Да ли су односи Еквадора с Африком занемарени услед унутрашњих политичких приоритета и спољнополитичке изолације, или и даље постоји простор за нове облике сарадње у оквиру глобалног Југа? О значају форума CELAC-Африка, искуствима из прошлости и могућностима у будућности за Два Југа говори Педро Паес, доктор економских наука с Универзитета Тексаса, бивши министар економије Еквадора, члан Стиглицове комисије при УН и универзитетски професор.
Какву видљивост има форум CELAC–Африка у Еквадору? Да ли се о њему говори у јавним гласилима или међу стручњацима?
Уопште не. То је део нове политике владе Нобое, која заправо почиње још са Мореном и Ласом, политике потпуне изолације — не само у формалном, дипломатском смислу, већ и у смислу стварне производње сукоба и разарања међународних институција које на неки начин обезбеђују простор за дијалог, мир и сарадњу.
Раније Еквадор можда није имао конкретне интересе, али као мала земља тежио је механизмима солидарности са целим глобалним Југом, што му је давало извесну пројекцију. Уопштено, дипломатска служба је неговала те вредности институционалности и солидарности, чак и са десничарским владама и дипломатама.
Другим речима, у оквиру међународног поретка заснованог на праву, мала земља је могла имати веће шансе да се њена права поштују. Данас то више није случај — не само да се то становиште не поштује, већ се активно траже какви било механизми за стварање конфликта. Још горе, када је реч о Африци, присутан је чак и извесни расистички став.
Постоји ли мишљење да за Еквадор сарадња с Африком може имати практични смисао (трговина, пољопривреда, безбедност) или се то доживљава као далека тема?
Нажалост, данас су прекинуте готово све могућности за развој механизама сарадње, трговине и удруживања Југ-Југ. Пре 15-17 година имао сам прилику организовати сусрет, самит министара економије муслиманског света и Латинске Америке, где је учествовало неколико афричких земаља.
Постојало је велико интересовање, нарочито за техничку сарадњу у области нафте. На пример, пажњу су привлачиле технике које је Еквадор развијао у области еколошке обнове, али и примене нафтних платформи у тропским шумама ради минимизирања утицаја на животну средину. То беху врло конкретни облици сарадње.
И заиста, многи еквадорски стручњаци радили су не само у земљама Блиског истока, већ и у афричким државама.
Данас се, међутим, на ту тему гледа са великом сумњом, нарочито због поновног јачања афричког национализма, посебно у земљама Сахела.
Верује ли се да овакви форуми могу заиста донети конкретне резултате или је реч више о пригодној дипломатији?
Сматрам да су, с правилном тачком гледишта, овакви форуми веома важни, јер могу омогућити успостављање бројних механизама сарадње на основу откривања синергија. Постоји хиљаду потпуно непознатих могућности које могу процветати чим се покрене разговор о примени односито јефтиних и једноставних механизама.
Као што сам већ поменуо, размена информација и технологија — попут иницијатива насталих у Еквадору — може изазвати интересовање у другим деловима света, иако тога раније нисмо били свесни.
Потребно је отворити канале за кружење идеја, иницијатива и сарадње који не морају пролазити кроз транснационалне корпорације — односно не морају најпре ићи ка „првом свету“, па се потом враћати уз високе трошкове и под неповољним, често пљачкашким условима.
Сарадња Југ-Југ захтева стварање сопствених простора за истраживање, разговор и деловање.
