Свету су потребни веће јединство и посвећеност праведнијем систему глобалног управљања
Док Сједињене Државе подривају глобализацију покретањем царинских ратова и умањивањем улоге међународних организација, поступци Кине одражавају њену тежњу да помогне у реформи глобалног управљања, усмереној ка успостављању равноправног и уређеног вишеполарног међународног поретка заснованог на уравнотеженој вишеполарности. Заиста, тренд ка глобалној мултиполарности је сада неповратан. Успон Глобалног југа, заједно са растућим утицајем регионално интегрисаних организација, из темеља мења светску расподелу моћи. Последично, капацитет једне земље да доминира глобалним пословима, као и легитимитет да то чини, се смањују. Али без пажљивог поступања и координације, процес вишеполарности ризикује да склизне у неред, сукоб или чак рат.
Са опадањем релативног значаја Запада, Исток се уздиже обједињен стратешком координацијом и културном блискошћу. Управо у том успону иницијатива Појас и пут симболизује један од кључних трендова вишеполарности. Њено појављивање поклапа се с успоном вишеполарности, подржане од Кине и других земаља Глобалног југа, а засноване на вишестраној сарадњи и изградњи новог типа међународних односа.
Кроз Појас и пут, Исток ступа на сцену са модерношћу која изражава моћ кроз инфраструктуру, инвестиције и међузависну сарадњу.
Академске анализе глобализације доследно су истицале политичке асиметрије и друштвене неједнакости које су резултат десетлећа хиперглобализације, која се често правда парадигмом слободног тржишта. Све политизованији процес економске међузависности и ослабљене структуре глобалног управљања подривају изгледе за стабилну равнотежу и унапређење глобалног благостања. Ово позицију Кине чини посебно битном. У дипломатском смислу, Кина је изнела концепт изградње заједнице са заједничком будућношћу за човечанство, који подржава јачање међународног система и успостављање праведнијег и обухватнијег оквира глобалног управљања под окриљем Повеље Уједињених нација.
Зато су исходи самита Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Тјенђину били толико важни. Тамо је кинески председник Си Ђинпинг предложио Иницијативу за глобално управљање. За Кину, развој, безбедност, цивилизација и управљање чине четири стуба за остварење њеног виђења изградње заједнице са заједничком будућношћу за човечанство, што се суштински тумачи као предлог за другачији светски поредак. У том новом међународном поретку, Кина настоји утеловити ово виђење, допринети реформи система глобалног управљања и унети већу сигурност у међународне односе. На самиту ШОС-а у Тјенђину, председник Си је одржао двостране састанке са лидерима земаља, како великих тако и малих, показујући посвећеност инклузивности кинеског дипломатског приступа поклањањем једнаке пажње свима, и демонстрирајући кинески модел мултилатерализма заснован на мрежи двостраних веза.
Четири кинеске глобалне иницијативе — Иницијатива за глобални развој, Иницијатива за глобалну безбедност, Иницијатива за глобалну цивилизацију и Иницијатива за глобално управљање — представљају не само доследан концепт, већ и прагматичну политику засновану на интересима. Све оне заједно обезбеђују висок степен унутрашње усаглашености. Кинеска спољна политика се ослања на ове иницијативе. Циљ је помоћи у реформи система глобалног управљања, подижући представљеност Глобалног југа у оквиру УН-а, јачањем његовог утицаја, гласа и заступљености у доношењу одлука.
Током последњих четири-пет година, Кина доследно излаже и утврђује ово виђење кроз четири глобалне иницијативе које заузимају истакнуто место на двостраним и вишестраним састанцима, као и у напорима јавне међународне дипломатије.
Управо на раскрсници моћи окупљања и дискурзивне моћи овај утицај се најјасније испољава, будући да је човечанство постало тесно испреплетена заједница са заједничком будућношћу. Јачање глобалног управљања је прави потез за међународну заједницу како би се поделиле развојне прилике и решили глобални изазови. Кина је одлучила поспешити заједничке напоре са свим странама како би истражила начине за реформу и побољшање система глобалног управљања и створила светле изгледе за мир, безбедност, просперитет и напредак.
Тензије у међународној арени, подстакнуте супротстављеним погледима на глобално управљање, наглашавају потребу за дијалогом. Исто је важило и за Самит Г20 у Јужној Африци, где одсуство САД не само што није допринело у проналажењу решења, него је проблеме чак и продубило. Међутим, одсуство САД није подрило подршку групе одлукама. Својим позивима на солидарност и слободну трговину, кинески премијер Ли Ћијанг донео је на самит посвећеност Кине мултилатерализму. Залагао се за решавање разлика, спорова и несугласица путем равноправних консултација, доприносећи решењима легитимних проблема свих страна. Свету је потребна изградња праведнијег и отворенијег међународног трговинског и економског поретка, а Кина је позвала на реформу великих међународних организација. Да би се постигло њихово боље и демократскије функционисање, земље у развоју морају добити већи утицај у институцијама глобалног управљања, које до данас контролише Запад.
Аутор је директор Центра за истраживање Кине и Латинске Америке (CEISiL) и Постдипломског програма о савременој Кини на Националном универзитету Ланус у Аргентини. Чланак је написан за China Watch, истраживачки центар при China Daily.
