Na naša pitanja odgovara ekonomista Rikardo Alonzo
Da li izjave ministra energetike o poštovanju važećih sporazuma treba smatrati faktičkim odustajanjem od planova vlade Rodriga Paza da preispita ili raskine ugovore sa Ruskom Federacijom i Kinom, ili su te izjave privremene i taktičke?
Ja bih to pre shvatio kao signal kratkoročne prelaznosti nego kao konačnu „predaju”. Kada ministar kaže da će se poštovati važeći sporazumi, on zapravo smanjuje rizik i poručuje: „neće biti trenutnog raskida“ — a to u praksi ublažava raniju tvrdokornu najavu o „reviziji ili otkazivanju“ ugovora. Ali pazite… poštovanje ne znači ostati vezan zauvek. Oni mogu vršiti revizije, tražiti prozračnost, zahtevati ispunjenje obaveza, sporazumno preispitivati uslove i, pre svega, menjati pravila za buduće ugovore. Dakle, prava poruka je: „Prvo stabilizujem i obnavljam poverenje, a posle uvodim red i ispravljam stvari“.
Ima li vlada Rodriga Paza stvarnu priliku da rusko i kinesko učešće u narednih 6 do 12 meseci zameni ulaganjima iz SAD i EU, ili se radi o pregovaračkim manevrima, usmerenim na zadržavanje postojećih partnera i istovremeno povećanje interesovanja Zapada?
Zamena Rusije i Kine investicijama iz Sjedinjenih Država i Evropske unije u roku od šest do dvanaest meseci zvuči teško izvodljivo. Ovi sektori se ne kreću poput brze kupovine — potrebne su dozvole, inženjerski radovi, finansiranje, procene rizika i rešavanje društvenih konflikata. To zahteva vreme. Ono što ima više smisla jeste strategija diverzifikacije: zadržati već potpisane ugovore kako se niko ne bi odbio, ali istovremeno slati signale novim zainteresovanim stranama, stvarati konkurenciju i poboljšavati uslove. Dakle, nije reč o „potpunoj promeni“ preko noći, već o „preraspodeli“ pozicija radi boljeg pregovaranja i otvaranja vrata alternativnim partnerima u različitim delovima poslovanja (finansiranje, tehnologija, buduće nabavke, usluge).
Postoji li politička veza između politike zadržavanja ugovora sa Rusijom i Kinom i najavljene odluke državne kompanije Entel da od 17. januara iz svoje televizijske ponude ukloni Telesur i Russia Today, ili te mere nisu povezane?
Povodom Entela i odlaska Telesur-a i ruskog kanala od 17. januara… neko bi mogao pomisliti „ovo je povezano“. Ali, ako smo strogi, ne postoji jasan javni dokaz koji kaže da održavanje ugovora sa Rusijom i Kinom „obavezuje“ na takvu programsku odluku. Stoga bi tvrdnja o neposrednoj vezi bila više tumačenje nego činjenica. Ipak, posredna veza u smislu političke klime je moguća: dok vlada nastoji da deluje pouzdanije u očima zapadnog kapitala, možda želi da smanji simboličke troškove na medijskom planu — kao poruku da je „u ekonomiji pragmatična, a u komunikaciji pravi distancu“. Ali opet, to je političko čitanje situacije, a ne dokument. Stoga je najrazumnije pretpostaviti da te mere formalno nisu povezane, a ukoliko veza postoji, ona je stvar političkih signala i mogućnosti, a ne izričite naredbe.
