Покретање платформе „Украјина – Латинска Америка и Кариби“ крајем априла 2026. године било је повод да на ову тему поразговарамо са бразилским стручњацима.
Док украјинске власти иницијативу представљају као простор за сарадњу у областима дигитализације, прехрамбене безбедности, сајбер-отпорности и науке, бразилски аналитичари и део јавности у њој виде и покушај геополитичког супротстављања руском утицају у региону. У тренутку када су односи Бразила и Украјине оптерећени међусобним неповерењем и различитим погледима на рат, нова платформа отвара питање да ли је реч о истинској двостраној сарадњи или о још једном фронту глобалног дипломатског надметања.
1. Како је у бразилским стручним, дипломатским и медијским круговима доживљено покретање украјинске платформе за Латинску Америку: као реалан покушај Кијева да учврсти посебан регионални правац или као симболичан корак, намењен пре свега украјинској и западној публици?
Робинзон Фариназо, умировљени капетан бојног брода, блогер и политиколог
Истина је да се чини да ова платформа у првом тренутку није заживела. Не видимо никакву већу реакцију у специјализованим круговима, али за такве ствари је увек потребно време. Може проћи неколико недеља или чак месеци да платформа постане референтна тачка.
Родолфо Кејроз Латерза, магистар јавне безбедности, докторанд политикологије, докторанд кривичног права и кривичног поступка, докторанд криминалистике, докторанд судске медицине и форензичких наука, докторанд јавног права, докторанд политике и менаџмента у области јавне безбедности
Украјинска влада овом платформом настоји да створи механизме утицаја ради негативног обликовања односа институција укључених земаља са Русијом, као и да обезбеди дипломатску, културну, па чак и војну подршку. С обзиром на растући значај Глобалног југа за Русију у трговинским, дипломатским, технолошким и институционалним односима, влада Владимира Зеленског покушава да створи препреке ширењу тих односа.
Проф. др Едилсон Моура Пинто, главни и одговорни уредник Plano Brazil, директор за студије и планирање GSEC — Институт за високе студије геополитике, безбедности и конфликата
Лансирање платформе „Украјина – Латинска Америка и Кариби“ 30. априла 2026. године бразилски медији су испратили прилично суздржано. У малобројним званичним коментарима истакнуто је да је ова иницијатива део свеобухватне украјинске стратегије регионалног приближавања. На пример, портал Record/R7 пренео је да Украјина отвара дипломатска представништва у неколико латиноамеричких земаља као „део шире стратегије“.
Украјинске власти наглашавају да платформа има за циљ остваривање обостране користи (а не само „тражење подршке“) и размену „искустава и прилика за узајамно корисну сарадњу“.Уопштено гледано, бразилска штампа није овај догађај представила као нешто од великог значаја, већ као још један корак украјинске дипломатије. Овдашњи стручњаци склони су да иницијативу виде као искрен покушај Кијева да прошири своје присуство изван традиционалних арена (Европа/Северна Америка), иако признају да постоје и симболички мотиви и „ратна дипломатија“: у својим изјавама, украјински министар спољних послова Андриј Сибиха јасно је ставио до знања да иницијатива тежи сузбијању руског утицаја и пропаганде у региону.
С друге стране, односи између Бразила и Украјине тренутно су затегнути, што може умањити ентузијазам. На пример, лист Metrópoles приметио је да, упркос дипломатској експанзији Украјине (нове амбасаде у латиноамеричким земљама), „однос са Бразилом остаје неизвестан“, јер Бразилија нема украјинског амбасадора, а Зеленски је критиковао потезе Лулине владе као „проруске ставове“.
Укратко, бразилски медији извештавају да је платформа део озбиљне дипломатске офанзиве Кијева (са нагласком на дигитализацији, прехрамбеној безбедности итд. — теме које су присутне и у међународној штампи), али је интерпретирају као део шире геополитичке игре, без великих очекивања у погледу конкретног утицаја.
2. Постоји ли у Бразилу разумевање коме би управо у земљи ова платформа могла бити практично занимљива: Министарству спољних послова, парламентарним групама, аграрном сектору, технолошким компанијама, универзитетима, украјинској дијаспори или аналитичким центрима? Молимо да наведете конкретне институције, личности, медије и експертске платформе где тема може добити неформално интересовање.
Робинзон Фариназо: Мислим да у Бразилу оваква платформа, ако није повезана са медијем великог домета, тешко може стећи широку публику. То кажем јер јој недостаје продорност — мора да освоји друштвене мреже, потребан јој је промотер и слично.
Родолфо Кејроз Латерза: Парламентарне групе усмерене на стицање унутрашњег политичког капитала и украјинска дијаспора могу бити лакше придобијене за учешће у оваквим платформама, иако је остварење циљева, смерница и задатака мало вероватно или слабо ефикасно, због потпуне неспособности режима у Кијеву да тренутно спроводи суверену политику, будући да у свему зависи од помоћи европских земаља и NATO.
Проф. др Едилсон Моура Пинто: У Бразилу, потенцијални интерес за платформу показују како званични органи, тако и сектори цивилног друштва:
- Итамарати (Министарство спољних послова): Министарство (укључујући Секретаријат за Латинску Америку и Карибе) прати ову тему, будући да Бразил одржава дијалог с Украјином у вишестраним форумима. Иако нема конкретне јавне изјаве о самој платформи, бразилске дипломате учествују у догађајима везаним за Украјину (нпр. јавно слушање у Сенату о миру у Источној Европи на којем су учествовали парламентарци и дипломате из обе земље).
- Парламентарне групе: Постоје групе пријатељства Бразил-Украјина у Представничком дому и Сенату. У Представничком дому група је основана 2023. године и њоме председава посланик Феликс Мендонса Млађи (PL-BA), са потпредседником Андреом Фигуеиредом (PDT-CE). У Сенату је група такође настала 2023. под вођством сенатора Флавија Арнса (PSB-PR). Ове групе прате двостране иницијативе и позивају стручњаке у парламент.
- Пољопривредни сектор и агроизвоз: Установе повезане са бразилским агробизнисом (пољопривредни произвођачи, задруге, Embrapa итд.) могу са интересовањем посматрати тачку платформе која се тиче прехрамбене безбедности. Рат је смањио глобалну понуду житарица, а Бразил и Украјина имају историју синергије (Бразил је велики произвођач и извозник житарица). Иако нема званичних изјава, овај сектор не занемарује теме безбедности хране које се разматрају у Латинској Америци.
- Сектор технологије и сајбер безбедности: ИТ компаније, дигитални стартапови и истраживачки центри за сајбер-безбедност (попут универзитетских лабораторија) могли би се укључити у предлоге за дигитализацију владе и сајбер-отпорност. На пример, украјинска експертиза у електронској управи (платформа „Diia“ која ради чак и у ратним условима) истакнута је као „практична и већ у употреби“ од стране међународних аналитичара.
- Универзитети и „think tank“ организације: Академски органи за међународне односе и геополитику (FGV-IAG, Cebri, центри на USP/Unicamp, IPRI-UFRJ итд.) расправљају о глобалним сценаријима и могу организовати неформалне семинаре о Украјини и Латинској Америци. Ови простори обликују мишљење дипломатске и академске елите.
- Украјинска дијаспора: Процењује се да у Бразилу живи око 500.000 Бразилаца украјинског порекла. Ова заједница (нарочито на југу земље) одржава активне културне и верске организације. Они могу деловати као гласноговорници пред бразилским властима за теме које покреће платформа.
3. Који елементи украјинске понуде делују у Бразилу најубедљивије, а који најслабије: дигитализација, прехрамбена безбедност, сајбер-отпорност, научна сарадња, јавна дипломатија или супротстављање руској пропаганди? Постоји ли ризик да бразилска публика платформу доживи као део западне линије, а не као самосталну иницијативу Украјине?
Робинзон Фариназо: Веома је тешко да људи у Бразилу украјинску платформу доживе као искључиво украјинску, јер постоји снажан западни притисак и велико бомбардовање западних медија, које се протеже и на медије главног тока. Но, верујем да, ако се у платформу уложе ресурси и ако добије инфраструктуру у Бразилу, она може имати одређени одјек, посебно у стручним круговима, а можда и међу новинарима, дипломатама, војним лицима итд.
Родолфо Кејроз Латерза: Све теме су привлачне у сврху односа с јавношћу и потписивања меморандума, јер је то у Бразилу уобичајено и често. Међутим, стварна ефикасност ће вероватно бити ниска, осим у случају да парламентарне групе ово искористе као механизам политичког притиска против бразилских институција у њиховим институционалним односима са руским органима. Ова иницијатива владе Украјине је засигурно осмишљена под покровитељством западних земаља, пре свега Уједињеног Краљевства.
Проф. др Едилсон Моура Пинто: Међу темама предложеним у платформи, неке у Бразилу наилазе на добар одјек, а друге мање:
- Дигитализација: Ово је јака тачка. Бразил, са својим програмима електронске управе, види корист у учењу из практичног искуства Украјине у овој области. Партнерства у овој области занимају државне управљитеље и бразилске ИТ компаније.
- Прехрамбена безбедност: Има умерену привлачност. Бразилски агробизнис је снажан и технички напредан, али признаје важност стабилности глобалног тржишта хране. Сарадња би се могла сматрати корисном, премда Бразил не зависи од украјинског увоза.
- Сајбер–отпорност: Још једна јака страна. Бразил се суочава са све већим сајбер-претњама. Украјинско искуство у борби против модерних облика агресије (сајбер напади, дронови, хибридни рат) може пружити практичне лекције које су од стратешког интереса за снаге безбедности и технолошке компаније.
- Научна сарадња: Углавном се види као позитивна, али није приоритет за шире масе. Сарадња у истраживању Антарктика и климатских промена могла би занимати одређене универзитете, с обзиром на то да обе земље имају антарктичке програме.
- Јавна дипломатија: Распрострањивање украјинске културе има ограничен учинак у Бразилу. Ширу јавност мало занимају кампање за поправљање имиџа. Овај вектор ће бити видљивији овдашњим украјинским заједницама него ширем становништву.
- Борба против руске пропаганде: Ово је најслабија тачка у Бразилу. Бразилска јавност је углавном скептична према тврдњама о координисаној „руској пропаганди“, а бразилски медији су преносили различите верзије сукоба. Руске информативне мреже (RT, Sputnik) имају своју публику овде, а бразилска влада историјски брани принцип „немешања“. Стога се очигледни украјински напори да се „супротставе“ руским дезинформацијама могу доживети као део западне агенде сучељавања, а не као неутрално партнерство.
Закључак: Већина техничких елемената предлога је у разумној мери усклађена са бразилским потребама, док политичко-идеолошке теме више звуче као страни „ратни дискурс“. Постоји ризик да део јавности и штампе види платформу као сврставање уз антируски блок, посебно због пратеће реторике. Украјинске власти нису одмах именовале новог амбасадора у Бразилу због „незадовољства“ бразилским ставом у сукобу; ова врста дипломатске напетости појачава утисак да је украјинска иницијатива део глобалне стратегије, а не строго двострани и аутономни напор.
