Broj je tri puta veći nego u Čileu (66); obuhvata 42% u regionu, ali se suočava sa regulatornim i poreskim preprekama.
Brazil ima 205 data-centara u funkciji, što čini 42,1% svih instalacija u Latinskoj Americi. Taj broj je otprilike 3 puta veći nego u Čileu, drugoplasiranom na listi, sa 66 jedinica, dok ih Meksiko ima 65. Podaci su sa platforme Data Center Map.
Ekspanziju podstiče veštačka inteligencija, koja je pokrenula globalni ciklus ulaganja u digitalnu infrastrukturu. Prema rečima Lusijana Fialja, višeg potpredsednika kompanije Scala Data Centers, potražnja za računarskim kapacitetima bi mogla dostići 930 milijardi američkih dolara u narednih 6 godina, učvršćujući ove objekte kao stratešku imovinu, uporedivu sa sektorima poput energetike i vodosnabdevanja.
Brazil ima konkurentske prednosti, poput elektroenergetske matrice koja se 85% do 90% oslanja na obnovljive izvore, s ugljeničnim otiskom do 10 puta manjim nego, recimo, u Sjedinjenim Državama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da regulatorne prepreke i rasipanje dela energetskih kapaciteta mogu ograničiti napredak zemlje, koja se suočava i s izazovom smanjenja spoljne zavisnosti: oko 60% brazilskih podataka obrađuje se van nacionalne teritorije.
ZEMLJA MOŽE IZGUBITI PROSTOR U TRCI ZA VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM
Svet proživljava ciklus bez presedana kada su u pitanju ulaganja u infrastrukturu veštačke inteligencije. Veliki klaud provajderi planiraju da ulože oko 646 milijardi američkih dolara samo u 2026. godini, tvrdi Fialjo. Iako je lider u Latinskoj Americi, Brazil može ostati po strani u ovoj globalnoj trci zbog institucionalnih i poreskih prepreka. Među glavnim teškoćama koje ističu stručnjaci s kojima je razgovarao Poder360 su: pravna nesigurnost — neizvesnost oko budućnosti privremene mere Redata i povećanje stope uvozne dažbine na servere na 25% (Rezolucija 852 Kameksa) poskupljuju infrastrukturu i koče dugoročne odluke; visoko poresko opterećenje — ICMS, koji čini oko 2/3 oporezivanja data-centara, i dalje se ne smanjuje zbog nedostatka koordinacije između država i savezne vlade; spoljna zavisnost — oko 60% brazilskih podataka obrađuje se u inostranstvu, pod stranim zakonodavstvima; kratak rok — Brazil ima oko tri godine da se pozicionira pre nego što investicije odu na tržišta poput Vijetnama i Malezije.
Direktor za obrazovanje ABDC-a, Alesandre Kontojanis, tvrdi da zemlja mora brzo da odredi svoju ulogu: „Ako propustimo pravi trenutak za ove odluke, možemo postati putnici bez stvarnog uticaja“.
Po stručnjacima, investitori ne traže toliko podsticaje koliko predvidivost. Projekti u ovom sektoru uključuju milijarde dolara i cikluse do 30 godina, što zahteva jasna pravila i koordinaciju javnih politika.
DIGITALNA INFRASTRUKTURA ULAZI U DEBATU O SUVERENOSTI
Napredak data-centara na nacionalnoj teritoriji prestao je da bude tehnička tema i postao pitanje strategije i nacionalne bezbednosti. Sa porastom geopolitičkih napetosti, poput onih na Bliskom istoku, gde su digitalne infrastrukture postale fizičke mete napada, potreba za lokalnom obradom podataka postala je kritična.
Andresa Mikeloti, doktorantkinja na UFMG-u i članica organizacije Governing the Digital Society, kaže da rasprava prevazilazi ekonomiju. Prema njenim rečima, ove strukture su oruđa tvrde moći — strateška dobra koja povećavaju sposobnost uticaja i moć jedne zemlje na međunarodnoj sceni, uključujući i kontekste geopolitičkih sporova. Oko 60% brazilskih podataka obrađuje se van zemlje, podložno stranim zakonodavstvima. Prema Fialju, Brazil treba da stvori uslove za razvoj sopstvene infrastrukture i smanjenje te spoljne zavisnosti.
Pogledajte u nastavku infografikon raspodele data centara na nacionalnoj teritoriji:
Izvor: Poder 360
