Vlada Luiza Inasija Lule da Silve predizbornoj trci se bliži u nepovoljnim prilikama, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Izgubila je kredibilitet čak i u sopstvenim redovima, dok je s druge strane izložena napadima desnice, koja je pod pritiskom pravosudnog sistema.
Lula da Silva je na dužnost predsednika Brazila stupio 1. januara 2023. godine, i već od prvog dana morao da se nosi s pobunom povodom opoziva, na čelu sa bivšim predsednikom Žairom Bolsonarom. Iako je pravosuđe preduzelo mere, ova pretnja i dalje postoji, što pokazuje i nedavni veliki protest ultradesničara u Kopakabani.
Vlada nastoji da obuzda inflaciju i postigne fiskalni suficit, ali se u tom procesu suočava sa pritiscima agrobiznisa, kao i sa carinskom politikom koju će Donald Tramp uvesti na brazilski izvoz.
Kao najveća ekonomija regiona i jedna od deset vodećih svetskih ekonomija, Brazil je i jedan od osnivača BRIKS-a. Takođe je drugi po veličini dobavljač čelika i gvožđa za Sjedinjene Američke Države, sa izvozom vrednim 4,677 milijardi dolara u 2024. godini. Međutim, Trampova odluka o uvođenju carina od 25% na ovaj izvoz, koja je stupila na snagu u martu, mogla bi značajno naštetiti finansijama Brazila i unutrašnjoj ekonomskoj politici njegove vlade.
Avet inflacije
U februaru su potrošačke cene zabeležile najveći rast u poslednje tri godine, što vrši dodatni pritisak na vladu da pronađe rešenja.
Zvanični podaci pokazuju da su cene u februaru znatno porasle, što je najveći mesečni skok od marta 2022. godine. Godišnja inflacija ubrzala se na 5,06%, premašivši cilj koji je postavio ministar finansija Fernando Hadad, a koji je iznosio 3%.
Postojana inflacija, uslovljena pre svega visokim cenama prehrambenih proizvoda, izaziva nezadovoljstvo među potrošačima. Poskupljenja u februaru su rezultat sezonskih i privremenih pritisaka, ali su dovela do toga da stopa inflacije bude iznad ciljane vrednosti za 2025. godinu.
Troškovi stanovanja značajno su porasli u februaru, uglavnom zbog poskupljenja komunalnih usluga posle ukidanja subvencija za energente, što je postalo glavni pokretač inflacije.
Osim toga, povećanje troškova obrazovanja i hrane dodatno je umanjilo kupovnu moć plata, što je izazvalo nepoverenje i razočarenje među građanima i dovelo do pada odobravanja rada predsednika Lule, čija je popularnost sada na najnižem nivou za sva tri njegova mandata.
Rast cena hrane predstavlja posebno osetljivu temu, jer neposredno utiče na životni standard porodica. Iako je vlada uvela mere za suzbijanje rasta cena, uključujući subvencije i privremene kontrole, rezultati nisu bili dovoljni da olakšaju teret najugroženijim domaćinstvima. Sve ovo doprinosi utisku da vlada nije sposobna poboljšati ekonomsku situaciju u zemlji.
Zabrinjavajući pokazatelji
Krajem januara, prvi put u istoriji, negativna ocena rada vlade nadmašila je pozitivnu. Dve najpopularnije agencije za istraživanje javnog mnjenja, Datafolha i Quaest, potvrdile su pad podrške vladi Luisa Inasija Lule da Silve u anketama sprovedenim pre nekoliko nedelja.
U Sao Paulu, Lula ima 55% negativnih ocena prema svega 16% pozitivnih. Sličan trend primetan je i u državama Rio de Žaneiro i Minas Žerais – poslednja je bila ključna za njegovu pobedu na izborima 2022. godine.
Najveće neodobravanje rada savezne vlade zabeleženo je u državama Parana (59%) i Gojas (58%). S druge strane, najviša pozitivna ocena je u Pernambuku (33%) i Baiji (30%).
Može se uočiti veza između ovih rezultata i ishoda lokalnih izbora održanih 6. oktobra 2024, na kojima je desnocentristička opozicija ubedljivo porazila Radničku partiju (Partido dos Trabalhadores – PT) predsednika Lule da Silve. Ovo odražava opšte nezadovoljstvo politikom koju sprovodi savezna vlada.
Ne radi se samo o Bolsonaru
Ove godine, 26. marta, Prvo veće Vrhovnog suda Brazila prihvatilo je optužnicu državnog tužioca protiv bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga tereti kao vođu kriminalne organizacije „Zeleno-žuti bodež“, koja je podsticala pokušaj rušenja državnog poretka 8. januara 2023.
Bolsonarova očajnička strategija – budući da mu preti kazna i do 40 godina zatvora – i strategija njegovog klana da izbegnu hapšenje, primoravaju ga da pojača protestne aktivnosti na ulicama, s podrškom kampanji Mobilizacije za amnestiju – amnestiju koja bi obuhvatila i njega i sve ostale umešane u to delo.
Protestima Bolsonaro pokušava izvršiti pritisak na parlament i oblikovati javno mnjenje u zemlji i u inostranstvu, kako bi sprečio moguće osude i te postupke predstavio kao dokaz nedostatka slobode u Brazilu i političkog progona.
Pored uličnih demonstracija, pokrenuta je i kampanja u inostranstvu s osudom „političkih progona“, kao i medijska i zakonodavna operacija sa ciljem vršenja pritiska na Kongres da usvoji zakon o amnestiji.
Bolsonaro uživa podršku američke administracije, CEPAC-a, velikih medijskih korporacija i moćnih pedesetničarskih evangelističkih zajednica. Međutim, njegov najveći politički kapital leži u slabljenju Luline vlade, podelama unutar Radničke partije (PT) i gubitku uticaja ove stranke u levičarskim masama. To je bilo očigledno već na lokalnim izborima pre nekoliko meseci.
Postoji mogućnost da Bolsonaro prebaci glasove drugim desničarskim kandidatima na izborima 2026. godine, s obzirom na to da mu rezultati lokalnih izbora nisu doneli očekivanu podršku, mada krajnja desnica ostaje snažna opoziciona sila.
Bolsonaru pokušava da svoje antidemokratsko i pučističko delovanje pretvori u političku borbu, predstavljajući sebe kao žrtvu i prikazujući sudske postupke kao manevar vlade da mu se onemogući učešće na predsedničkim izborima 2026. godine. Otuda i slogan koji ponavljaju njegove pristalice: „Bez Bolsonara nema demokratije u Brazilu“.
Bolsonarizam se ističe kao „borbeni“ kontrarevolucionarni pokret s „neprestanom ofanzivom“. Njegova ideologija počiva na verskom fanatizmu, mržnji i kulturno-socijalnim nezadovoljstvima. Ovaj pokret okuplja različite društvene grupe, uključujući predstavnike agrobiznisa, srednju klasu, evangeliste, poricatelje i pristalice vojne diktature, što ga čini pragmatičnom neofašističkom strujom, kao što se videlo tokom Bolsonarovog mandata.
Bolsonaro je harizmatičan lider koji zna kako da manipuliše svojim pristalicama, posebno u vremenima krize. Njegov uticaj seže i u same institucije – vojsku, pravosuđe i parlament. Osim toga, ima podršku četiri guvernera i desetina poslanika.
Njegova strategija usmerena je na okrivljavanje sudije Aleksandra de Moraeša, koji ga je već osuđivao u drugim slučajevima, zbog „progona“. Pored toga, vrši se pritisak na guvernere da izdejstvuju od Kongresa usvajanje „pomiriteljskog“ zakonskog okvira. Istovremeno, Bolsonarovi saveznici pojačavaju aktivnosti na društvenim mrežama, koristeći algoritme velikih tehnoloških kompanija (big techs), kako bi ojačali mobilizacije koje se za april planiraju u Sao Paulu i Belo Horizonteu.
Lula pred narednim izborima
Lula se suočava sa brojnim izazovima uoči narednih predsedničkih izbora, koji bi mogli značiti konsolidaciju njegovog projekta „Spasavanje 33 miliona ljudi od gladi i više od 100 miliona Brazilaca od siromaštva“ i ostvarivanja obećanja o „minimalnoj zaradi, razvoju, prelasku na zelenu privredu i inkluziji“.
Ova obećanja su deo strategije veoma bliske agendi administracije Džozefa Bajdena, ali u potpunoj suprotnosti sa stavovima administracije Donalda Trampa, ključnog partnera za izvoz brazilskih proizvoda.
Lula je svestan da bi njegovo zdravstveno stanje i godine mogli biti važan činilac u odluci o novoj kandidaturi, ali, uprkos tome, ne isključuje mogućnost ponovnog učešća u trci. Ova situacija brine mnoge unutar i van Radničke partije (PT), jer su njegova „preterana opreznost i samopouzdanje“ u upravljanju, kao i strategija „iščekivanja“, žestoko kritikovani zbog propuštenih prilika za suprotstavljanje moćnim društvenim slojevima u Brazilu.
Socijalna politika zasnovana na „pružanju“subvencija, stipendija, kredita i drugim pogodnostima kako bi se osigurala pobeda 2026. godine mnogima izgleda osuđena na propast, pošto ne sadrži neophodnu odlučnost za borbu protiv fašizma.
Lula mora uneti značajne promene u životu radničke klase da bi obezbedio pobedu 2026. godine. Za to je neophodno prevrednovati značaj ideološke borbe unutar partije i promeniti taktiku vladanja, napuštajući birokratske nagodbe u korist borbenijih stavova.
Borba protiv lažnih vesti, poput afere „Piksgejt“ (Pixgate), u kojoj se širila glasina da vlada planira da oporezuje Pix – najpopularniji način plaćanja putem QR koda, alata sličnog Mercado Pago, zahteva inicijativu i posvećenost aktivista i činovnika.
Slično tome, borba protiv špekulacija sa cenama hrane, gomilanja zaliha i krijumčarenja zahteva masovnu mobilizaciju radi pokretanja debate u društvu i raskrinkavanje odgovornih za nesavesne manevre. Inertnost vlade nije izlaz.
Lulina figura donela je nadu širokim narodnim slojevima u izuzetno složenim političkim okolnostima u Brazilu, gde desnica, prožeta mesijanskom nadmenošću, nije verovala u mogućnost povratka svog protivnika na vlast.
Uslovi su danas drugačiji, pa slaba volja za borbom među radnicima i omladinom usložnjava položaj levice. Možda bi imenovanje Glejzi Hofman, predsednice PT i nekadašnje poslanice, na mesto sekretara za institucionalne odnose moglo motivisati partiju i vladu da se suoče s predstojećim izazovima.
Autor je međunarodni politički analitičar i urednik PIA Global
Izvor: PIA
