Постоји општа сагласност да је оно што се са „Златном куполом“ суштински тражи вршење притиска на Русију и Кину у неопходним преговарачким процесима о ограничењу наоружања.
Амерички војно-индустријски комплекс је звер с вечито разјапљеним чељустима. Са прождрљивим апетитом који је тешко утолити, под другом администрацијом Доналда Трампа показује вољу за милитаризацијом свемира како би остварио потпуну хегемонистичку контролу над светом. То чини стварањем противракетног штита који се назире без јамства на успех, али који притом подрива ионако крхку глобалну безбедност[1].
Државно-приватна војна индустрија је економски стуб америчког друштва и његових администрација, биле оне демократске или републиканске. Њима је, попут ваздуха, потребно да — зарад размаха економије и одржавања политике хегемоније — узрокују стања глобалне несигурности, процесе дестабилизације, колективне страхове на пет континената и нападачке ратове који, према империјалистичким ратним хипотезама, чине неопходним наоружавање војски све скупљим и разорнијим технологијама.
У том оквиру и зарад иновација у вишеслојним ратним политикама, влада друге администрације америчког председника Доналда Трампа, под окриљем стратегије националне безбедности објављене крајем 2025. године[2], развија систем степенасте противбалистичке одбране који је назвала „Златна купола” (Golden Dome), што јасно упућује на склоност станара Беле куће ка злату.
Реч је о степенастом суставу, који се обично одређује као вишеструки или вишеслојни, заснованом на пресретачком наоружању, које би овом комплексу омогућило обарање непријатељских ракета, пре свега балистичких и крстарећих. Што се тиче надзвучних ракета, које поседују Руска Федерација, Северна Кореја и Исламска Република Иран, тренутно не постоји делотворан систем обуздавања и то је ове, 2026. године, једна од најзначајнијих кочница овог војног пројекта.
Намера је, очигледно, да се обнови оно што се звало Иницијативом стратешке одбране (ИСО), коју је развила администрација бившег председника Роналда Регана. Циљ те ИСО — популарно познате као „Рат звезда“ — био је стварање свемирског и земаљског штита са ласерском технологијом, који би омогућио уништавање нуклеарних ракета бившег Совјетског Савеза пре него што стигну до америчке територије, чиме би се отклонила и учинила застарелом претпоставка о зајамченом узајамном уништењу.
У тај пројекат, критикован од самог почетка, само између 1983. и 1989. године уложено је 30 милијарди тадашњих долара — што је данашњих 97,967 млрд долара, с обзиром на укупну процењену инфлацију већу од 226% у том периоду. Огромни трошкови, почетна технолошка неизводљивост и подизање напетости са Совјетским Савезом беху тада главне замерке. Данас амерички демократски конгресмени овај нови пројекат називају „застрашујуће скупим, оперативно неделотворним, чудовишно корумпираним и штетним по безбедност САД и света“[3].
Слично ИСО-у, ова „Трампова Златна купола“, чији се трошкови процењују на око 200 милијарди долара, изазива страх да би могла покренути до сада невиђену трку у наоружању. Трамп је изјавио да очекује да тај штит буде пуштен у рад 2029. године, али… различити аналитичари, па чак и Конгресни буџетски уред указали су на то да би укупни трошкови пројекта могли достићи 600 милијарди долара у наредне две деценије — веома далеко од буџетских и временских процена.
Тај новац неће доћи само из америчке државне касе, него ће се вршити снажан притисак на савезнике из НАТО-а, који ће морати да издвоје огромне своте за повећање војних расхода са 2% на 5% бруто домаћег производа (БДП) до 2035. године. То подразумева додатних 510 милијарди евра годишње како би се достигао циљ од 5% БДП-а за војне трошкове[4], што ће значити реско смањење социјалних издатака.
Додајмо и другу врсту притисака, попут оних што подразумевају територијалне уступке. У Трамповој политици присиљавања Данске да преда Гренланд, који се сматра кључном тачком за Golden Dome, планира се развој овог противракетног штита на месту где гигантско острво заузима стратешки географски положај између Северне Америке, Европе и Азије, што се сматра претпостављеном путањом ракета, лансираних из Русије, па чак и Народне Републике Кине, према Сједињеним Државама.
Овај пут успостављања противракетне куполе и захтевање територијалних уступака је неоспоран доказ америчких амбиција за уплитање на руској Северној морској рути. У општем плану притисака у Арктичком кругу, Сједињене Државе намеравају да тако запоседну Гренланд. На том данском поседу предвиђа се размештање или јачање стратешких система као што су радари за рано упозоравање, опрема за праћење ракета и нова сателитска и свемирска инфраструктура.
Очигледна неравнотежа моћи коју ће донети „Златна купола“ приморава земље попут Руске Федерације и Народне Републике Кине на узвратне мере према овом офанзивном пројекту. Он захтева огромну мрежу сателита, како извиђачких тако и оних за делотворна борбена дејства, која би омогућила праћење лансирања непријатељских ракета у реалном времену с апсолутном прецизношћу и њихово неутралисање путем оружја, било ласерског, кинетичког или тзв. орбиталних радиофреквентних средстава.
2025. године Русија и Кина су издале заједничку изјаву у којој је осуђена ова америчка намера коришћења свемира, с оптужбом да га покушавају учинити небезбедним местом и искористити као фронт за нападе. Обе земље су, у контексту 80. годишњице победе у Другом светском рату и оснивања Уједињених нација, истакле „изузетну важност одржавања и јачања светске стратешке стабилности“.
У поменутој изјави, коју због њеног значаја детаљно наводим[5], стоји:
„Недавно најављени програм ‘Златна купола’ делује дубоко дестабилизујуће. Реч је о замашном програму стварања глобалног, вишеслојног и ничим неограниченог система противракетне одбране, способног да заштити од било какве ракетне претње, укључујући ракете сваког типа у противника сличне или приближне снаге. Пре свега, ово значи потпуно одбацивање неодвојиве повезаности офанзивног и дефанзивног стратешког наоружања, што је један од темељних принципа за одржавање глобалне стратешке стабилности. Пројекат такође подстиче развој кинетичких и некинетичких средстава за неутрализацију ракета пре њиховог лансирања, као и инфраструктуре која подржава њихову употребу.“
Ситуација се додатно погоршава чињеницом да програм „Златна купола“ отворено предвиђа и значајно јачање арсенала за извођење борбених операција у свемиру, укључујући развој и орбитално распоређивање система за пресретање, претварајући свемир у окружење за постављање оружја и арену оружаног сучељавања. Обе стране се противе покушајима неких земаља да користе космос за оружане сукобе и супротставиће се безбедносним политикама и дејствима усмереним на постизање војне надмоћности, као и званичном одређивању и коришћењу свемира као „ратног подручја”.
Заиста, ово је намера усмерена на коначно рушење крхке постојеће безбедносне структуре, у корист амбиција Сједињених Држава да одрже опадајућу хегемонију служећи се својим савезницима. Чак и унутар саме америчке војне и политичке структуре појавиле су се критике у вези са спровођењем тог вишемилијардног војног плана. Али, изнад свега, постоји општа сагласност да је оно што се са „Златном куполом“ суштински тражи вршење притиска на Русију и Кину у неопходним преговарачким процесима о ограничењу наоружања.
За разлику од Сједињених Држава, које истрајавају у својој политици хегемоније и надмености, Руска Федерација и Народна Република Кина су у више наврата представиле предлоге који омогућавају ублажавање, па чак и заустављање трке у наоружању зарад светске безбедности. Још 2008. године, на Конференцији о разоружању у Женеви, одржаној 31. марта и 1. априла, обе силе су представиле нацрт међународног уговора за спречавање трке у наоружању и милитаризације свемира. Међу тачкама је унет ставак о неопходности забране постављања ма које врсте оружја у Земљину орбиту и уништавања свемирских објеката.
Тај историјски сусрет касније је повукао са собом подношење веома исцрпног извештаја на Конференцији, организованој од Института Уједињених нација за истраживање разоружања (UNIDIR) под насловом „Безбедност у свемиру: следеће покољење“, који, због његовог историјског значаја, позивам да прочитате путем доње повезнице[6].
Генерална скупштина УН је и даље, без обзира на слабост ове међународне организације, главно тело за окупљање земаља света, место расправе и разматрања резолуција, донетих на конференцијама о разоружању. Већина земаља је гласала за донете споразуме и дели виђење и напоре Русије и Кине у том правцу, док Сједињене Државе и њихови најближи савезници хронично и неодговорно гласају против.
Аналитичари попут Брајана Тирнија, бившег званичника Пентагона, „Златну куполу“ називају „суштински преваром“, због спремности да се протраће милијарде на нешто што неће радити, пошто су непријатељске ракете много јефтиније за производњу од неопходних пресретача.
Са своје стране, Лаура Грего из Савеза забринутих научника (Union of Concerned Scientists), пројекат сматра „лошом, скупом и рањивом идејом“, која би подразумевала десетине хиљада сателита подложних засипању масовним ракетним ударима. Стручњак за нуклеарно наоружање и астрофизику сумња да интерес лежи у чињеници да „има много новца који могу зарадити“ укључене стране, међу којима се, поред познатих извођача као што су Lockheed Martin или SpaceX, налазе и нове компаније из Силицијумске долине попут Anduril или Palantir[7], жељне да се домогну свог дела од стотина милијарди долара овог фараонског војног пројекта.
Свемир је већ засићен сателитима. Према проценама Џонатана Макдауела из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику и стању од децембра 2025. године, око Земље кружи преко 11.700 активних сателита. Већина је у ниској Земљиној орбити, предвођена такозваном мега-скупином Starlink компаније Space X, која припада милијардеру Илону Маску и чини 60% укупног броја сателита. Сматра се да око 35% тих апарата има војну намену.
Несумњиво је да је „Златна купола” идеја пуна противречности и сложености, попут замисли о обарању ракета у разним фазама лета помоћу низа напредних технолошких средстава: сензора, радара дугог домета, пресретача типа Arrow и THAAD, које тренутно користи израелски ционистички режим у такозваном „Гвозденом штиту“ и „Давидовој праћки“, а који су у агресорском рату против Исламске Републике Иран показали своје структуралне мањкавости.
Сваким даном све више америчких политичара, међународних аналитичара и гласила све убедљивије указују на то да је фараонска иницијатива Доналда Трампа о стварању система у стилу Ратова звезда, верзија 2026, само димна завеса намењена јачању угледа једног сваким даном све мегаломанскијег председника.
То је председник што разара оно мало постојећих међународних безбедносних структура, користећи пројекат као инструмент притиска на оне које сматра својим геополитичким ривалима. У својој опседнутости остваривањем „недостижних снова“, он је кадар да свет доведе у опасност, као што већ и ради у многим областима. Реч је о помпезном пројекту који представља додатни, вишемилијардни финансијски терет не само за већ огроман амерички војни буџет, него и за савезнике из НАТО-а.
У том оквиру, позив такозваној међународној заједници и друштвима целог света јесте да обрате пажњу и подрже иницијативе Кине и Руске Федерације о недопуштању размештања ма какве врсте наоружања у путање око планете, што би омогућило јачање међународне безбедности. Неприхватљиво је задовољавати искључиво медијске амбиције Доналда Трампа, већ критиковане urbi et orbi.
Извор: teleSUR
[1] https://www.chathamhouse.org/2025/05/trumps-golden-dome-plan-threatens-fuel-new-arms-race
[2] https://www.hispantv.com/noticias/opinion/636656/eeuu-estrategia-seguridad-nacional-2025
[3] https://www.elmundo.es/internacional/2025/07/19/687b93b7e4d4d8315a8b4582.html
[4] https://legrandcontinent.eu/es/2025/06/24/un-gasto-en-defensa-del-5-del-pib-supondria-510-000-millones-de-euros-adicionales-al-ano-para-los-europeos/
[5] https://www.fmprc.gov.cn/mfa_eng/zy/jj/xjpdelsjxgsfwcxjnslwgzzslqd/202505/t20250509_11617864.html#:~:text=The%20two%20Sides%20call%20upon,world%20on%20a%20collective%20basis.
[6] https://documents.un.org/doc/undoc/gen/g08/618/49/pdf/g0861849.pdf
[7] https://www.cooperativa.cl/noticias/mundo/ee-uu/donald-trump/cupula-dorada-las-criticas-al-escudo-antimisiles-de-trump-por-caro/2025-07-19/104147.html
