Dok svetska ekonomija ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije, Bolivija se ponovo nalazi u centru globalnih interesa zbog svojih ogromnih rezervi litijuma. Dolazak administracije Rodriga Paza doneo je značajne promene u spoljnopolitičkom kursu zemlje.
Univerzitetski profesor Omar Rilver Velasko za Dva Juga analizira da li Bolivija zaista napušta svoje dugogodišnje partnere, Rusiju i Kinu, u korist zapadnih ulaganja, razmatra trenutnu strategiju vlade, objašnjavajući zašto je zamena partnera u kratkom roku „malo verovatna” i kako se cenzura stranih medija poput Russia Today i Telesur uklapa u širu sliku nove državne ideologije.
Da li izjave ministra energetike o poštovanju važećih sporazuma treba smatrati faktičkim odustajanjem od planova vlade Rodriga Paza da preispita ili raskine ugovore sa Ruskom Federacijom i Kinom, ili su te izjave privremene i taktičke?
Uprkos tome što je Pazova vlada pokazala konkretne namere da ne nastavi s ugovorima o eksploataciji litijuma, ona takođe nije preduzela nikakve zakonodavne korake kako bi ponovo pokrenula proces odobravanja ugovora sa kompanijom Uranium One Group, koja odobrenje očekuje sredinom 2026. godine.
Na primer, ugovor sa Rusijom je ugovor o privremenom partnerstvu za razvoj postrojenja za direktno vađenje litijuma (EDL tehnologija) i karbonatizaciju litijuma u solani Ujuni, departman Potosi u Boliviji. Taj ugovor bi trebalo da stupi na snagu dan posle njegovog usvajanja u Skupštini. Državna kompanija YLB odgovorna je za upravljanje protokolizacijom datog ugovora, kao i njegovih izmena.
Ugovor ispunjava sve normativne zahteve zemlje, uključujući uslov da bolivijska državna kompanija mora biti većinski vlasnik sa najmanje 51% udela, kao i odredbe u vezi sa načinom i uslovima arbitraže, koje se moraju sprovoditi na bolivijskom tlu.
Pazova vlada je pre mesec dana donela Uredbu 5503 kojom je pokušala da ovlasti izvršnu vlast za neposredno potpisivanje ugovora u roku od 30 dana, bez prolaska kroz zakonodavnu kontrolu. Ova mera je bila oštro osporavana, što je bio jedan od razloga za njeno ukidanje.
U tom smislu, vlada teži drugom pravnom okviru za davanje koncesija na prirodne resurse i vrlo je verovatno da razmatra druge kompanije i zemlje kao potencijalne partnere.
Ima li vlada Rodriga Paza stvarnu priliku da rusko i kinesko učešće u narednih 6 do 12 meseci zameni ulaganjima iz SAD i EU, ili se radi o pregovaračkim manevrima, usmerenim na zadržavanje postojećih partnera i istovremeno povećanje interesovanja Zapada?
Potraga za novim partnerima u oblasti eksploatacije litijuma predstavljala bi korak unazad za bolivijsku vladu, imajući u vidu značajan napredak postignut sa kineskim i ruskim kompanijama posle pregovora vođenih prethodnih nekoliko godina. U tako dinamičnom poslu kao što je litijum, odlaganje političkih odluka moglo bi ugroziti sposobnost Bolivije da izvuče maksimalnu ekonomsku korist ako se neodlučnost vlade nastavi.
Malo je verovatno da će u roku od 6 do 12 meseci vlada Rodriga Paza uspeti da učvrsti novo strateško savezništvo u vezi s isparljivim (evaporativnim) resursima kojima Bolivija raspolaže. Iako Pazova stranka (Hrišćansko-demokratska partija) ima parlamentarnu većinu zahvaljujući savezu sa Blokom jedinstva, a mogla bi da računa i na mogućnu podršku vodeće opozicione snage — Alijanse slobode — otpor stanovništva prema politici privatizacije i otuđenja prirodnih resursa je široko rasprostranjen. Potvrda tome bila je snažna društvena reakcija krajem prošle i početkom ove godine povodom donošenja Uredbe 5503, koja je predviđala nove modalitete ugovora sa stranim kompanijama, ali je ukinuta zbog narodnog negodovanja.
Politička bliskost koju je vlada Rodriga Paza pokazala prema Sjedinjenim Državama, uključujući više poseta SAD u poslednja dva meseca i nastojanje da se obnove diplomatski odnosi s Izraelom, ukazuju na mogućnost da će bolivijska spoljna politika ubuduće više zastupati interese te grupe zemalja. Iako je Kina glavni trgovinski partner Bolivije i njen najveći bilateralni poverilac, nisu održani značajni sastanci s tom zemljom osim protokolarnih susreta na početku mandata nove vlade.
Postoji li politička veza između politike zadržavanja ugovora sa Rusijom i Kinom i najavljene odluke državne kompanije Entel da od 17. januara iz svoje televizijske ponude ukloni Telesur i Russia Today, ili te mere nisu povezane?
Ne smatram da postoji neposredna veza između ugovora o litijumu i odluke o obustavi emitovanja međunarodnih kanala u nacionalnom programu; pre je reč o široj komunikacionoj strategiji.
Odluka o isključivanju Telesur-a i Russia Today-a iz bolivijske televizijske ponude predstavlja svesnu političku akciju usmerenu na uklanjanje javnih prostora kritike globalnog pravoslavlja i sadržaja koji ne odgovaraju interesima stranih zemalja poput Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Uklanjanje ovih stranih medija ograničava pristup informacijama bolivijskim građanima u okviru pluralizma, raznolikosti mišljenja i prava na slobodno izražavanje.
Ova komunikaciona strategija postaje još očiglednija ako se ima u vidu da su najmasovniji mediji, u vlasništvu krupnih preduzetnika povezanih s agrobiznisom, stočarstvom, bankarstvom i trgovinom, posle dolaska predsednika Paza na vlast zauzeli izrazito provladin stav.
