Како Перу посматра иницијативу повезивања Латинске Америке и Африке у оквиру форума CELAC-Африка? Да ли се ради о реалној шанси за нова тржишта или тек још једном дипломатском формату без конкретних резултата? Хуан де Диос Гевара Кампој, перуански професор, економиста и предузетник, анализира за Два Југа домете и ограничења ове иницијативе са перуанског становишта.
Колико се у Перуу придаје значај форуму CELAC–Африка? Да ли се о њему говори у вестима или стручним круговима?
На нивоу масовних медија интересовање је тренутно ниско до умерено. У Перуу је медијски дневни ред снажно усмерен на унутрашњу политику и организацију других великих догађаја (као што су припреме за форум APEC).
Ипак, у одређеним стручним круговима (стручњаци за међународне односе, академска заједница и дипломатија) форум се пажљиво прати:
- Министарство спољних послова (Торе Тагле) прати све што се дешава у оквиру CELAC-а, будући да је Перу члан.
- У академском сектору постоји растуће интересовање за „сарадњу Југ-Југ“, а овај форум се посматра као занимљив експеримент под вођством Колумбије, усмерен на уразноличавње партнерстава изван традиционалних оса (САД, Кина, Европа).
- Постоји и разлика у приступу: док је у Колумбији форум државни приоритет у време владавине Густава Петра и Франсије Маркес (са нагласком на афричке корене и климатску правду), у Перуу се он више доживљава као уобичајена мултилатерална обавеза у оквиру регионалног дневног реда.
Постоји ли схватање да би ово могло отворити нове економске прилике за Перу или се сматра споредним догађајем?
Поимање је помешано, али са тенденцијом да се форум посматра као дугорочни подухват:
- Као прилика: перуанска извозничка удружења (попут ADEX-а или COMEX-а) стално траже нова тржишта. Африка се посматра као „последња економска граница“. Сектори као што су агроиндустрија, рударство и примењене технологије могли би пронаћи своје нише. Форум се посматра као улазница за разумевање трговинских правила Афричке уније.
- Као споредан догађај: за просечног перуанског предузетника форум се и даље доживљава као нешто „дискурзивно“ или политичко. Присутан је скептицизам да ће, док се не потпишу конкретни споразуми о слободној трговини и не побољшају логистичке везе (поморски и ваздушни саобраћај између Јужне Америке и Африке), стварне економске користи остати ограничене.
Постоји ли опште поверење у овакве форуме? Верују ли људи да они доносе стварне резултате или не?
Постоји изражен скептицизам, не само у Перуу већ и у већем делу региона:
- „Самит-дипломатија“: присутан је замор од међународних форума. Јавност обично сматра да такви догађаји производе много изјава о добрим намерама и званичних фотографија, али мало стварних промена у свакодневном животу грађана.
- Стварни резултати: поверење у брзе резултате је ниско. Често се верује да форуми више служе за идеолошко позиционирање актуелних влада (у овом случају регионалног лидерства Колумбије) него за решавање структурних проблема као што су глад или климатске промене.
- Прагматични фактор: ипак, стручњаци знају да без оваквих платформи није могуће започети „институционализацију“ која се помиње у вестима. Да би се дошло до конкретних резултата (на пример, оснивање специјализованих управа за Африку у министарствима спољних послова), неопходна је политичка воља која се изражава управо на оваквим форумима.
Укратко: за Перу, форум CELAC-Африка представља занимљиву иницијативу коју предводи сусед, са потенцијалом за будући економски развој, али која тек мора доказати да може прећи са политичке реторике на опипљиве користи у трговини и техничкој сарадњи.
