Novčane doznake od rodbine iz inostranstva predstavljaju značajnu potporu ne samo u Srbiji, već i u Meksiku. Zbog toga bi bilo kakva ograničenja ovde mogla izazvati probleme ne samo za preduzeća, već i za hiljade običnih ljudi.
Kako se u meksičkim finansijskim krugovima gleda na moguće uvođenje poreza od 5% na prebacivanje novca iz Sjedinjenih Država? Da li se pripremaju neke nejasne zaobilazne šeme?
O tome govori Paulina Domingez, koja je diplomirala i magistrirala međunarodne odnose i brani doktorat iz političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM.
Predlog republikanaca da se uvede porez od 5% na doznake koje se šalju iz Sjedinjenih Država u Meksiko valja razumeti ne samo s fiskalne tačke gledišta. To nije izolovana ili tehnička mera: to je smišljen politički čin hegemonističke sile koja je istorijski koristila svoj ekonomski uticaj kao oblik kontrole nad svojim južnim susedima. Poruka je jasna: to je okrutno podsećanje na to ko ima moć u ovom istorijski neravnopravnom odnosu.
Meksiko je trenutno vodeći svetski primalac doznaka, sa više od 63 milijarde dolara u 2023. Ovaj tok ne predstavlja samo podršku porodici, već i makroekonomski jastuk koji ublažava strukturnu nejednakost zemlje. Paradoksalno, to je takođe neposredan rezultat zajedničke istorije prinudnog siromašenja, neravnopravnih ugovora i zavisnosti od posla.
Meksički institut finansijskih rukovodilaca (IMEF) upozorava da bi ova mera obeshrabrila upotrebu zvaničnih kanala i naterala migrante da traže alternativne, neprozirne i rizične puteve. Ali više od neželjene posledice, ovo izgleda kao deo strukturalne logike: kriminalizacija ljudske mobilnosti, ometanje obrta novca i disciplinovanje periferije.
Kažnjeni su ne samo oni što rade i šalju, već i država prijema. Meksiko, kao nacionalna država, pretvara se u posmatrača inostrane odluke koja neposredno utiče na ekonomiju njegovih najugroženijih sektora. Još jednom, američka vlada deluje i kao sudija i kao porota, regulišući tokove koji joj ne pripadaju, ali za koje smatra da su u njenom vlasništvu.
Platforme za digitalne doznake, koje su smanjile troškove i proširile pristupačnost k finansijskim uslugama takođe bi mogle biti pogođene. Kompanije poput Bitso, Nu i Wise sada se suočavaju sa potencijalnom neraspoloženošću za zvanično korišćenje njihovih usluga, što bi otvorilo vrata podzemnim šemama prebacivanja novca, neformalnim mrežama ili neregulisanim kriptoaktivama. Drugim rečima: više senke, manje finansijske suverenosti.
Odgovor meksičke vlade, iako diplomatski čvrst, izgleda i dalje vezan granicama institucionalnog jezika. Klaudija Šejnbaum osudila je tu meru kao „diskriminatornu“, a ministar finansija je upozorio na moguća kršenja dvostranih sporazuma. Ali osnovni problem je drugi: Meksiko nije razvio suverenu strategiju za rešavanje spoljnih pretnji svojoj narodnoj ekonomiji.
U osnovi, rasprava o doznakama ne nosi ekonomski, već politički karakter: da li će se Meksiko i dalje miriti s tim da životi miliona njegovih građana zavise od dozvole koju je nametnula sila koja ih je proterala? Ono što je u pitanju nije samo porez: to je potvrda strukturne podređenosti Meksika kaznenoj logici američkih vlasti.
