Како се влада Клаудије Шејнбаум носи с бахатом реториком Доналда Трампа? Зашто је питање миграција постало најјачи адут у рукама Вашингтона и како Мексико планира одбранити своје границе и достојанство? Мада је Мексико данас главни трговински партнер Сједињених Држава, иза рекордних бројки о размени крију се дубоки неспоразуми око безбедности, енергетике и права на самоопредељење. Од претњи војним уплитањем због нарко-картела до економског „штита“ који Мексико гради кроз односе са Кином, у разговору с Паулином Домингез откривамо шта се заиста дешава на једној од најпрометнијих и најпроблематичнијих граница света.
– Објасните кључне аспекте и проблеме у односима између Мексика и Сједињених Америчких Држава.
У садашњим односима Мексика са Сједињеним Државама, на обостраном дневном реду три теме изазивају највећу пажњу: трговина, безбедност и трговина дрогом, те миграције. Иако је мексичка влада, предвођена председницом Клаудијом Шејнбаум, изабрала дијалог, стрпљење и преговоре као основне елементе у интеракцији са председником Сједињених Држава Доналдом Трампом, он је дао предност политичком, економском и дискурзивном притиску против Мексика. У суштини, интерес елите коју предводи председник Доналд Трамп јесте да очува своје интересе у Мексику нетакнутим, односно: своје инвестиције у енергетском сектору (нафта, бензин и електрична енергија), телекомуникацијама и агроиндустрији преко својих транснационалних компанија. Њихови интереси су погођени у Мексику уставним променама које је покренула и спровела садашња власт, попут рефорама у правосуђу, Закона о водама, Националне гарде, борбе против корупције и некажњивости, као и у наплати пореза.
Висока подршка председници међу мексичким становништвом — која премашује 70% према последњим анкетама — даје јој легитимитет, консензус и велику преговарачку моћ пред америчким притисцима. Осим тога, дискурзивни напади председника Трампа, колебљиве најаве царина на мексичке производе и његове намере да врши војна дејства на мексичкој територији породили су национално јединство и неумољиву подршку председници Републике. У том смислу, снага националног суверенитета постаје проблем за владу председника Доналда Трампа, чији је циљ слабљење мексичке владе.
– На чему се заснивају економски односи између Мексика и Сједињених Држава? Издвојите кључне аспекте и главне проблеме.
Економски и трговински односи између Мексика и Сједињених Држава регулисани су Споразумом о трговини између Мексика, Сједињених Држава и Канаде (Т-МЕЦ) од 2019. године, а пре тога Споразумом о слободној трговини у Северној Америци (ТЛЦАН/НАФТА), потписаним 1992. године, који је ступио на снагу 1. јануара 1994. године. Мексико је постао први трговински партнер Сједињених Држава: то је земља из које САД примају највише робе, али и одредиште њиховог главног извоза. „Обострана трговина достигла је рекордне бројке (преко 650 милијарди долара до септембра), са кључним извозом као што су аутомобили, машине и електроника“.
У 2025. години Мексико је задржао то место испред Кине, која је други трговински партнер Американаца. За Мексико тржиште Сједињених Држава представља 80% његовог извоза и између 40 и 43% укупног увоза. Један од најстаријих проблема у економским и трговинским односима са Сједињеним Државама била је висока зависност од тог тржишта, чак и од непосредних страних инвестиција које Мексико прима (до 45%). За неке се ради о комплементарним економијама, али у стварности висока зависност Мексика од Сједињених Држава подвргава га низу притисака који досежу чак до мењања унутрашњих одлука у Мексику. Дакле, кључна тема је слободно самоопредељивање, које је доведено у питање високом зависношћу од америчког тржишта и уштеђевине. У последњој години, претње председника Доналда Трампа о повећању пореза на мексичке производе условиле су миграциону и безбедносну политику владе Мексика.
– Шта је суштина војне сарадње између Мексика и Сједињених Држава?
Постоји неколико линија двостране сарадње у овој области. На пример, заједничке вежбе обуке, у којима је дозвољен улазак припадницима америчке морнаричке пешадије у Мексико ради спровођења вежби (Феникс 2025) или ради обуке мексичких специјалних снага. Припадници Секретаријата морнарице Мексика посећују Сједињене Државе без оружја ради специјализоване обуке. Такође постоји размена добрих административних пракси.
У погледу сарадње на пољу безбедности и борбе против криминала, у септембру 2025. основана је Група за реализацију мера безбедности како би се периодично координисало разбијање картела (које је америчка влада фебруара 2025. прогласила терористичким групама) и борба против трговине фентанилом. Осим тога, недавно је успостављена „Mission Firewall“ како би се зауставио илегални проток оружја из Сједињених Држава у Мексико, што је вишекратни захтев мексичке владе. Обе владе размењују обавештајне податке против криминалних група. Важно је нагласити да, упркос овом нивоу сарадње, мексичка влада не дозвољава оружане операције на својој територији ниједној америчкој безбедносној агенцији. ЦИА или ДЕА, на пример, не могу самостално деловати у Мексику, већ бити само сарадници и пратиоци који размењују информације. Мексичка влада је јасно ставила до знања да је сарадња у овој области заснована на строгом принципу поштовања суверенитета, стога нису дозвољене операције нити војно присуство или једностране акције америчких снага на националној територији, ако нису део претходно договорене сарадње.
У том смислу, крајње је чудно што влада Сједињених Држава, преко свог председника или других званичника, упорно критикује дејства мексичке владе против организованог криминала или трговине фентанилом. Недавно је амерички председник декретом прогласио фентанил оружјем за масовно уништење, што би тој земљи дало слободу да напада терористичке групе и државе с оружјем за масовно уништење. То представља озбиљну претњу суверенитету и националној безбедности Мексика. Декрет тек треба да постане закон, али он представља наставак претњи које влада Мексика добија од стране владе председника Доналда Трампа.
– Који су главни аспекти односа између Мексика и Кине тренутно и како Сједињене Државе утичу на њих?
Кина је други трговински партнер Мексика. Између 2000. и 2025. године обострана трговина је порасла за више од четири хиљаде процената. Данас она достиже износ који премашује 140 милијарди долара. Кинеске инвестиције такође систематски расту у Мексику, као и мексичке у Кини. Мексико из Кине прима 20% свог укупног увоза, иако је размена веома неуједначена у погледу износа и производа. Мексико продаје једва девет милијарди долара Кини, и то већином сировине, док Кина продаје Мексику индустријске производе и технологију. Обе владе су у преговорима за убрзање и повећање међусобне трговине, док ће истовремено влада Мексика од јануара 2025. увести минималне царине на различите кинеске производе, посебно текстил и обућу, како би заштитила мексичке произвођаче.
Мексичка влада је своју трговину и уопште економске, комерцијалне и финансијске односе са Кином држала на ниском профилу и са јасним границама, како због разлике у производима којима две економије баратају, тако и због геополитичког фактора, јер би повећање присуства Кине на мексичком тржишту изазвало снажне трзавице са владом Сједињених Држава, чак и без Доналда Трампа. Упркос томе, влада Мексика је одржавала притајену могућност повећања својих веза са Кином. То је понекад користила у посебним приликама како би зауздала прекомерне притиске Сједињених Држава. Кина у мексичкој спољној политици игра улогу какву је некада имао Савез совјетских социјалистичких република (СССР), то јест: служи као тачка равнотеже у односима са Сједињеним Државама.
– Објасните значење такозваних миграционих криза на јужној и северној граници Мексика.
Миграциони токови у Мексику, посебно од октобра 2018. године, имају особеност да се повећавају у тренутку када мексичка влада промени приступ својој миграционој политици. Од тада је предност дата хуманитарном карактеру миграција, подразумевањем да људи мигрирају из нужде, а не да би чинили злочине или насиље. Мигранти су радни људи који траже боље животне прилике. У том смислу, мексичка влада је осмислила различите акције попут доделе виза из хуманитарних разлога, медицинске службе за мигранте, приступа образовном систему, нуђења посла и укључивања миграната у различите социјалне програме који се нуде, као што су „Млади граде будућност“ (Jóvenes Construyendo el Futuro) или програм „Сејемо живот“ (Sembrando Vida). Истовремено, погоршање животног стандарда различитих становништава у свету, као и у Латинској и Централној Америци — одакле долази 60% недокументованих миграција пролазећих кроз мексичку територију — услед последица пандемије Ковида-19 из 2020. године, уз привлачност америчког тржишта, довело је до повећања миграција.
То је изазвало напетост на границама Мексика са Сједињеним Државама с једне стране, и са Гватемалом и владама Хондураса и Ел Салвадора с друге стране. Упркос тим напетостима, влада Мексика је осмислила Свеобухватни развојни програм за Централну Америку и југ-југоисток Мексика, који је Економска комисија за Латинску Америку и Карибе (CEPAL) дорадила и представила 2019. године. Ради се о скупу мера за подршку развоју и расту земаља-извозница радне снаге. До данас је програм финансирао Мексико, јер остале земље потписнице нису уплатиле обећана средства, међу њима и влада Сједињених Држава и неколико влада из Европске уније. Изван ове ситуације, мигранти и даље стижу на јужну и северну границу Мексика, а пошто је влада Сједињених Држава практично затворила могућности за улазак миграната с неким документом или кроз статус уточишта или избеглиштва, покушаји тајног уласка у ту земљу су се повећали. Иако је антиимиграциона политика Сједињених Држава спутала долазак неких миграната, у стварности је примећен пораст недокументоване миграције од 2021. године, пошто је пандемија преброђена.
Влада Сједињених Држава користи ову околност да притисне мексичку владу не само на пољу миграционе политике, већ и економски, политички и војно, истичући да је миграција питање националне безбедности за Сједињене Државе јер су мигранти преступници, убице, силоватељи и можда чак и терористи који стварају насиље и несигурност на њиховој граници. Стога покушава да учини владу Мексика одговорном за миграциони феномен. С обзиром на хуманистичку миграциону политику мексичке владе, она је била принуђена да модернизује своје објекте за пријем миграната и понуди им достојанствено поступање; све је више миграната који одлучују да остану на мексичкој територији и одустану од покушаја уласка у Сједињене Државе.
Паулина Домингез је дипломирала и магистрирала међународне односе и брани докторат из политичких наука на Факултету политичких и друштвених наука УНАМ.
