Strateški plan za „Novog Peruanca“ XXI veka
S obzirom na kritične okolnosti kroz koje Peru prolazi, recept za naš nacionalni opstanak neće doći iz kompromitovane glasačke kutije. Budimo realni: iz procesa u proces, saterani smo u ćošak da biramo između arsena i cijanida, između raka i side. Dok se politička klasa ukopava u mafijaški pakt radi zaštite sopstvenih interesa, običan građanin svakodnevno „bere kožu na šiljak“ u sredini koja kao da je stvorena da ga dovede do neuspeha.
Danas, 1. maja, moja počast peruanskom radniku nije tapšanje po ramenu zbog njegove „otpornosti“. Dosta je romantizovanja sposobnosti da se trpi zlostavljanje. Moja počast je mapa puta da prestanemo s preživljavanjem i postanemo pobednici. Potreban nam je Veliki marš ka Kulturnoj revoluciji koja će spasiti naš ljudski kapital pre nego što bude prekasno.
Dijagnoza sabotaže: zašto ne napredujemo?
Peru je bogata zemlja, naseljena ljudima kojima je uskraćena prilika da budu produktivni. To nije pitanje rase, geografije niti „nedostatka sreće“. To je strukturna sabotaža ljudskog kapitala:
Zločin anemije: Sa 43% dečje anemije, dopuštamo tihi intelektualni genocid. Dete koje u prvih hiljadu dana života ne dobije dovoljno gvožđa imaće mozak sa manje neuronskih veza. Nije da „ne želi da uči“, već je njegova biologija sabotirana od strane neefikasne države. Bez neurona nema inovacija; bez inovacija nema budućnosti.
Anomija i gradsko varvarstvo: Šetnja našim gradovima znači suočavanje s agresivnom, bučnom i grubom sredinom. Užasan saobraćaj nije samo problem puteva; to je simptom nedostatka poštovanja prema drugima. Normalizovali smo „snalažljivost“ kao znak inteligencije, iako je u stvarnosti to sidro koje nas sprečava da postanemo civilizovano društvo.
Obrazovni privid: PISA rezultati ne lažu. I dalje obrazujemo za XIX vek usred XXI veka. Obrazujemo ljude za zanimanja koja će veštačka inteligencija zbrisati za tri godine, dok zanemarujemo zaista važne veštine: kritičko mišljenje, etiku i rešavanje složenih problema.
Veštačka inteligencija kao veliki izjednačitelj: kvantni skok
Ako ćemo čekati da se Ministarstvo obrazovanja ili zdravlja modernizuje tradicionalnim metodama, trebaće nam 50 godina. Toliko vremena nemamo. Veštačka inteligencija (VI) je jedino sredstvo koje nam omogućava da preskočimo propuštene faze razvoja:
Personalizovano i masovno obrazovanje: VI nema sindikate ni političke predrasude. Zamislimo nacionalnu platformu na kojoj svaki učenik ima „kvantnog“ nastavnika koji tačno određuje ono što on ne razume i objašnjava mu to hiljadu puta na različite načine. To je demokratizacija izvrsnosti — dovođenje nivoa elitnih škola u najzabitije kutke planina i prašuma.
Državna uprava bez ljudskog lica: Korupcija se hrani birokratijom. Sistem javnih usluga i upravnih postupaka vođen VI odstranjuje mito, sporost i loš odnos prema građanima. VI nema rođake koje treba zaposliti; teži samo delotvornosti.
Produktivnost na dlanu: Moramo prestati da stvaramo „radnu snagu“ i početi da stvaramo „umnu snagu“. VI omogućava malom poljoprivredniku ili mikro-preduzetniku pristup analizi globalnih tržišta, optimizaciji proizvodnje i razradi proizvoda po međunarodnim standardima. „Tezgarenje“ mora nestati da bi ustupilo mesto izvozu usluga visoke vrednosti.
Profil „Novog Peruanca“: pobednik u harmoniji
Ovaj strateški plan se ne bavi samo tehnologijom, već i građanskim vrednostima. „Novi Peruanac“, koga smo dužni obrazovati, mora biti konkurentan, ali duboko čovečan:
Etika pobednika: Novi Peruanac razume da pobeda ostvarena gaženjem drugih predstavlja dugoročni poraz. Biti „dobra i ispravna osoba“ danas je konkurentska prednost. Poverenje smanjuje troškove transakcija; zemlja u kojoj ljudi veruju jedni drugima, ekonomski napreduje velikom brzinom.
Građanski aktivizam: Ne možemo i dalje biti posmatrači sopstvene tragedije. Građanin XXI veka mora učestvovati, nadzirati i zahtevati rezultate zasnovane na podacima, a ne na lepim obećanjima. Moramo biti netrpeljivi prema osrednjosti naših lidera.
Veštine XXI veka: Stalna radoznalost, tehnološka prilagodljivost i, pre svega, usmerenost na neprekidno učenje. Ko danas prestane učiti, sutra je nepismen.
Zaključak: Pakt za ljudski kapital
Bez obzira na vlast — čak i ako nas i dalje primoravaju da biramo između arsena i cijanida — civilno društvo mora nametnuti beznagodbeni Strateški plan razvoja. Cilj je jasan: spasiti Peruanca.
Spasiti ga od anemije, od neznanja, od agresije. Ovog 1. maja, moj predlog je da postanemo borci za izvrsnost. Peru je ogroman i njegov potencijal je beskonačan, ali samo ako konačno odlučimo da obnovimo svoj mentalni „softver“.
Tehnologija je tu. Potreba je hitna. Nedostaje samo volja da prestanemo biti podanici haosa i postanemo arhitekte sopstvenog uspeha.
Za Peru bez anemije, ispunjen znanjem i u miru!
Izvor: Visión al Futuro
