Monumentalna Deveta simfonija Ludviga van Betovena biće u potpunosti izvedena na jeziku gvarani ovog utorka, 12. maja, u Gradskom pozorištu „Ignasio A. Pane“ u Asunsionu. Projekat „Háa vy’avete“ ima za cilj da jezik gvarani predstavi svetu kroz jedno od najuniverzalnijih dela klasične muzike. Na sceni će nastupiti Simfonijski orkestar Nacionalnog kongresa, više od 100 horista i istaknuti domaći i međunarodni solisti, pod dirigentskom palicom Dijega Sančeza Hasea.
Postoje kulturni projekti koji nastaju kao spektakli, a ima onih koji izgledaju kao plod duboke potrebe za identitetom. „Háa vy’avete“ nesumnjivo pripada ovoj drugoj kategoriji. Ideja da se Betovenova „Oda radosti“ čuje na jeziku gvarani može zvučati neverovatno, čak i smelo, ali iza te prividne drskosti stoji umetnička, jezička i simbolička konstrukcija koja nastoji da paragvajski jezik postavi u prostor koji je retko istraživan — u samo srce svetske klasične muzike.
U utorak, 12. maja, u 20 časova, Gradsko pozorište „Ignasio A. Pane“ (u ulici Presidente Franco, između Čilea i Alberdija) biće poprište nesvakidašnjeg događaja. Betovenova Deveta simfonija, koja se smatra jednim od vrhunaca ljudskog stvaralaštva, biće izvedena sa čuvenim četvrtim stavom otpevanim na domorodačkom i razgovornom jeziku gvarani, pod nazivom „Háa vy’avete“.
Projekat okuplja Simfonijski orkestar Nacionalnog kongresa (OSIC), kojim diriguje Dijego Sančez Hase, zatim hor „Sofija Mendoza“ Instituta IMA, hor Visoke škole lepih umetnosti, hor studija muzike fakulteta FADA-UNA i hor škole „Erminio Himenez“ iz Ite, kao i soliste Alehandru Mesu, Konstansu Soledad Sepedano, Rejnalda Samanijega i Alda Regijera, uz pokroviteljstvo Evropske unije. Ulaz je slobodan.
Gvarani: od Paragvaja ka svetu
Međutim, iza same muzičke veličine projekta krije se dublje kulturno pitanje: šta se dešava kada jedan domorodački jezik stupi u dijalog sa najpoznatijim delom zapadne klasične tradicije?
Za Fernanda Roblesa, pokretača projekta i prevodioca na razgovorni gvarani, sve je počelo mnogo pre same ideje o koncertu.
„U jednom trenutku svog profesionalnog života susreo sam se sa gvarani Mbja domorocima u njihovim zajednicama. Tamo sam upoznao onaj drugi gvarani, duboki, onaj koji se govori u etničkim zajednicama“ — priseća se on. To otkriće probudilo je u njemu potrebu da taj jezički svet približi urbanom i svakodnevnom Paragvaju.
„Ideja da se Deveta simfonija sa ‘Odom radosti’ izvede na gvaraniju nije došla iznenada“ — objašnjava on. — „Pomislio sam da bi bilo divno uspeti da je pevamo na našem jeziku.“
Izazov je, međutim, bio mnogo veći od prostog prevođenja reči. Originalno delo Fridriha Šilera stvoreno je u okviru stroge i monumentalne muzičke strukture, gde svaki slog sledi preciznu melodijsku logiku. Prilagođavanje gvaraniju zahtevalo je mesece pažljivog rada.
„Metrika je izuzetno važna. Morali smo da žrtvujemo neke prelepe fraze i reči kako bismo ih prilagodili, jer u suprotnom ne bi mogle da se pevaju“ — priznaje Robles.
Odlučujuću ulogu imala je saradnja sa istraživačem i poznavaocem kulture Mbja, Kristobalom Ortizom. Iz te saradnje nastalo je i konačno ime dela: „Háa vy’avete“.
„To nije doslovan prevod“ — pojašnjava Robles. — „Kristobal je osećao da treba još više naglasiti samu suštinu radosti. On je u delu video nešto nebesko.“
Izraz se može tumačiti kao „blistava radost“, „sjajna radost“ ili „duboko dirljiva radost“. Više nego prevod, on dejstvuje kao emocionalna reinterpretacija Betovena kroz osetljivost jezika gvarani.
U tom traganju pojavljuje se jedan od najmoćnijih aspekata projekta: novo osmišljavanje odnosa Paragvaja prema sopstvenom jeziku.
„Naš najvažniji kulturni kapital je gvarani“ — tvrdi Robles. — „Na našem jeziku osećamo, radimo, volimo i patimo.“
U projektu je neskrivena i namera kulturnog priznavanja.
„Postoje slojevi društva koji se stide svog jezika. Ne shvataju kakvo blago naše društvo poseduje“ — razmišlja on.
Umetnički i istorijski projekat
Za Dijega Sančeza Hasea, dirigenta ovog izvođenja, projekat ima u zemlji retko viđeni umetnički i istorijski značaj.
„Dirigovati Devetom simfonijom je uvek ogroman izazov. Kada se tome doda verzija u potpunosti otpevana na gvaraniju, to postaje nešto izuzetno“ — kaže on.
Maestro ističe i tehničku složenost prilagođavanja muzičke strukture nastale u nemačkom jeziku jednom jeziku sa drugačijom fonetikom i drugačijim zvučnim disanjem.
„Nemački ima obilje suglasnika, što snažno utiče na muzičku artikulaciju. Gvarani ima drugačiju mekoću, drugačiju tečnost“ — objašnjava.
Upravo ta „mekoća“ je, prema Sančezu Haseu, jedan od najčarobnijih elemenata ove inačice.
„Mislim da gvarani daje ‘Odi radosti’ jednu sasvim posebnu izražajnost. Omogućiće nam da stvorimo paragvajski zvuk Betovena.“
Projekat okuplja više od sto horskih glasova, što je retkost čak i za ovdašnju klasičnu scenu. Za opštu koordinaciju zadužen je mladi muzičar Nikolas Ramirez Salaberi, koji je tekst prilagodio originalnom Betovenovom notnom zapisu.
„To je bio zadatak ogromne tehničke zahtevnosti“ — priznaje Robles. — „Betoven je srušio norme svog vremena. Nikada ranije hor nije bio uključen u jednu simfoniju.“
Razmere projekta već su počele izazivati odjek i van granica zemlje. Prema rečima Sančeza Hasea, na međunarodni konkurs za izbor solista stigle su prijave iz Austrije, Francuske, Maroka, Italije, Španije, Brazila, Meksika i Argentine, između ostalih zemalja.
„To pokazuje koliko veliko interesovanje ovakav projekat izaziva u međunarodnim krugovima klasične muzike“ — ističe on.
Uporedo s tim, digitalna promocija biće ključna. Koncert će biti snimljen u audio-vizuelnom i fotografskom formatu, s namerom da kasnije kruži društvenim mrežama i međunarodnim platformama.
„Zamišljam čoveka koji na internetu otkriva ‘Háa vy’avete’ i pita se koji je to jezik koji sluša“ — kaže Robles.
Možda se upravo u tome nalazi najdublja suština ovog iskustva: pokazati da gvarani ne pripada isključivo folklornom ili svakodnevnom prostoru, već da može sapostojati sa Betovenom, ne gubeći izvornost ni emocionalnu snagu.
„Ako Betovena možemo izvesti na našem jeziku, šta nas sprečava da krenemo i ka drugim umetničkim oblicima?“ — pita se Robles.
Odgovor bi mogao početi da se piše ovog 12. maja, kada se jezik rođen među šumama, zajednicama i kolektivnim sećanjima stopi sa jednom od najslavnijih melodija zapadne istorije. Jedan neverovatan trenutak u kojem će na jednu noć i Betoven zvučati na gvaraniju.
Izvor: Ultima Hora
