Стратешки план за „Новог Перуанца“ XXI века
С обзиром на критичне околности кроз које Перу пролази, рецепт за наш национални опстанак неће доћи из компромитоване гласачке кутије. Будимо реални: из процеса у процес, сатерани смо у ћошак да бирамо између арсена и цијанида, између рака и сиде. Док се политичка класа укопава у мафијашки пакт ради заштите сопствених интереса, обичан грађанин свакодневно „бере кожу на шиљак“ у средини која као да је створена да га доведе до неуспеха.
Данас, 1. маја, моја почаст перуанском раднику није тапшање по рамену због његове „отпорности“. Доста је романтизовања способности да се трпи злостављање. Моја почаст је мапа пута да престанемо с преживљавањем и постанемо победници. Потребан нам је Велики марш ка Културној револуцији која ће спасити наш људски капитал пре него што буде прекасно.
Дијагноза саботаже: зашто не напредујемо?
Перу је богата земља, насељена људима којима је ускраћена прилика да буду продуктивни. То није питање расе, географије нити „недостатка среће“. То је структурна саботажа људског капитала:
Злочин анемије: Са 43% дечје анемије, допуштамо тихи интелектуални геноцид. Дете које у првих хиљаду дана живота не добије довољно гвожђа имаће мозак са мање неуронских веза. Није да „не жели да учи“, већ је његова биологија саботирана од стране неефикасне државе. Без неурона нема иновација; без иновација нема будућности.
Аномија и градско варварство: Шетња нашим градовима значи суочавање с агресивном, бучном и грубом средином. Ужасан саобраћај није само проблем путева; то је симптом недостатка поштовања према другима. Нормализовали смо „сналажљивост“ као знак интелигенције, иако је у стварности то сидро које нас спречава да постанемо цивилизовано друштво.
Образовни привид: PISA резултати не лажу. И даље образујемо за XIX век усред XXI века. Образујемо људе за занимања која ће вештачка интелигенција збрисати за три године, док занемарујемо заиста важне вештине: критичко мишљење, етику и решавање сложених проблема.
Вештачка интелигенција као велики изједначитељ: квантни скок
Ако ћемо чекати да се Министарство образовања или здравља модернизује традиционалним методама, требаће нам 50 година. Толико времена немамо. Вештачка интелигенција (ВИ) је једино средство које нам омогућава да прескочимо пропуштене фазе развоја:
Персонализовано и масовно образовање: ВИ нема синдикате ни политичке предрасуде. Замислимо националну платформу на којој сваки ученик има „квантног“ наставника који тачно одређује оно што он не разуме и објашњава му то хиљаду пута на различите начине. То је демократизација изврсности — довођење нивоа елитних школа у најзабитије кутке планина и прашума.
Државна управа без људског лица: Корупција се храни бирократијом. Систем јавних услуга и управних поступака вођен ВИ одстрањује мито, спорост и лош однос према грађанима. ВИ нема рођаке које треба запослити; тежи само делотворности.
Продуктивност на длану: Морамо престати да стварамо „радну снагу“ и почети да стварамо „умну снагу“. ВИ омогућава малом пољопривреднику или микро-предузетнику приступ анализи глобалних тржишта, оптимизацији производње и разради производа по међународним стандардима. „Тезгарење“ мора нестати да би уступило место извозу услуга високе вредности.
Профил „Новог Перуанца“: победник у хармонији
Овај стратешки план се не бави само технологијом, већ и грађанским вредностима. „Нови Перуанац“, кога смо дужни образовати, мора бити конкурентан, али дубоко човечан:
Етика победника: Нови Перуанац разуме да победа остварена гажењем других представља дугорочни пораз. Бити „добра и исправна особа“ данас је конкурентска предност. Поверење смањује трошкове трансакција; земља у којој људи верују једни другима, економски напредује великом брзином.
Грађански активизам: Не можемо и даље бити посматрачи сопствене трагедије. Грађанин XXI века мора учествовати, надзирати и захтевати резултате засноване на подацима, а не на лепим обећањима. Морамо бити нетрпељиви према осредњости наших лидера.
Вештине XXI века: Стална радозналост, технолошка прилагодљивост и, пре свега, усмереност на непрекидно учење. Ко данас престане учити, сутра је неписмен.
Закључак: Пакт за људски капитал
Без обзира на власт — чак и ако нас и даље приморавају да бирамо између арсена и цијанида — цивилно друштво мора наметнути безнагодбени Стратешки план развоја. Циљ је јасан: спасити Перуанца.
Спасити га од анемије, од незнања, од агресије. Овог 1. маја, мој предлог је да постанемо борци за изврсност. Перу је огроман и његов потенцијал је бесконачан, али само ако коначно одлучимо да обновимо свој ментални „софтвер“.
Технологија је ту. Потреба је хитна. Недостаје само воља да престанемо бити поданици хаоса и постанемо архитекте сопственог успеха.
За Перу без анемије, испуњен знањем и у миру!
Извор: Visión al Futuro
