Martin Pulgar, politikolog, marketinški stručnjak, magistar ratne filozofije, univerzitetski profesor u oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane, voditelj radio-programa „Geoestrategia del Sur“ na Radiju del Sur u Karakasu, posebno za izdanje „Dva Juga“ daje kratku analizu prilika u Venecueli u prvim danima posle teških predsedničkih izbora.
Demonstranti su se već smirili, ali se dešava mobilizacija čavista s prisustvom pristalica pokreta na ulicama kako bi se sprečili nemiri, jer je najbolji protivotrov za sprečavanje bilo kakve obojene revolucije mobilizacija ljudi radi odupiranja svakom pokušaju stvaranja ilegalnosti. Opozicija namerava da organizuje smenu režima i svojevrsne narodne nemire, koji su postali vidljivi u izlozima medija i društvenih mreža širom sveta, što stvara izvesnu kvalifikaciju Venecuele kao neuspele, iziopštene države, države nasilja, države u agoniji građanskog rata.
U ovom trenutku je sve relativno mirno. U ponedeljak je takođe bio stavljen naglasak, pojačan medijima i društvenim mrežama, s korišćenjem fotografija i video-zapisa drugih, ranijih situacija u Venecueli ili drugim zemljama, na prikazivanje prisustva svojevrsnog nasilja i masovnog protesta protiv trijumfa Nikolasa Madura.
Mislim da je to bila svojevrsna ciljana taktika, opisana u priručnicima za obojene revolucije, uputstvima za psihološko ratovanje i ratove širokog spektra, kojima u suštini upravljaju Sjedinjene Države. Ova psihološka operacija što se trenutno sprovodi povezana je sa suzbijanjem društvene strukture čavista nametanjem narativa da je veći deo zemlje na strani opozicije. Otud i pozivi da se oživi neki mehanizam za uklanjanje Venecuele s međunarodne arene i s polja međunarodnog prava.
Juče sam bio u Karakasu i posmatrao neka žarišta mobilizacije Madurovih protivnika na istoku grada, gde sam otišao kako bih se bavio analitičkim radom. Šetajući gradom, videh neke od tih izliva besa, pokušaja blokade nekih centralnih magistrala. Po mom mišljenju, protestanti predstavljaju malu grupu, veoma pokretljivu i dosta bučnu. Njihova taktika je usredsređivanje pažnje na ključne strateške tačke grada: puteve s pojačanim saobraćajem, autostrade. Sve to stvara neku vrstu nemira ili vizualizaciju razmera protesta. Postoji mala grupa od 20 do 40 ljudi koja može stvoriti veliki medijski uticaj na gradska javna glasila zatvaranjem nekih puteva i stvaranjem zastoja u saobraćaju. Bilo je to pomalo nalik mobilizaciji velikog broja motornih vozila. Znalo se da su politički tim Maje Korine Mačado i cela opozicija ili radikalna grupa nabavili, pa čak i podelili motocikle grupama koje su obrazovali za takav miting.
Nikolas Maduro je rekao da je došlo do pokušaja državnog udara sa ciljem stvaranja nereda i smene rukovodstva države.
Na kraju ću reći da venecuelanska država kontroliše sve važne stvarne političke varijable. Venecuelanska država je izvukla dovoljno pouka iz poslednjih akata nasilja političkih grupa, finansiranih od SAD. Već su bili spremni da deluju, bilo je informacija da neće prihvatiti rezultate ukoliko budu nepovoljni. Ali venecuelanski izborni sistem je pouzdan, to svi znaju, postoje pravne procedure za proveru rezultata i one su u procesu sprovođenja.
U Narodnoj skupštini održana je sednica na kojoj se raspravljalo o ovom pitanju. Ključni predstavnici Narodne skupštine izjavili su da više ne nameravaju da preduzimaju bilo kakve radnje koje bi ovim akterima omogućile da budu prisutni u političkom životu i deluju huškački i protivno vladavini prava i institucijama zemlje. Poslanici u Narodnoj skupštini ukazali su da je vreme praštanja prošlo i da sada, pošto je venecuelanska država odolela, moraju zazirati od negativnih posledica nereda s pravne tačke gledišta.
Izgleda da venecuelanska država više nema nameru da dozvoljava samoproglašenja u stilu Edmunda Gonzalesa. Hapšenje dobrog dela učesnika nasilnih akcija, koji su palili ustanove, bolnice, policijske punktove u štabovima vladajuće stranke u pojedinim regionima, spaljivali statue Čaveza i simbole zemlje je logičan odgovor vlasti na nasilje. Venecuela takođe prekida odnose s nekoliko latinoameričkih zemalja, uglavnom zato što su te zemlje otvoreno delovale protiv Venecuele.
