Политиколог, маркетиншки стручњак, магистар филозофије рата, универзитетски професор из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, водитељ радио програма „Geoestrategia del Sur“ на Радију дел Сур у Каракасу Мартин Пулгар за издање Два Југа говори о околностима повратка Венецуеланаца, посебно деце, назад у Венецуелу.
Важно је нагласити да је овај догађај повезан с пријемом 400.000 деце у венецуелански образовни систем, део процеса опоравка кроз који Венецуела пролази у последње време.
Важно је разумети да се Венецуела опоравља од увођења нечовечних санкција од стране Сједињених Држава.
Важно је схватити да ће се Венецуела значајно опоравити након што је подвргнута нечовечним санкцијама Сједињених Држава и колективног Запада како би се уништио потенцијал владе, способност да се одржи као нормална, цватућа и правно способна земља. Ове једностране мере принуде, примењене према Венецуели, имале су значајне економске последице, углавном зато што су утицале на главни извор прихода од продаје нафте, практично су покушали да униште све, па и државну подршку образовању и здравству, надајући се да ће све то довести до друштвене експлозије.
Када председник Републике предлаже укључивање 400.000 младих људи чији су родитељи, стицајем околности, напустили земљу па се вратили, то је јасан опоравак. Премда још много тога треба да се уради, ипак је превазиђен значајан део санкција Венецуели, враћено економско управљање и приходи. Враћен је приход од продаје нафте и обликован нови извоз, што показује да се венецуеланска индустрија опоравља, како за задовољавање домаћих потреба, тако и за извоз, укључујући извоз пољопривредних производа, и то је омогућило остваривање значајног прихода сопственим мишићима, како каже председник Николас Мадуро.
Уза све ово, успели смо започети с обновом образовног система који је страдао и имали могућност примити оне грађане који се враћају у Венецуелу.
Ово је важно јер Венецуела прихвата оне Венецуеланце који су из неких разлога, економских или политичких, обманути да поверују да Венецуела нема будућност – они се враћају у земљу. Још увек се врте бројке венецуеланских миграната у иностранству од преко осам милиона, што је заиста нереално, ако се узме у обзир број венецуеланских миграната који су се вратили из тих истих земаља.
Сада смо у Венецуели, могу с јасноћом и снагом да кажем, обновили значајан део образовне инфраструктуре, али пред нама је још дуг пут, јер има још много слободних радних места за наставнике који су напустили земљу и који су почели да се враћају; другим речима, то је процес обнове значајног дела целокупног венецуеланског образовног система, углавном на разини основне и средње школе, али и на нивоу студената и универзитетских постдипломаца.
Реч је о спором процесу, временски отегнутом, о чему сведочи раст од скоро 10% у 2024. години, а који се такође примећује у свим областима, како у образовном, тако и у здравственом систему, као и у систему државних услуга и широј друштвеној структури и капацитету државне управе венецуеланске државе.
Све ове области су страдале као резултат наметнутих једностраних санкција, примењених од Сједињених Држава и њихових сателитских савезника, који су у Боливарској револуцији видели опасност за своју доминацију, посебно оне олигархије што у Боливарској револуцији види лош пример за свој даљи останак на власти, нарочито у Латинској Америци и Европи.
