Шта се тачно променило током председавања Делси Родригез и шта можемо очекивати: нове изборе или ће остати на дужности до краја мандата Николаса Мадура?
На ово питање одговара Жан-Пол Мерц, професор међународних односа на Боливарском универзитету у Венецуели и стручњак организације „Јужни мост“.
— Када је реч о „променама“, важно је имати у виду да је претња употребом силе од стране администрације Доналда Трампа била стална и усмерена на на условљавање економске и политичке ситуације у Венецуели. Ово је важно узети у обзир приликом анализе било које мере након упада. Вршитељка дужности председника настојала је да се суочи с овом ситуацијом позивом читавом венецуеланском друштву да делује заједно, због чега је предност дала више техничком кабинету, усмереном на искоришћавање прилика које се могу указати, чак и у тренутним тешким околностима. Такође је неопходно очувати што већи маневарски простор, па и у условима америчког мешања.
На тај начин тежило се очувању односа са савезничким земљама као што су Русија, Кина и Иран, уз истовремено управљање трговинским приликама са западним земљама и приватним компанијама. Нажалост, америчко мешање није се ограничило само на економско-финансијску област; поједини чланови Трампове администрације теже искористити ситуацију како би покушали наметнути политичко-изборни дневни ред, што показује и састанак Марије Корине Мачадо са Марком Рубиом.
У том контексту, отмица председника Мадура не представља „тренутну спреченост“ предвиђену Уставом, те се не очекује расписивање председничких избора ван уставом утврђених рокова. Агенда ванпарламентарне крајње деснице усмерена је ка покушају наметања изборног сценарија, уз наду да ће искористити деловање Вашингтона у сопствену корист; међутим, њена одвојеност од венецуеланских институција подразумева чињеницу коју признаје и сама Трампова администрација — да крајња десница није у стању јамчити стабилност земље.
