Мартин Пулгар, политиколог, маркетиншки стручњак, магистар ратне филозофије, универзитетски професор у области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, водитељ радио-програма „Geoestrategia del Sur“ на Радију дел Сур у Каракасу, посебно за издање „Два Југа“ даје кратку анализу прилика у Венецуели у првим данима после тешких председничких избора.
Демонстранти су се већ смирили, али се дешава мобилизација чависта с присуством присталица покрета на улицама како би се спречили немири, јер је најбољи противотров за спречавање било какве обојене револуције мобилизација људи ради одупирања сваком покушају стварања илегалности. Опозиција намерава да организује смену режима и својеврсне народне немире, који су постали видљиви у излозима медија и друштвених мрежа широм света, што ствара извесну квалификацију Венецуеле као неуспеле, изиопштене државе, државе насиља, државе у агонији грађанског рата.
У овом тренутку је све релативно мирно. У понедељак је такође био стављен нагласак, појачан медијима и друштвеним мрежама, с коришћењем фотографија и видео-записа других, ранијих ситуација у Венецуели или другим земљама, на приказивање присуства својеврсног насиља и масовног протеста против тријумфа Николаса Мадура.
Мислим да је то била својеврсна циљана тактика, описана у приручницима за обојене револуције, упутствима за психолошко ратовање и ратове широког спектра, којима у суштини управљају Сједињене Државе. Ова психолошка операција што се тренутно спроводи повезана је са сузбијањем друштвене структуре чависта наметањем наратива да је већи део земље на страни опозиције. Отуд и позиви да се оживи неки механизам за уклањање Венецуеле с међународне арене и с поља међународног права.
Јуче сам био у Каракасу и посматрао нека жаришта мобилизације Мадурових противника на истоку града, где сам отишао како бих се бавио аналитичким радом. Шетајући градом, видех неке од тих излива беса, покушаја блокаде неких централних магистрала. По мом мишљењу, протестанти представљају малу групу, веома покретљиву и доста бучну. Њихова тактика је усредсређивање пажње на кључне стратешке тачке града: путеве с појачаним саобраћајем, аутостраде. Све то ствара неку врсту немира или визуализацију размера протеста. Постоји мала група од 20 до 40 људи која може створити велики медијски утицај на градска јавна гласила затварањем неких путева и стварањем застоја у саобраћају. Било је то помало налик мобилизацији великог броја моторних возила. Знало се да су политички тим Маје Корине Мачадо и цела опозиција или радикална група набавили, па чак и поделили мотоцикле групама које су образовали за такав митинг.
Николас Мадуро је рекао да је дошло до покушаја државног удара са циљем стварања нереда и смене руководства државе.
На крају ћу рећи да венецуеланска држава контролише све важне стварне политичке варијабле. Венецуеланска држава је извукла довољно поука из последњих аката насиља политичких група, финансираних од САД. Већ су били спремни да делују, било је информација да неће прихватити резултате уколико буду неповољни. Али венецуелански изборни систем је поуздан, то сви знају, постоје правне процедуре за проверу резултата и оне су у процесу спровођења.
У Народној скупштини одржана је седница на којој се расправљало о овом питању. Кључни представници Народне скупштине изјавили су да више не намеравају да предузимају било какве радње које би овим актерима омогућиле да буду присутни у политичком животу и делују хушкачки и противно владавини права и институцијама земље. Посланици у Народној скупштини указали су да је време праштања прошло и да сада, пошто је венецуеланска држава одолела, морају зазирати од негативних последица нереда с правне тачке гледишта.
Изгледа да венецуеланска држава више нема намеру да дозвољава самопроглашења у стилу Едмунда Гонзалеса. Хапшење доброг дела учесника насилних акција, који су палили установе, болнице, полицијске пунктове у штабовима владајуће странке у појединим регионима, спаљивали статуе Чавеза и симболе земље је логичан одговор власти на насиље. Венецуела такође прекида односе с неколико латиноамеричких земаља, углавном зато што су те земље отворено деловале против Венецуеле.
