Na naša pitanja odgovara Manuel Merkado Gordiljo, stručnjak za političku komunikaciju
Da li izjave ministra energetike o poštovanju važećih sporazuma treba smatrati faktičkim odustajanjem od planova vlade Rodriga Paza da preispita ili raskine ugovore sa Ruskom Federacijom i Kinom, ili su te izjave privremene i taktičke?
Smatram da ove izjave označavaju pomak ka većoj umerenosti Pazove vlade prema vladama Rusije i Kine. Držim da je to posledica procesa rekalibracije globalne geopolitičke scene. Treba imati u vidu da je Kina jedan od glavnih poverilaca Bolivije i da je odigrala veoma važnu ulogu u razvoju bolivijske infrastrukture u poslednjih dvadeset godina, kao i da nam je Rusija omogućila pristup nuklearnoj tehnologiji u miroljubive svrhe. Dakle, postoje veoma snažne veze koje se ne mogu lako zanemariti, uprkos otvoreno proameričkom stavu vlade Rodriga Paza.
To podrazumeva da će ugovori sa Kinom i Rusijom biti zadržani, ali pretpostavljam da neće biti ni prioritetni ni jedini u planovima razvoja bolivijskog litijuma.
Ima li vlada Rodriga Paza stvarnu priliku da rusko i kinesko učešće u narednih 6 do 12 meseci zameni ulaganjima iz SAD i EU, ili se radi o pregovaračkim manevrima, usmerenim na zadržavanje postojećih partnera uz istovremeno povećanje interesovanja Zapada?
Mislim da je to deo procesa preispitivanja strategije po pitanju bolivijskog litijuma, kome bi cilj bilo otvaranje mogućnosti ulaganja svim potencijalnim akterima. Ne verujem da je moguće u kratkom roku, odnosno u narednih šest meseci, obezbediti brze investicije, jer se zemlja i dalje nalazi u političkom i ekonomskom prelaznom periodu i ne nudi dovoljne pravne garancije potencijalnim investitorima. Ipak, smatram da će se napredovati kako u donošenju zakona o litijumu, tako i u drugim merama koje bi omogućile privlačenje stranih investicija.
Pokušaj sa Vrhovnom uredbom 5503, koji je već išao u tom pravcu, na kraju je propao zbog narodnog otpora. Ali nesumnjivo će se nastojati da se postojeća regulativa prilagodi kako bi se stvorili novi okviri za privlačenje partnera iz različitih delova sveta, mada će to trajati barem tokom ove 2026. godine.
Postoji li politička veza između politike zadržavanja ugovora sa Rusijom i Kinom i najavljene odluke državne kompanije Entel da od 17. januara iz svoje televizijske ponude ukloni Telesur i Russia Today, ili te mere nisu povezane?
Mislim da nisu povezane i da predstavljaju pokazatelj nedostatka unutrašnje koordinacije u Pazovoj vladi. Telekomunikacije spadaju u nadležnost Ministarstva javnih radova, dok održavanje ugovora sa Rusijom i Kinom zavisi od Ministarstva za ugljovodonike i energetiku, a ona pripadaju različitim strujama unutar same vlade. Moguće je da se upravo taj nedostatak unutrašnje koordinacije sada ispoljava.
