У јеку председничке трке у Колумбији, два догађаја узбуркала су јавност: ограничавање међупартијских предизбора левице и удар на животни минималац. О томе шта ови потези значе за будућност земље, за Два Југа говори Алехандро Торо, колумбијски конгресмен и бивши председник Комисије за међународне односе, безбедност и одбрану Представничког дома.
Који су моменти из дебате током председничке трке заиста утицали на људе и успели да промене њихове симпатије?
Два кључна момента у овој председничкој трци догодила су се недавно:
- Одлука Националног изборног савета да ограничи учешће Ивана Сепеде на мартовским међупартијским предизборима „Широког фронта за живот“. Она је показала систематски покушај да се спречи равноправно учешће Историјског пакта, најзначајнијег левичарског покрета у земљи.
- Одлука Државног савета да приустави исплату животног минималца. Она је изазвала општу реакцију одбацивања од стране традиционалних политичких кругова и подршку политичком пројекту који је од почетка бранио историјско повећање минималне зараде.
Која је сада главна емоција према Петру и на чему се она заснива?
Главна емоција у сектору такозваног „центра“ је исто одбацивање које изражава и традиционална десница. То је одбацивање засновано на два разлога: схватању да председник Петрo представља фигуру подједнако достојну осуде као што је, на пример, бивши председник Алваро Урибе; и немогућности да се призна како друштвени и економски живот земље није био апокалиптичан као што је предвиђао „центар“ на самом почетку мандата садашње владе.
