месеце пажљивог рада.
„Метрика је изузетно важна. Морали смо да жртвујемо неке прелепе фразе и речи како бисмо их прилагодили, јер у супротном не би могле да се певају“ — признаје Роблес.
Одлучујућу улогу имала је сарадња са истраживачем и познаваоцем културе Мбја, Кристобалом Ортизом. Из те сарадње настало је и коначно име дела: „Háa vy’avete“.
„То није дослован превод“ — појашњава Роблес. — „Кристобал је осећао да треба још више нагласити саму суштину радости. Он је у делу видео нешто небеско.“
Израз се може тумачити као „блистава радост“, „сјајна радост“ или „дубоко дирљива радост“. Више него превод, он дејствује као емоционална реинтерпретација Бетовена кроз осетљивост језика гварани.
У том трагању појављује се један од најмоћнијих аспеката пројекта: ново осмишљавање односа Парагваја према сопственом језику.
„Наш најважнији културни капитал је гварани“ — тврди Роблес. — „На нашем језику осећамо, радимо, волимо и патимо.“
У пројекту је нескривена и намера културног признавања.
„Постоје слојеви друштва који се стиде свог језика. Не схватају какво благо наше друштво поседује“ — размишља он.
Уметнички и историјски пројекат
За Дијега Санчеза Хасеа, диригента овог извођења, пројекат има у земљи ретко виђени уметнички и историјски значај.
„Дириговати Деветом симфонијом је увек огроман изазов. Када се томе дода верзија у потпуности отпевана на гваранију, то постаје нешто изузетно“ — каже он.
Маестро истиче и техничку сложеност прилагођавања музичке структуре настале у немачком језику једном језику са другачијом фонетиком и другачијим звучним дисањем.
„Немачки има обиље сугласника, што снажно утиче на музичку артикулацију. Гварани има другачију мекоћу, другачију течност“ — објашњава.
Управо та „мекоћа“ је, према Санчезу Хасеу, један од најчаробнијих елемената ове иначице.
„Мислим да гварани даје ‘Оди радости’ једну сасвим посебну изражајност. Омогућиће нам да створимо парагвајски звук Бетовена.“
Пројекат окупља више од сто хорских гласова, што је реткост чак и за овдашњу класичну сцену. За општу координацију задужен је млади музичар Николас Рамирез Салабери, који је текст прилагодио оригиналном Бетовеновом нотном запису.
„То је био задатак огромне техничке захтевности“ — признаје Роблес. — „Бетовен је срушио норме свог времена. Никада раније хор није био укључен у једну симфонију.“
Размере пројекта већ су почеле изазивати одјек и ван граница земље. Према речима Санчеза Хасеа, на међународни конкурс за избор солиста стигле су пријаве из Аустрије, Француске, Марока, Италије, Шпаније, Бразила, Мексика и Аргентине, између осталих земаља.
„То показује колико велико интересовање овакав пројекат изазива у међународним круговима класичне музике“ — истиче он.
Упоредо с тим, дигитална промоција биће кључна. Концерт ће бити снимљен у аудио-визуелном и фотографском формату, с намером да касније кружи друштвеним мрежама и међународним платформама.
„Замишљам човека који на интернету открива ‘Háa vy’avete’ и пита се који је то језик који слуша“ — каже Роблес.
Можда се управо у томе налази најдубља суштина овог искуства: показати да гварани не припада искључиво фолклорном или свакодневном простору, већ да може сапостојати са Бетовеном, не губећи изворност ни емоционалну снагу.
„Ако Бетовена можемо извести на нашем језику, шта нас спречава да кренемо и ка другим уметничким облицима?“ — пита се Роблес.
Одговор би могао почети да се пише овог 12. маја, када се језик рођен међу шумама, заједницама и колективним сећањима стопи са једном од најславнијих мелодија западне историје. Један невероватан тренутак у којем ће на једну ноћ и Бетовен звучати на гваранију.
Извор: Ultima Hora
