Број је три пута већи него у Чилеу (66); обухвата 42% у региону, али се суочава са регулаторним и пореским препрекама.
Бразил има 205 дата-центара у функцији, што чини 42,1% свих инсталација у Латинској Америци. Тај број је отприлике 3 пута већи него у Чилеу, другопласираном на листи, са 66 јединица, док их Мексико има 65. Подаци су са платформе Data Center Map.
Експанзију подстиче вештачка интелигенција, која је покренула глобални циклус улагања у дигиталну инфраструктуру. Према речима Лусијана Фиаља, вишег потпредседника компаније Scala Data Centers, потражња за рачунарским капацитетима би могла достићи 930 милијарди америчких долара у наредних 6 година, учвршћујући ове објекте као стратешку имовину, упоредиву са секторима попут енергетике и водоснабдевања.
Бразил има конкурентске предности, попут електроенергетске матрице која се 85% до 90% ослања на обновљиве изворе, с угљеничним отиском до 10 пута мањим него, рецимо, у Сједињеним Државама. Ипак, стручњаци упозоравају да регулаторне препреке и расипање дела енергетских капацитета могу ограничити напредак земље, која се суочава и с изазовом смањења спољне зависности: око 60% бразилских података обрађује се ван националне територије.
ЗЕМЉА МОЖЕ ИЗГУБИТИ ПРОСТОР У ТРЦИ ЗА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ
Свет проживљава циклус без преседана када су у питању улагања у инфраструктуру вештачке интелигенције. Велики клауд провајдери планирају да уложе око 646 милијарди америчких долара само у 2026. години, тврди Фиаљо. Иако је лидер у Латинској Америци, Бразил може остати по страни у овој глобалној трци због институционалних и пореских препрека. Међу главним тешкоћама које истичу стручњаци с којима је разговарао Poder360 су: правна несигурност — неизвесност око будућности привремене мере Redata и повећање стопе увозне дажбине на сервере на 25% (Резолуција 852 Камекса) поскупљују инфраструктуру и коче дугорочне одлуке; високо пореско оптерећење — ICMS, који чини око 2/3 опорезивања дата-центара, и даље се не смањује због недостатка координације између држава и савезне владе; спољна зависност — око 60% бразилских података обрађује се у иностранству, под страним законодавствима; кратак рок — Бразил има око три године да се позиционира пре него што инвестиције оду на тржишта попут Вијетнама и Малезије.
Директор за образовање ABDC-а, Алесандре Контојанис, тврди да земља мора брзо да одреди своју улогу: „Ако пропустимо прави тренутак за ове одлуке, можемо постати путници без стварног утицаја“.
По стручњацима, инвеститори не траже толико подстицаје колико предвидивост. Пројекти у овом сектору укључују милијарде долара и циклусе до 30 година, што захтева јасна правила и координацију јавних политика.
ДИГИТАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА УЛАЗИ У ДЕБАТУ О СУВЕРЕНОСТИ
Напредак дата-центара на националној територији престао је да буде техничка тема и постао питање стратегије и националне безбедности. Са порастом геополитичких напетости, попут оних на Блиском истоку, где су дигиталне инфраструктуре постале физичке мете напада, потреба за локалном обрадом података постала је критична.
Андреса Микелоти, докторанткиња на УФМГ-у и чланица организације Governing the Digital Society, каже да расправа превазилази економију. Према њеним речима, ове структуре су оруђа тврде моћи — стратешка добра која повећавају способност утицаја и моћ једне земље на међународној сцени, укључујући и контексте геополитичких спорова. Око 60% бразилских података обрађује се ван земље, подложно страним законодавствима. Према Фиаљу, Бразил треба да створи услове за развој сопствене инфраструктуре и смањење те спољне зависности.
Погледајте у наставку инфографикон расподеле дата центара на националној територији:
Извор: Poder 360
