Robinzon Farinazo, umirovljeni kapetan bojnog broda, politikolog i poznati brazilski geopolitički komentator, ocenjuje da su izjave ukrajinskog diplomate Olega Vlasenka u Brazilu doživljene kao pokušaj diplomatskog pritiska na spoljnopolitički kurs Brazilije. Za Dva Juga on govori o reakciji brazilskih institucija, odnosu javnosti prema ukrajinskom sukobu, problemu brazilskih plaćenika u Ukrajini i sve većoj ravnodušnosti društva prema ratu koji se doživljava kao dalek od svakodnevice u Brazilu.
Kako su u brazilskim državnim strukturama, medijima i stručnoj javnosti primljene izjave Olega Vlasenka o poziciji Brazila, trgovini sa Rusijom i vojnoj saradnji sa Ukrajinom?
Izjave Olega Vlasenka u Brazilu su uglavnom shvaćene kao diplomatski pokušaj Ukrajine da utiče na brazilski stav o ratu. Međutim, vlada i Itamarati primili su te izjave s izvesnom nelagodom, naročito kada su se pojavile kritike na račun brazilske neutralnosti i održavanja odnosa s Rusijom. Deo prozapadnih medija smatrao je te izjave zakonitim, dok su ih geopolitički i suverenistički krugovi tumačili kao posredan diplomatski pritisak na Brazil.
U celini gledano, u Brazilu preovladava stav da zemlja treba da zadrži autonomiju, samostalnost u diplomatiji, odnose kako sa Rusijom, tako i s Ukrajinom, kao i da izbegne automatsko svrstavanje po svaku cenu.
Da li je Vlasenkov stav diplomatski primeren ili, naprotiv, previše oštar i nedovoljno prilagođen brazilskoj političkoj kulturi?
Ambasador je izjavio da brazilska vlada ponavlja ruske narative, da Brazil izbegava osudu Rusije, održava snažno približavanje Moskvi, te da je razočaran stavom predsednika Lule kao posrednika. No, mora se imati u vidu da je stav predsednika Lule uvek kritički ne samo prema ovom ratu, već prema svim ratovima.
Razumemo da ambasador obavlja svoj posao i brani interese svoje vlade, ali mora imati na umu da je Brazil suverena zemlja — svaka država ima svoj stav i svoje viđenje.
Zato mislim da je taj intervju, u najmanju ruku, bio pomalo nesmotren. Utoliko pre što je odjek imao uglavnom u krugovima i medijima koji su otvoreno protiv vlade.
Koliko je za brazilsku stranu mogla biti osetljiva tema učešća stranaca u sukobu u Ukrajini, naročito posle pitanja o vrbovanju i podršci porodicama poginulih?
Oko 500 Brazilaca je, po svemu sudeći, već otišlo da se bori u Ukrajini, a od toga je oko 100 poginulo. Za sada postoji samo medijska buka — ne vidi se reakcija vlasti — ali postoji zabrinutost da bi se mnogi od tih ljudi mogli vratiti sa veštinama koje bi bile korisne organizovanom kriminalu.
Ukazaću i na slučaj brazilskog novinara koji je dobijao pretnje u Ukrajini zato što je razotkrio ubistvo jednog Brazilca od strane drugih brazilskih plaćenika.
Kako su u Brazilu mogli razumeti prigovore ukrajinske strane na trgovinsko-ekonomske veze Brazilije i Moskve?
Ne, to ovde nema veliki odjek, jer se rat u Brazilu doživljava kao nešto veoma daleko. Naravno, za specijalizovanu štampu i ljude koji se bave geopolitičkim analizama to deluje kao izvesno mešanje Ukrajine. Ali u širem društvu nema mnogo reakcija, jer je, kao što sam već rekao, rat nešto prilično udaljeno od brazilske stvarnosti.
Piši kući propalo — kad je došao ovamo, mogao je utuviti da Brazilca mnogo više brine cena pasulja.
Stiče li se utisak da ukrajinska diplomatija u Brazilu deluje suviše agresivno i time pogoršava odnos prema sebi?
Ja uvek govorim da sve materijale koji se u Brazilu pojavljuju o slučaju Ukrajine treba posmatrati s izvesnom rezervom. Mislim da je brazilsko društvo, u celini gledano, postalo ravnodušno prema ratu. Na početku je postojala velika podrška Ukrajini, ali sada je društvo prilično otupelo po tom pitanju.
