Која је сврха закона о заштити приватне својине што га разматра Сенат? Да ли његово усвајање заиста може изазвати распродају земље странцима?
Ово питање за читаоце „Два Југа“ разјашњава социолог, новинар и истраживач Хорхе Елбаум.
Покушаћу да укратко уопштим суштину.
До данас је на снази закон који предвиђа да странци могу купити само прилично мали проценат земљишта, и још мањи када је реч о пограничним подручјима. То је закон усвојен 2008. године, ако се не варам, у време председнице Кристине Фернандез де Киршнер.
Оно што Милеј сада жели урадити — а што нема велику подршку, јер је ово већ трећи пут да не успева добити потребне гласове за разматрање у Сенату — јесте да укине ограничења на куповину земљишта од стране странаца.
То је, сасвим логично, изазвало критике оних што сматрају да би, нарочито када је реч о пограничним подручјима, где би се земљиште могло куповати с обе стране границе — рецимо према Парагвају, Бразилу, Уругвају, Чилеу и другим суседним државама — таква могућност могла довести до угрожавања националног суверенитета. Због тога постоји снажан отпор, чак и међу коалиционим партнерима саме владе, па овај предлог није ни узет у разматрање.
У суштини, оно што Милеј покушава јесте да одговори на захтеве Питера Тила и још неких људи који желе куповати земљу. По мом мишљењу, као и по мишљењу многих других, то представља опасност од отуђења суверенитета, па се надамо да се то неће усвојити. У стварности, реч је о иностраним захтевима какве, на пример, чак ни Сједињене Америчке Државе не дозвољавају у својој земљи.
Уосталом, последњих месеци десила се куповина више хиљада хектара земље од стране емира Катара. То је учињено преко једног посредника из покрајине Санта Фе, што је изазвало велики скандал у Аргентини. Наиме, странци земљу често не купују непосредно, већ то чине преко посредника или лажних власника, како ми то овде кажемо.
