Da li su u hibridnom romanu „Esmeralda 973“ ženski likovi Arijadnina nit ili skretničari pažnje?
Edvard Nikolić, izmešten, čeka na autobuskoj stanici Retiro. Opaža. Način na koji opisuje hod ljudi, kvalitet vazduha, otuđenost predstavlja jezgrovitu kritiku ideje o progresu. Napušta metež i suočava nas sa argentinskom prisnošću. Naturalistički opis tela recepcionerke hostela u kom odseda nas uvodi u lagum poriva Edvarda Nikolića. Lepota žene je sveprisutni impuls u romanu „Esmeralda 973“. Žene sa kojima ostvaruje bliskost slobodno ispoljavaju sve aspekte svoje seksualnosti; lucidne su; nose mnoštvo integrisanih arhetipova.
Da li su u hibridnom romanu „Esmeralda 973“ ženski likovi Arijadnina nit ili skretničari pažnje?
Sećanje na rušenje beogradske kafane Zapis, otvara temu razgradnje i obnove sveta. Zašto Aleksandar Bilanović ukazuje na razliku između boemije i elitizma? Svest boema nije omeđena strahom i konvencijama; osnova boemstva je poriv za slobodom. Navodeći ambleme birtije Zapis (karirani stolnjaci, aluminijumske piksle, Drina bez filtera, borosane…) i amblem renomirane kafane (mašina za ceđenje pomorandže) – spretno opisuje sudar dva duha.
Putnik je reč koja najbliže određuje bit protagoniste. Na svojim putovanjima, zalazi u markirane zone; skrajnuta mesta. Takođe, sagledava ponašanje turista. Uviđa da su nam fotografije potrebne, kao dokazi, jer više ne umemo da opisujemo i ne verujemo pričama. Suočava nas sa osnovnim gradivnim elementom doba u kom živimo – sumnjom. Zaoštrena ironija nas potiče da preispitamo motive zbog kojih se okupljamo na (urabnim) trgovima.
Edvard pravi otklon od tabua i zanosa; u centar postavlja potencijale koje nosi čovek. Amazonska džungla, glavne ulice, hosteli, restorani, pijace, klubovi (…) su radionice u kojima dubi svest. Spušta se u rizom druge kulture – iz koje crpi lekovite sokove.
Oneobičenim jezikom, humorom, revalorizovanom romantičarskom ironijom Bilanović stvara napetost. No, menja narativni ton dok prikazuje tačku spajanja drevnog i savremenog u Južnoj Americi. Opisuje svakodnevni život; jezički sistem; praznoverja; legende; muziku… Pažnju nam je zadržalo promišljanje o odnosu istorijske istine i konstruisane istorije; istorije i legendi; religije i politike.
Na šta upućuje podatak da je soliter u Esmeraldi sagrađena u obliku (ćiriličnog) slova P kao i Hram devica?
Edvard briše granicu između kulture i supkulture; preliva se iz centralnih zona u drevne prostore; izlaže se vantelesnim senzacijama; traži novinu koja je i rušilačka i graditeljska sila.
STRANICE ROMANA, izbor ur.
Na koji način Aleksandar Bilanović povezuje čitaoca i književni tekst?
U „hladnim kulturama“ (Makluanov izraz), ne dolazi do zasnivanja dubinskih odnosa. Poigravajući se sa jezičkim kalupima, utiskujući u njih: humor, ironiju, ritam iskustva, Bilanović nas navodi da tekst doživimo kao uporište sa kog ćemo, još jednom, sagledati pojavnost u kojoj obitavamo.
Izvor: Novi polis
