Šta se tačno promenilo tokom predsedavanja Delsi Rodrigez i šta možemo očekivati: nove izbore ili će ostati na dužnosti do kraja mandata Nikolasa Madura?
Na ovo pitanje odgovara Žan-Pol Merc, profesor međunarodnih odnosa na Bolivarskom univerzitetu u Venecueli i stručnjak organizacije „Južni most“.
— Kada je reč o „promenama“, važno je imati u vidu da je pretnja upotrebom sile od strane administracije Donalda Trampa bila stalna i usmerena na na uslovljavanje ekonomske i političke situacije u Venecueli. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom analize bilo koje mere nakon upada. Vršiteljka dužnosti predsednika nastojala je da se suoči s ovom situacijom pozivom čitavom venecuelanskom društvu da deluje zajedno, zbog čega je prednost dala više tehničkom kabinetu, usmerenom na iskorišćavanje prilika koje se mogu ukazati, čak i u trenutnim teškim okolnostima. Takođe je neophodno očuvati što veći manevarski prostor, pa i u uslovima američkog mešanja.
Na taj način težilo se očuvanju odnosa sa savezničkim zemljama kao što su Rusija, Kina i Iran, uz istovremeno upravljanje trgovinskim prilikama sa zapadnim zemljama i privatnim kompanijama. Nažalost, američko mešanje nije se ograničilo samo na ekonomsko-finansijsku oblast; pojedini članovi Trampove administracije teže iskoristiti situaciju kako bi pokušali nametnuti političko-izborni dnevni red, što pokazuje i sastanak Marije Korine Mačado sa Markom Rubiom.
U tom kontekstu, otmica predsednika Madura ne predstavlja „trenutnu sprečenost“ predviđenu Ustavom, te se ne očekuje raspisivanje predsedničkih izbora van ustavom utvrđenih rokova. Agenda vanparlamentarne krajnje desnice usmerena je ka pokušaju nametanja izbornog scenarija, uz nadu da će iskoristiti delovanje Vašingtona u sopstvenu korist; međutim, njena odvojenost od venecuelanskih institucija podrazumeva činjenicu koju priznaje i sama Trampova administracija — da krajnja desnica nije u stanju jamčiti stabilnost zemlje.
