Музеј сакралне уметности отворио је врата своје друге привремене изложбе ове године — Грчки митови: Од хеленизма до неокласицизма, поставке која јавности представља избор археолошких оригинала из приватне збирке Николаса Латурета Боа.
Реч је о предметима с преко два миленијума историје, који су деценијама били у приватним колекцијама, а сада се по први пут могу видети у Парагвају.
У разговору за „Ултима ора“ (Última Hora), музеолог Луис Латаза, кустос изложбе, објаснио је да ова поставка представља изузетну прилику за приступ баштини коју је практично немогуће пронаћи у овој земљи.
„Ово је привремена изложба која приказује, макар и малим делом, баштину из приватне колекције власника музеја. Изложена је само током зимског распуста и можда је после тога више никада нећемо видети“ — истакао је он.
Латаза је нагласио да се међу изложеним предметима налазе етрурска археолошка дела, помпејске фреске и предмети из грчког света који омогућавају разумевање порекла једне од најутицајнијих културних традиција Запада.
Изван митологије
Иако су данас олимпски богови и грчки хероји део филмова, видео-игара и серија, стручњак подсећа да су ове приче настале као део религије која је обликовала велики део западне мисли.
„Направили смо иконографски избор грчких митова како бисмо приказали како су се развијали — од потпуно религијског контекста до тога да постану приче које данас употребљавамо као фантастику“ — објаснио је он.
Изложба тежи управо томе да васпостави тај историјски пут кроз археолошке оригинале, објашњајне макете и наставна средства која помажу да се разуме како су те приче прошле кроз антику, ренесансу, барок и неокласицизам, све до наших дана.
Мост са Парагвајем
Један од најупечатљивијих аспеката изложбе јесте веза коју она успоставља између класичне уметности и хиспано-гварани баштине похрањене у Музеју сакралне уметности.
Према речима Латазе, разумевање религијског порекла грчких митова такође омогућава да се на другачији начин вреднује 97 хиспано-гварани барокних скулптура које су део сталне поставке музеја.
„Ове изложбе увек имају за циљ да истакну вредност баштине коју имамо у Музеју сакралне уметности. Како грчки митови, тако и наша хиспано-гварани уметност потичу из истог религијског извора“ — каже он.
Изложба приказује како се класична уметност препородила вековима касније током ренесансе и неокласицизма, до те мере да утиче на религијске приказе настале у некадашњим језуитским мисијама.
Учити, а не само гледати
За музеолога, једна од највећих предности ове понуде јесте њен образовни приступ. „Музеј није само место за гледање. Он је, по одређењу, место за учење. Ако не објаснимо оно што приказујемо, људи ће тешко моћи да како треба оцене ту баштину“.
„Без напуштања Парагваја, јавност се може упознати с археолошким предметима који не постоје у другим збиркама у земљи и, пре свега, разумети како су грчки митови на крају утицали на наш начин размишљања, на философију, науку, уметност и велики део културе коју данас познајемо“ — закључио је он.
„Ове изложбе увек имају за циљ да истакну вредност баштине коју имамо у Музеју сакралне уметности“.
Луис Латаза, музеолог
Извор: Última Hora
