Koliko je ozbiljan problem sa dozvolama za hidrauličko lomljenje u Meksiku? Da li će to biti šansa za meksički ekonomski rast ili će, kao u Srbiji sa rudarstvom litijuma, pokrenuti masovne proteste ekologa zabrinutih zbog zagađivanja vode za piće?
Na ova pitanja za izdanje „Dva Juga“ odgovara Roberto Gutijerez, profesor na Tehnološkom univerzitetu Korehidor u Keretaru.
Od vlade Andresa Manuela Lopeza Obradora i njegove naslednice, sadašnje predsednice Klaudije Šajnbaum Pardo, meksičko rukovodstvo usmerava pažnju na obnovu energetskog suvereniteta. Upravljanje i gazdovanje meksičke države nad energetskim resursima kojima zemlja raspolaže predstavljaju prioritet koji je izazvao određene polemike, pre svega zbog sredstava što ih vlada izdvaja za državnu naftnu kompaniju Petróleos Mexicanos (PEMEX), ali sada i zbog mogućnosti izmene ustava radi liberalizacije frakinga.
Geopolitika kao polazna tačka dala bi za pravo meksičkoj vladi kada ona nastoji da iskoristi sopstvene resurse, u smislu da učini ono što mora s onim što ima. Međutim, to bi podrazumevalo neposredno suočavanje sa nizom protivrečnosti koje je meksička vlada godinama pokušavala da izbegne, budući da je izbegavanje frakinga bilo proglašeno političkom obavezom zbog njegovog visokog uticaja na životnu sredinu. Ta metoda nije bila u potpunosti zabranjena, a sada će stav trenutne administracije biti korišćenje ove tehnike za izvlačenje prirodnog gasa, zarobljenog u dubokim i zbijenim rudnim naslagama.
Iako je vlada stvorila komitet za procenu uticaja na životnu sredinu, kao i navodno održiv metod za njegovu primenu, ekološke organizacije poput Meksičkog saveza protiv frakinga (Alianza Mexicana Contra el Fracking) već su izrazile svoje protivljenje i najavile traženje pravnih mera protiv toga.
Međutim, meksička vlada se već pravno zaštitila od ovakvih dejstava građanskih organizacija koje su dovele u pitanje njene planove i projekte smatrane prioritetom od nacionalnog značaja. Reformama pravosudnog sistema utvrđene su pravne mere koje sprečavaju da projekat koji se smatra ključnim za razvoj zemlje bude zaustavljen od strane sudija, pa je otvoreni dijalog, ponuđen od meksičke izvršne vlasti, postao jedini put za pokušaj ublažavanja posledica već donete odluke.
