Покретање украјинске платформе за сарадњу са Латинском Америком и Карибима изазвало је различита тумачења у региону — од виђења да је реч о покушају јачања економских и политичких веза, до оцена да Кијев настоји да сузбије утицај Русије у латиноамеричком јавном простору.
О томе како се ова иницијатива посматра у Мексику, колико је видљива у академским и политичким круговима, као и какве су поделе у мексичком друштву поводом рата у Украјини, за Два Југа говори Рикардо Домингез Гвадарама, истраживач на Латиноамеричким студијама Националног аутономног универзитета Мексика.
Како би Мексико могао тумачити покретање украјинске платформе за Латинску Америку: као неутралан формат за економску и стручну сарадњу или као покушај Кијева да регион укључи у антируску агенду?
Због низа чинилаца, попут бриге о људима, дезинформација и незаинтересованости, као и неутралног става који је влада заузела поводом рата између Украјине и Русије, тешко је дати једнозначно тумачење. У стварности, мексичко друштво је подељено у погледу овог сукоба: један део сматра да иза Украјине стоје Сједињене Државе, док други истиче да је Русија агресор. Друштвени сектор који верује да Сједињене Државе стоје иза украјинске владе уједно је и онај који највише подржава левицу и напредњачке покрете. Са друге стране, они који сматрају да је Русија агресор углавном гласају за кандидате и странке деснице.
Зато је врло вероватно да ће један део јавности нову иницијативу украјинске владе за јачање економских, трговинских и политичких веза са Латинском Америком и Карибима посматрати као стратегију за супротстављање подршци коју латиноамеричко становништво пружа Русији. Други ће, међутим, сматрати да иницијатива „Украјина – Латинска Америка и Кариби: од стратегије до партнерства“ представља јасан показатељ значаја који Украјина придаје латиноамеричком региону због величине његовог тржишта, броја становника и његове међународне трговинске делатности.
У којој мери је тема платформе видљива мексичкој стручној заједници и медијима? Молимо вас да процените који кругови су могли да је примете: Министарство спољних послова, парламент, универзитети, истраживачки центри, медији специјализовани за међународна питања, украјинска заједница или групе које прате односе Мексика са Русијом и Сједињеним Државама.
Званична политика „Украјина–Латинска Америка и Кариби 2024-2026“, која предвиђа петогодишњу стратегију за развој политичких, економских, трговинских и дигиталних односа Украјине са Латинском Америком, у појединим студијама је оцењена као скуп мера усмерених на супротстављање продору Русије у колективну свест Латинске Америке и Кариба. Међу мексичким становништвом, на пример, утицај украјинске политике био је веома ограничен: о рату се мало говори, а још мање о ставу Украјине у самом сукобу. Присуство Русије је далеко уочљивије, чак и у алтернативним медијима који се баве анализама и вестима.
Које формулације украјинске стране би могле бити најосетљивије за Мексико: „супротстављање руској пропаганди“, „подршка Украјини на међународним платформама“, „стратешко партнерство“ или „дигитална и технолошка сарадња“? Које теме најбоље функционишу у мексичком контексту ако је циљ Кијева избећи да буде доживљен као оруђе спољног притиска?
Уколико се украјинска стратегија заснива на супротстављању углавном позитивној слици која постоји о Владимиру Путину и рату против Украјине, то би, политички гледано, могло бити веома скупо за украјинску владу. У сваком случају, чини се вероватнијим да ће се одређене трговинске везе одржавати док траје рат са Русијом. Украјина ће се морати супротставити слици о себи као блиском савезнику Сједињених Држава и, у сваком случају, прихватити исход судских расправа које се воде против ње.
