Вања Ковачић: Експедиција у књижевност

Да ли су у хибридном роману „Есмералда 973“ женски ликови Аријаднина нит или скретничари пажње?


Едвард Николић, измештен, чека на аутобуској станици Ретиро. Опажа. Начин на који описује ход људи, квалитет ваздуха, отуђеност представља језгровиту критику идеје о прогресу. Напушта метеж и суочава нас са аргентинском присношћу. Натуралистички опис тела рецепционерке хостела у ком одседа нас уводи у лагум порива Едварда Николића. Лепота жене је свеприсутни импулс у роману „Есмералда 973“. Жене са којима остварује блискост слободно испољавају све аспекте своје сексуалности; луцидне су; носе мноштво интегрисаних архетипова.

Да ли су у хибридном роману „Есмералда 973“ женски ликови Аријаднина нит или скретничари пажње?

Александар Билановић

 Сећање на рушење београдске кафане Запис, отвара тему разградње и обнове света. Зашто Александар Билановић указује на разлику између боемије и елитизма? Свест боема није омеђена страхом и конвенцијама; основа боемства је порив за слободом. Наводећи амблеме биртије Запис (карирани столњаци, алуминијумске пиксле, Дрина без филтера, боросане…) и амблем реномиране кафане (машина за цеђење поморанџе) – спретно описује судар два духа.

 Путник је реч која најближе одређује бит протагонисте. На својим путовањима, залази у маркиране зоне; скрајнута места. Такође, сагледава понашање туриста. Увиђа да су нам фотографије потребне, као докази, јер више не умемо да описујемо и не верујемо причама. Суочава нас са основним градивним елементом доба у ком живимо – сумњом. Заоштрена иронија нас потиче да преиспитамо мотиве због којих се окупљамо на (урабним) трговима.

Едвард прави отклон од табуа и заноса; у центар поставља потенцијале које носи човек. Амазонска џунгла, главне улице, хостели, ресторани, пијаце, клубови (…) су радионице у којима дуби свест. Спушта се у ризом друге културе – из које црпи лековите сокове.

Онеобиченим језиком, хумором, ревалоризованом романтичарском иронијом Билановић ствара напетост. Но, мења наративни тон док приказује тачку спајања древног и савременог у Јужној Америци. Описује свакодневни живот; језички систем; празноверја; легенде; музику… Пажњу нам је задржало промишљање о односу историјске истине и конструисане историје; историје и легенди; религије и политике.

На шта упућује податак да је солитер у Есмералди саграђена у облику (ћириличног) слова П као и Храм девица?

Едвард брише границу између културе и супкултуре; прелива се из централних зона у древне просторе; излаже се вантелесним сензацијама; тражи новину која је и рушилачка и градитељска сила.

 На који начин Александар Билановић повезује читаоца и књижевни текст?

У „хладним културама“ (Маклуанов израз), не долази до заснивања дубинских односа. Поигравајући се са језичким калупима, утискујући у њих: хумор, иронију, ритам искуства, Билановић нас наводи да текст доживимо као упориште са ког ћемо, још једном, сагледати појавност у којој обитавамо.

Извор: Нови полис

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *