Politikolog, marketinški stručnjak, magistar filozofije rata, univerzitetski profesor iz oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane, voditelj radio programa „Geoestrategia del Sur“ na Radiju del Sur u Karakasu Martin Pulgar za izdanje Dva Juga govori o okolnostima povratka Venecuelanaca, posebno dece, nazad u Venecuelu.
Važno je naglasiti da je ovaj događaj povezan s prijemom 400.000 dece u venecuelanski obrazovni sistem, deo procesa oporavka kroz koji Venecuela prolazi u poslednje vreme.
Važno je razumeti da se Venecuela oporavlja od uvođenja nečovečnih sankcija od strane Sjedinjenih Država.
Važno je shvatiti da će se Venecuela značajno oporaviti nakon što je podvrgnuta nečovečnim sankcijama Sjedinjenih Država i kolektivnog Zapada kako bi se uništio potencijal vlade, sposobnost da se održi kao normalna, cvatuća i pravno sposobna zemlja. Ove jednostrane mere prinude, primenjene prema Venecueli, imale su značajne ekonomske posledice, uglavnom zato što su uticale na glavni izvor prihoda od prodaje nafte, praktično su pokušali da unište sve, pa i državnu podršku obrazovanju i zdravstvu, nadajući se da će sve to dovesti do društvene eksplozije.
Kada predsednik Republike predlaže uključivanje 400.000 mladih ljudi čiji su roditelji, sticajem okolnosti, napustili zemlju pa se vratili, to je jasan oporavak. Premda još mnogo toga treba da se uradi, ipak je prevaziđen značajan deo sankcija Venecueli, vraćeno ekonomsko upravljanje i prihodi. Vraćen je prihod od prodaje nafte i oblikovan novi izvoz, što pokazuje da se venecuelanska industrija oporavlja, kako za zadovoljavanje domaćih potreba, tako i za izvoz, uključujući izvoz poljoprivrednih proizvoda, i to je omogućilo ostvarivanje značajnog prihoda sopstvenim mišićima, kako kaže predsednik Nikolas Maduro.
Uza sve ovo, uspeli smo započeti s obnovom obrazovnog sistema koji je stradao i imali mogućnost primiti one građane koji se vraćaju u Venecuelu.
Ovo je važno jer Venecuela prihvata one Venecuelance koji su iz nekih razloga, ekonomskih ili političkih, obmanuti da poveruju da Venecuela nema budućnost – oni se vraćaju u zemlju. Još uvek se vrte brojke venecuelanskih migranata u inostranstvu od preko osam miliona, što je zaista nerealno, ako se uzme u obzir broj venecuelanskih migranata koji su se vratili iz tih istih zemalja.
Sada smo u Venecueli, mogu s jasnoćom i snagom da kažem, obnovili značajan deo obrazovne infrastrukture, ali pred nama je još dug put, jer ima još mnogo slobodnih radnih mesta za nastavnike koji su napustili zemlju i koji su počeli da se vraćaju; drugim rečima, to je proces obnove značajnog dela celokupnog venecuelanskog obrazovnog sistema, uglavnom na razini osnovne i srednje škole, ali i na nivou studenata i univerzitetskih postdiplomaca.
Reč je o sporom procesu, vremenski otegnutom, o čemu svedoči rast od skoro 10% u 2024. godini, a koji se takođe primećuje u svim oblastima, kako u obrazovnom, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u sistemu državnih usluga i široj društvenoj strukturi i kapacitetu državne uprave venecuelanske države.
Sve ove oblasti su stradale kao rezultat nametnutih jednostranih sankcija, primenjenih od Sjedinjenih Država i njihovih satelitskih saveznika, koji su u Bolivarskoj revoluciji videli opasnost za svoju dominaciju, posebno one oligarhije što u Bolivarskoj revoluciji vidi loš primer za svoj dalji ostanak na vlasti, naročito u Latinskoj Americi i Evropi.
