Nacionalni izborni savet Hondurasa je za 30. novembar 2025. godine zakazao sveopšte izbore. Presek stanja u zemlji tim povodom, posebno za Dva Juga, daje novinar portala fueradelcamino.com Onorio Kruz.
Pre nekoliko meseci, tačnije u martu, održani su osnovni izbori. Tri stranke — Liberalna stranka, Nacionalna stranka i stranka Libre — izabrale su svoje predsedničke kandidate, kao i kandidate za poslanike i gradonačelnike.
Zvanični predsednički kandidat Nacionalne stranke je Nasri Asfura Sabla, poznat kao Tito Asfura ili „papi a la orden“. Kandidat Liberalne stranke je Salvador Nasarala, televizijski voditelj i sportski komentator, koji je prošao kroz sve političke partije, a na prethodnim izborima bio izabran kao potpredsednički kandidat stranke Libre — tada se ta dužnost zvala „predsednički zastupnik“. Međutim, u vladi nije dobio stvarnu moć za sopstveni budući predsednički projekat, pa je napustio Libre i pridružio se krajnjoj desnici, okupljenoj oko Nacionalne stranke, desnog krila Liberalne stranke i poslovne elite koja decenijama upravlja zemljom i koja se sada formirala kao blok opozicije.
Kada su u javnost procurele informacije o pregovorima i o pukotinama i podelama među njima, izgubili su legitimitet, jer nisu imali narodnu podršku. To su bile prepoznatljive ličnosti iz državnog udara 2009, neke s optužbama za korupciju, ljudi povezani s narko-kartelima, i narod ih nije prihvatio kao legitimnu opoziciju, koja se praktično raspala.
U Liberalnoj stranci, kandidatkinja posle osnovnih izbora postala je advokat Riksi Ramona Monkada Godoj — veoma iskusna osoba, koja je zauzimala visoke položaje u državnoj upravi. U vreme predsednika Zelaje, bila je ministar rada i direktor Nacionalne elektroenergetske kompanije. U vreme državnog udara bila je jedan od koordinatora procesa narodnog referenduma, koji je dobio naziv „četvrta izborna urna“.
Riksi je u ovom, kao i u prethodnom mandatu, bila članica Nacionalnog izbornog saveta (ranije Vrhovni izborni tribunal), u kome tri savetnika rotiraju na dužnosti. Na poslednjim izborima, kada je pobedio Libre, ona je već bila na tom položaju. Potom je u novoj vladi, koju vodi predsednica Siomara Kastro, postala ministarka finansija, zatim ministarka odbrane (sa tog mesta je podnela ostavku u maju prošle godine). Tako je prošla više ključnih državnih pozicija i smatra se vrlo sposobnom.
U ovom trenutku desnica u Hondurasu pokušava da se organizuje kao opozicioni blok, koji uključuje iste ljude što su učestvovali u državnom prevratu i ljude povezane sa korupcijom i narko-kartelima. To je pokazatelj da su vrlo zabrinuti zbog narednog izbornog procesa. Opozicija je svesna da sada postoji član Nacionalnog izbornog saveta koji nadgleda proces i neće dozvoliti krađu, kao što se tvrdilo da je bilo na dvama prethodnim izborima.
Trenutna situacija u zemlji
Sadašnja vlada ima podršku institucija i znatnog dela naroda, koji je imao koristi od njome razrađenih raznih makro- i mikro-projekata. Zemlja trenutno ima finansijsku i političku stabilnost. Premda je borba protiv narko-kartela teška i ne može se rešiti za samo tri godine, vlada radi na tome. Naravno, posledice narko-trgovine i dalje izazivaju nesigurnost, ali ti izazovi se postepeno rešavaju.
O ulozi medija
Veliki korporativni mediji ponašaju se kao i uvek — služe interesima elite i šire govor mržnje protiv levice ili bilo kakvog alternativnog progresivnog razmišljanja. Izrazi poput „njangaras“ (pogrdno za levičare) i „komunjare“ se koriste često. Te kritike nisu konstruktivne, već su zasnovane na mržnji i lažima. Nažalost, pošto su ti mediji masovni, javnost često ponavlja ono što u njima čuje i vidi.
Kako narod vidi situaciju
Sadašnja politička situacija se stalno menja, ali u ovom trenutku, narod u Hondurasu je uglavnom miran. Kako kažu neki analitičari: „Ako nešto Hondurani dobro umeju — to je da izađu na izbore“. Narod voli da učestvuje na izborima i nada se da će ovaj proces biti prozračan, miran i slobodan. Narod želi da se nastavi preobražaj zemlje: poboljšanje državne uprave, smanjenje narko-trgovine i siromaštva, poboljšanje konkurentnosti i ugleda zemlje, više ulaganja u velike projekte. Radnici, trgovci, poljoprivrednici, žene, omladina — svi uglavnom pozitivno gledaju na rad vlade. Inflacija nije porasla, mnoge potrebe su zadovoljene, i narod očekuje da će vlada znati da upravlja izazovima i da nastavi sa reformama.
