U jeku predsedničke trke u Kolumbiji, dva događaja uzburkala su javnost: ograničavanje međupartijskih predizbora levice i udar na životni minimalac. O tome šta ovi potezi znače za budućnost zemlje, za Dva Juga govori Alehandro Toro, kolumbijski kongresmen i bivši predsednik Komisije za međunarodne odnose, bezbednost i odbranu Predstavničkog doma.
Koji su momenti iz debate tokom predsedničke trke zaista uticali na ljude i uspeli da promene njihove simpatije?
Dva ključna momenta u ovoj predsedničkoj trci dogodila su se nedavno:
- Odluka Nacionalnog izbornog saveta da ograniči učešće Ivana Sepede na martovskim međupartijskim predizborima „Širokog fronta za život“. Ona je pokazala sistematski pokušaj da se spreči ravnopravno učešće Istorijskog pakta, najznačajnijeg levičarskog pokreta u zemlji.
- Odluka Državnog saveta da priustavi isplatu životnog minimalca. Ona je izazvala opštu reakciju odbacivanja od strane tradicionalnih političkih krugova i podršku političkom projektu koji je od početka branio istorijsko povećanje minimalne zarade.
Koja je sada glavna emocija prema Petru i na čemu se ona zasniva?
Glavna emocija u sektoru takozvanog „centra“ je isto odbacivanje koje izražava i tradicionalna desnica. To je odbacivanje zasnovano na dva razloga: shvatanju da predsednik Petro predstavlja figuru podjednako dostojnu osude kao što je, na primer, bivši predsednik Alvaro Uribe; i nemogućnosti da se prizna kako društveni i ekonomski život zemlje nije bio apokaliptičan kao što je predviđao „centar“ na samom početku mandata sadašnje vlade.
