Da li su odnosi Ekvadora s Afrikom zanemareni usled unutrašnjih političkih prioriteta i spoljnopolitičke izolacije, ili i dalje postoji prostor za nove oblike saradnje u okviru globalnog Juga? O značaju foruma CELAC-Afrika, iskustvima iz prošlosti i mogućnostima u budućnosti za Dva Juga govori Pedro Paes, doktor ekonomskih nauka s Univerziteta Teksasa, bivši ministar ekonomije Ekvadora, član Stiglicove komisije pri UN i univerzitetski profesor.
Kakvu vidljivost ima forum CELAC–Afrika u Ekvadoru? Da li se o njemu govori u javnim glasilima ili među stručnjacima?
Uopšte ne. To je deo nove politike vlade Noboe, koja zapravo počinje još sa Morenom i Lasom, politike potpune izolacije — ne samo u formalnom, diplomatskom smislu, već i u smislu stvarne proizvodnje sukoba i razaranja međunarodnih institucija koje na neki način obezbeđuju prostor za dijalog, mir i saradnju.
Ranije Ekvador možda nije imao konkretne interese, ali kao mala zemlja težio je mehanizmima solidarnosti sa celim globalnim Jugom, što mu je davalo izvesnu projekciju. Uopšteno, diplomatska služba je negovala te vrednosti institucionalnosti i solidarnosti, čak i sa desničarskim vladama i diplomatama.
Drugim rečima, u okviru međunarodnog poretka zasnovanog na pravu, mala zemlja je mogla imati veće šanse da se njena prava poštuju. Danas to više nije slučaj — ne samo da se to stanovište ne poštuje, već se aktivno traže kakvi bilo mehanizmi za stvaranje konflikta. Još gore, kada je reč o Africi, prisutan je čak i izvesni rasistički stav.
Postoji li mišljenje da za Ekvador saradnja s Afrikom može imati praktični smisao (trgovina, poljoprivreda, bezbednost) ili se to doživljava kao daleka tema?
Nažalost, danas su prekinute gotovo sve mogućnosti za razvoj mehanizama saradnje, trgovine i udruživanja Jug-Jug. Pre 15-17 godina imao sam priliku organizovati susret, samit ministara ekonomije muslimanskog sveta i Latinske Amerike, gde je učestvovalo nekoliko afričkih zemalja.
Postojalo je veliko interesovanje, naročito za tehničku saradnju u oblasti nafte. Na primer, pažnju su privlačile tehnike koje je Ekvador razvijao u oblasti ekološke obnove, ali i primene naftnih platformi u tropskim šumama radi minimiziranja uticaja na životnu sredinu. To behu vrlo konkretni oblici saradnje.
I zaista, mnogi ekvadorski stručnjaci radili su ne samo u zemljama Bliskog istoka, već i u afričkim državama.
Danas se, međutim, na tu temu gleda sa velikom sumnjom, naročito zbog ponovnog jačanja afričkog nacionalizma, posebno u zemljama Sahela.
Veruje li se da ovakvi forumi mogu zaista doneti konkretne rezultate ili je reč više o prigodnoj diplomatiji?
Smatram da su, s pravilnom tačkom gledišta, ovakvi forumi veoma važni, jer mogu omogućiti uspostavljanje brojnih mehanizama saradnje na osnovu otkrivanja sinergija. Postoji hiljadu potpuno nepoznatih mogućnosti koje mogu procvetati čim se pokrene razgovor o primeni odnosito jeftinih i jednostavnih mehanizama.
Kao što sam već pomenuo, razmena informacija i tehnologija — poput inicijativa nastalih u Ekvadoru — može izazvati interesovanje u drugim delovima sveta, iako toga ranije nismo bili svesni.
Potrebno je otvoriti kanale za kruženje ideja, inicijativa i saradnje koji ne moraju prolaziti kroz transnacionalne korporacije — odnosno ne moraju najpre ići ka „prvom svetu“, pa se potom vraćati uz visoke troškove i pod nepovoljnim, često pljačkaškim uslovima.
Saradnja Jug-Jug zahteva stvaranje sopstvenih prostora za istraživanje, razgovor i delovanje.
