Аргентина се издваја са предвиђеним растом од 4,6%, у поређењу са -1,3% у 2024. години. Од две највеће економије у региону, Бразил губи замах (2,4% у поређењу са 3,4% у 2024. години), а Мексико има једва осетан раст (+0,5%).
Латинска Америка и Кариби ће ове године имати раст од 2,3%, према новим прогнозама Светске банке (СБ) објављеним у уторак, што је благо повећање у односу на 2024. годину, али регион остаје с најгорим темпом раста у свету.
Регион је прошле године остварио раст од 2,2%. У својој претходној пројекцији за 2025. годину, објављеној у априлу, СБ је предвидела раст од 2,1%, што је две десетине процентног поена мање од нове прогнозе.
За 2026. годину предвиђен је раст од 2,5%, према обновљеним прорачунима организације. Ове године се „очекује благо повећање регионалне стопе раста“, објашњава СБ, мада упозорава да се „неколико појединачних привреда суочава са снижавањем прогноза“.
„Ово делимично одражава ограничено подстицајно спољно окружење, које одликује успоравање глобалне економије, пад цена сировина и повећана неизвесност“, истиче Светска банка.
„Монетарне власти региона настављају да компетентно управљају инфлацијом“ — наводи Светска банка, која ће следеће недеље одржати своју генералну скупштину са Међународним монетарним фондом.
Ипак, „’последња миља’ се показује дужом и тежом него што се очекивало“, указује се у извештају.
Новоименована потпредседница Светске банке за регион, Сусана Кордеиро Гера, прецизирала је да, иако су владе региона „провеле своје економије кроз поновљене кризе уз очување стабилности“, сада морају „убрзати реформе“.
„Међународне околности остају сложене, с падом глобалне потражње и цена сировина које ће, по предвиђањима, пасти за око 10% у 2025. и додатних 5% у 2026. години, што ће нанети штету кључним секторима“, додаје се у извештају.
У пар с Африком
Светска банка разматра стимулисање раста „трансформативних“ компанија, које су амбициозније од породичних микропредузећа, која у неким случајевима представљају 70 одсто националне привреде.
Ове компаније „воле прилагодљивост, воле независност, неке кажу да зарађују више, али ниједна од њих не планира раст. То нису компаније које ће стварати радна места, нити су компаније које ће донети нове технологије у регион“ — објаснио је за АФП Вилијам Малони, главни економиста Светске банке за Латинску Америку и Карибе.
У Латинској Америци „имамо 30% компанија које кажу да желе да расту, али не могу због недостатка квалификованог особља“ — утачнио је економиста.
Утицај вештачке интелигенције (ВИ) на овај пејзаж за сада не изазива узнемиреност што се тиче региона, према речима овог стручњака.
Што се тиче губитка радних места, „одговор је да их на средњи рок вероватно неће бити много“.
Питање је пре: „Хоћемо ли бити учесници у свему овоме?“ — додао је. Према Малонију, универзитети у региону „нису посебно продуктивни у погледу нових проналазака“ и „нису баш блиско интегрисани с приватним сектором“.
„Изједначени смо с Африком по степену сарадње са приватним сектором и то једноставно не може да се настави“ — подвукао је он.
Извор: Banca y Negocios
