Intervju sa Huanom de Diosom Gevarom Kampojem
Huan de Dios Gevara Kampoj je ekonomista i stručnjak za menadžment i međunarodnu trgovinu. Diplomirao je ekonomiju i poslovnu administraciju na Institutu za visoke preduzetničke studije (IESE) u Barseloni. Poseduje master diplomu iz menadžmenta i diplomu iz finansijske analize i menadžmenta sa EADA, kao i master diplomu iz međunarodne trgovine i diplomu iz administracije i dinamičkog menadžmenta sa EAE u Barseloni. Sa njim razgovaramo o izborima u Peruu 2026. godine, povratku Senata i izazovima upravljanja u uslovima duboke političke rasparčanosgti.
Peru ulazi u izbornu 2026. godinu sa čak 36 kandidata. Da li se u takvom kontekstu uopšte može govoriti o favoritu?
U ovom trenutku — ne. Imamo situaciju bez presedana u kojoj nijedan kandidat ne uspeva da se stabilno pozicionira iznad 10 ili 15 odsto podrške. Politički prostor je izuzetno fragmentisan i podeljen između antisistemskih figura, koje se pozivaju na društveno nezadovoljstvo, i konzervativnih desničarskih blokova koji nastoje da očuvaju postojeći ekonomski model.
Koliko je u Peruu važan fenomen takozvanog „skrivenog glasa“?
Veoma je važan. Peruanski birači tradicionalno donose odluku u poslednje dve nedelje kampanje. Sa 36 opcija na glasačkom listiću, realno je očekivati da kandidati koji uđu u drugi krug to učine sa izuzetno niskim procentom, možda čak i ispod 10 odsto. To otvara pitanje legitimiteta već u startu.
Povratak dvodomnog sistema i Senata predstavlja ključnu institucionalnu promenu. Ko iz toga izvlači najveću korist?
Pre svega stranke sa političkom strukturom, iskustvom i regionalnim uporištem. Partije poput Fuerza Popular, Alianza para el Progreso ili Renovación Popular imaju kadrove i izbornu mašineriju neophodnu za popunjavanje Senata. On je po svojoj prirodi zamišljen kao prostor za političare sa dužom karijerom i institucionalnim pamćenjem.
Da li to znači da će Senat biti faktor stabilnosti ili prepreka reformama?
I jedno i drugo. Senat će funkcionisati kao reviziona komora i sprečavati donošenje improvizovanih ili populističkih zakona. Istovremeno, to znači da će svaka reforma zahtevati ozbiljne pregovore i nagodbe. Za predsednika to znači manje manevarskog prostora, ali i veću institucionalnu stabilnost.
Kako dvodomnost menja odnos između izvršne i zakonodavne vlasti?
Radikalno. Predsednik više ne može raspustiti ceo Kongres, već samo Poslanički dom. Senat ostaje netaknut i postaje jemac postojanosti države. To je neposredan odgovor na deceniju političkih kriza, zatvaranja Kongresa i opoziva predsednika.
Upravljivost postaje izuzetno složena. Predsednik će morati da pregovara sa dva doma, često sa različitim većinama; ukoliko je politički ekstreman, postoji velika verovatnoća da će Senat delovati kao konzervativni bedem, što može dovesti do institucionalne paralize ako ne postoji sposobnost dijaloga.
Bezbednost se nameće kao centralna tema kampanje. Koliko je situacija zaista ozbiljna?
Veoma je ozbiljna. Iznuda malih preduzeća, nasilni neformalni krediti poznati kao „gota a gota“ („kap po kap“ — često nezakoniti krediti sa zelenaškim kamatama, koji se otplaćuju svakodbevno — prim. prev.) kao i prisustvo nadnacionalnih kriminalnih grupa poput „Trena de Aragva“ dramatično su povećali nivo nasilja, uključujući plaćena ubistva. Pored toga, nezakonito rudarstvo je postalo jedan od najunosnijih oblika organizovanog kriminala, često nadmašujući i trgovinu drogom.
Kako slučaj Pedra Kastilja i Betsi Čavez utiče na političku klimu u zemlji?
Gevara Kampoj: Taj proces i dalje snažno polarizuje društvo. Peruansko pravosuđe ga tumači kao pokušaj rušenja ustavnog poretka („samopuč“). Slučaj Betsi Čaves (bivše premijerke) direktno je povezan, jer se tereti za saučesništvo, pošto je bila prisutna i navodno učestvovala u logistici obraćanja naciji. Deo međunarodne levice, uključujući i Meksiko, govori o političkom progonu. To nije samo pravno pitanje, već i simbol dubljih ideoloških podela u regionu. Ta ideološka solidarnost levičarskih vlada dodatno usložnjava spoljnopolitički položaj Perua.
Koliko je za opstanak stranaka važan izborni prag?
Izuzetno je važan. Prag od 5 odsto ili minimum šest poslanika znači da će mnoge stranke nestati sa političke scene. Sa ovakvom fragmentacijom, veliki broj njih će osvojiti značajan broj glasova, ali nedovoljan za opstanak. Zato očekujemo kasnija ujedinjenja, koalicije i takozvana „iznajmljivanja stranaka“.
Glasanje će biti mnogo složenije nego ranije. Birači će istovremeno glasati za predsednika, Senat i poslanike, uz Andski parlament. Glasački listić će biti veoma velik, što povećava rizik zbrke, grešaka i rasta nevažećih glasova – što obično ide u korist većim i bolje organizovanim strankama.
Šta će, po vašem mišljenju, na kraju odlučiti pobednika izbora?
Tri stvari: uverljiv i konkretan plan za bezbednost, sposobnost postizanja političkih sporazuma u uslovima krajnje fragmentacije i kredibilna borba protiv korupcije. Budući predsednik Perua neće biti „jak čovek“, već vešt pregovarač. Legitimitet će se graditi posle izbora, a ne samo na izborima.
