Kako se vlada Klaudije Šejnbaum nosi s bahatom retorikom Donalda Trampa? Zašto je pitanje migracija postalo najjači adut u rukama Vašingtona i kako Meksiko planira odbraniti svoje granice i dostojanstvo? Mada je Meksiko danas glavni trgovinski partner Sjedinjenih Država, iza rekordnih brojki o razmeni kriju se duboki nesporazumi oko bezbednosti, energetike i prava na samoopredeljenje. Od pretnji vojnim uplitanjem zbog narko-kartela do ekonomskog „štita“ koji Meksiko gradi kroz odnose sa Kinom, u razgovoru s Paulinom Domingez otkrivamo šta se zaista dešava na jednoj od najprometnijih i najproblematičnijih granica sveta.
– Objasnite ključne aspekte i probleme u odnosima između Meksika i Sjedinjenih Američkih Država.
U sadašnjim odnosima Meksika sa Sjedinjenim Državama, na obostranom dnevnom redu tri teme izazivaju najveću pažnju: trgovina, bezbednost i trgovina drogom, te migracije. Iako je meksička vlada, predvođena predsednicom Klaudijom Šejnbaum, izabrala dijalog, strpljenje i pregovore kao osnovne elemente u interakciji sa predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom, on je dao prednost političkom, ekonomskom i diskurzivnom pritisku protiv Meksika. U suštini, interes elite koju predvodi predsednik Donald Tramp jeste da očuva svoje interese u Meksiku netaknutim, odnosno: svoje investicije u energetskom sektoru (nafta, benzin i električna energija), telekomunikacijama i agroindustriji preko svojih transnacionalnih kompanija. Njihovi interesi su pogođeni u Meksiku ustavnim promenama koje je pokrenula i sprovela sadašnja vlast, poput reforama u pravosuđu, Zakona o vodama, Nacionalne garde, borbe protiv korupcije i nekažnjivosti, kao i u naplati poreza.
Visoka podrška predsednici među meksičkim stanovništvom — koja premašuje 70% prema poslednjim anketama — daje joj legitimitet, konsenzus i veliku pregovaračku moć pred američkim pritiscima. Osim toga, diskurzivni napadi predsednika Trampa, kolebljive najave carina na meksičke proizvode i njegove namere da vrši vojna dejstva na meksičkoj teritoriji porodili su nacionalno jedinstvo i neumoljivu podršku predsednici Republike. U tom smislu, snaga nacionalnog suvereniteta postaje problem za vladu predsednika Donalda Trampa, čiji je cilj slabljenje meksičke vlade.
– Na čemu se zasnivaju ekonomski odnosi između Meksika i Sjedinjenih Država? Izdvojite ključne aspekte i glavne probleme.
Ekonomski i trgovinski odnosi između Meksika i Sjedinjenih Država regulisani su Sporazumom o trgovini između Meksika, Sjedinjenih Država i Kanade (T-MEC) od 2019. godine, a pre toga Sporazumom o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (TLCAN/NAFTA), potpisanim 1992. godine, koji je stupio na snagu 1. januara 1994. godine. Meksiko je postao prvi trgovinski partner Sjedinjenih Država: to je zemlja iz koje SAD primaju najviše robe, ali i odredište njihovog glavnog izvoza. „Obostrana trgovina dostigla je rekordne brojke (preko 650 milijardi dolara do septembra), sa ključnim izvozom kao što su automobili, mašine i elektronika“.
U 2025. godini Meksiko je zadržao to mesto ispred Kine, koja je drugi trgovinski partner Amerikanaca. Za Meksiko tržište Sjedinjenih Država predstavlja 80% njegovog izvoza i između 40 i 43% ukupnog uvoza. Jedan od najstarijih problema u ekonomskim i trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Državama bila je visoka zavisnost od tog tržišta, čak i od neposrednih stranih investicija koje Meksiko prima (do 45%). Za neke se radi o komplementarnim ekonomijama, ali u stvarnosti visoka zavisnost Meksika od Sjedinjenih Država podvrgava ga nizu pritisaka koji dosežu čak do menjanja unutrašnjih odluka u Meksiku. Dakle, ključna tema je slobodno samoopredeljivanje, koje je dovedeno u pitanje visokom zavisnošću od američkog tržišta i ušteđevine. U poslednjoj godini, pretnje predsednika Donalda Trampa o povećanju poreza na meksičke proizvode uslovile su migracionu i bezbednosnu politiku vlade Meksika.
– Šta je suština vojne saradnje između Meksika i Sjedinjenih Država?
Postoji nekoliko linija dvostrane saradnje u ovoj oblasti. Na primer, zajedničke vežbe obuke, u kojima je dozvoljen ulazak pripadnicima američke mornaričke pešadije u Meksiko radi sprovođenja vežbi (Feniks 2025) ili radi obuke meksičkih specijalnih snaga. Pripadnici Sekretarijata mornarice Meksika posećuju Sjedinjene Države bez oružja radi specijalizovane obuke. Takođe postoji razmena dobrih administrativnih praksi.
U pogledu saradnje na polju bezbednosti i borbe protiv kriminala, u septembru 2025. osnovana je Grupa za realizaciju mera bezbednosti kako bi se periodično koordinisalo razbijanje kartela (koje je američka vlada februara 2025. proglasila terorističkim grupama) i borba protiv trgovine fentanilom. Osim toga, nedavno je uspostavljena „Mission Firewall“ kako bi se zaustavio ilegalni protok oružja iz Sjedinjenih Država u Meksiko, što je višekratni zahtev meksičke vlade. Obe vlade razmenjuju obaveštajne podatke protiv kriminalnih grupa. Važno je naglasiti da, uprkos ovom nivou saradnje, meksička vlada ne dozvoljava oružane operacije na svojoj teritoriji nijednoj američkoj bezbednosnoj agenciji. CIA ili DEA, na primer, ne mogu samostalno delovati u Meksiku, već biti samo saradnici i pratioci koji razmenjuju informacije. Meksička vlada je jasno stavila do znanja da je saradnja u ovoj oblasti zasnovana na strogom principu poštovanja suvereniteta, stoga nisu dozvoljene operacije niti vojno prisustvo ili jednostrane akcije američkih snaga na nacionalnoj teritoriji, ako nisu deo prethodno dogovorene saradnje.
U tom smislu, krajnje je čudno što vlada Sjedinjenih Država, preko svog predsednika ili drugih zvaničnika, uporno kritikuje dejstva meksičke vlade protiv organizovanog kriminala ili trgovine fentanilom. Nedavno je američki predsednik dekretom proglasio fentanil oružjem za masovno uništenje, što bi toj zemlji dalo slobodu da napada terorističke grupe i države s oružjem za masovno uništenje. To predstavlja ozbiljnu pretnju suverenitetu i nacionalnoj bezbednosti Meksika. Dekret tek treba da postane zakon, ali on predstavlja nastavak pretnji koje vlada Meksika dobija od strane vlade predsednika Donalda Trampa.
– Koji su glavni aspekti odnosa između Meksika i Kine trenutno i kako Sjedinjene Države utiču na njih?
Kina je drugi trgovinski partner Meksika. Između 2000. i 2025. godine obostrana trgovina je porasla za više od četiri hiljade procenata. Danas ona dostiže iznos koji premašuje 140 milijardi dolara. Kineske investicije takođe sistematski rastu u Meksiku, kao i meksičke u Kini. Meksiko iz Kine prima 20% svog ukupnog uvoza, iako je razmena veoma neujednačena u pogledu iznosa i proizvoda. Meksiko prodaje jedva devet milijardi dolara Kini, i to većinom sirovine, dok Kina prodaje Meksiku industrijske proizvode i tehnologiju. Obe vlade su u pregovorima za ubrzanje i povećanje međusobne trgovine, dok će istovremeno vlada Meksika od januara 2025. uvesti minimalne carine na različite kineske proizvode, posebno tekstil i obuću, kako bi zaštitila meksičke proizvođače.
Meksička vlada je svoju trgovinu i uopšte ekonomske, komercijalne i finansijske odnose sa Kinom držala na niskom profilu i sa jasnim granicama, kako zbog razlike u proizvodima kojima dve ekonomije barataju, tako i zbog geopolitičkog faktora, jer bi povećanje prisustva Kine na meksičkom tržištu izazvalo snažne trzavice sa vladom Sjedinjenih Država, čak i bez Donalda Trampa. Uprkos tome, vlada Meksika je održavala pritajenu mogućnost povećanja svojih veza sa Kinom. To je ponekad koristila u posebnim prilikama kako bi zauzdala prekomerne pritiske Sjedinjenih Država. Kina u meksičkoj spoljnoj politici igra ulogu kakvu je nekada imao Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR), to jest: služi kao tačka ravnoteže u odnosima sa Sjedinjenim Državama.
– Objasnite značenje takozvanih migracionih kriza na južnoj i severnoj granici Meksika.
Migracioni tokovi u Meksiku, posebno od oktobra 2018. godine, imaju osobenost da se povećavaju u trenutku kada meksička vlada promeni pristup svojoj migracionoj politici. Od tada je prednost data humanitarnom karakteru migracija, podrazumevanjem da ljudi migriraju iz nužde, a ne da bi činili zločine ili nasilje. Migranti su radni ljudi koji traže bolje životne prilike. U tom smislu, meksička vlada je osmislila različite akcije poput dodele viza iz humanitarnih razloga, medicinske službe za migrante, pristupa obrazovnom sistemu, nuđenja posla i uključivanja migranata u različite socijalne programe koji se nude, kao što su „Mladi grade budućnost“ (Jóvenes Construyendo el Futuro) ili program „Sejemo život“ (Sembrando Vida). Istovremeno, pogoršanje životnog standarda različitih stanovništava u svetu, kao i u Latinskoj i Centralnoj Americi — odakle dolazi 60% nedokumentovanih migracija prolazećih kroz meksičku teritoriju — usled posledica pandemije Kovida-19 iz 2020. godine, uz privlačnost američkog tržišta, dovelo je do povećanja migracija.
To je izazvalo napetost na granicama Meksika sa Sjedinjenim Državama s jedne strane, i sa Gvatemalom i vladama Hondurasa i El Salvadora s druge strane. Uprkos tim napetostima, vlada Meksika je osmislila Sveobuhvatni razvojni program za Centralnu Ameriku i jug-jugoistok Meksika, koji je Ekonomska komisija za Latinsku Ameriku i Karibe (CEPAL) doradila i predstavila 2019. godine. Radi se o skupu mera za podršku razvoju i rastu zemalja-izvoznica radne snage. Do danas je program finansirao Meksiko, jer ostale zemlje potpisnice nisu uplatile obećana sredstva, među njima i vlada Sjedinjenih Država i nekoliko vlada iz Evropske unije. Izvan ove situacije, migranti i dalje stižu na južnu i severnu granicu Meksika, a pošto je vlada Sjedinjenih Država praktično zatvorila mogućnosti za ulazak migranata s nekim dokumentom ili kroz status utočišta ili izbeglištva, pokušaji tajnog ulaska u tu zemlju su se povećali. Iako je antiimigraciona politika Sjedinjenih Država sputala dolazak nekih migranata, u stvarnosti je primećen porast nedokumentovane migracije od 2021. godine, pošto je pandemija prebrođena.
Vlada Sjedinjenih Država koristi ovu okolnost da pritisne meksičku vladu ne samo na polju migracione politike, već i ekonomski, politički i vojno, ističući da je migracija pitanje nacionalne bezbednosti za Sjedinjene Države jer su migranti prestupnici, ubice, silovatelji i možda čak i teroristi koji stvaraju nasilje i nesigurnost na njihovoj granici. Stoga pokušava da učini vladu Meksika odgovornom za migracioni fenomen. S obzirom na humanističku migracionu politiku meksičke vlade, ona je bila prinuđena da modernizuje svoje objekte za prijem migranata i ponudi im dostojanstveno postupanje; sve je više migranata koji odlučuju da ostanu na meksičkoj teritoriji i odustanu od pokušaja ulaska u Sjedinjene Države.
Paulina Domingez je diplomirala i magistrirala međunarodne odnose i brani doktorat iz političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM.
