Razmatranje argentinske vojne kupovine (upravo, lovaca F-16 i teretnih aviona Basler BT-67) ima mnoštvo aspekata. Već duže vreme argentinsko društvo, oružane snage i država postavljaju pitanje potrebe nabavke opreme za zamenu zastarelih delova stare tehnike koja nije modernizovana ili kojoj je istekao vek trajanja. Martin Pulgar, politikolog, stručnjak za marketing, magistar filozofije rata, univerzitetski profesor iz oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane, voditelj radio programa „Geoestrategia del Sur“ na Radio del Sur u Karakasu, posebno za „Dva Juga“, govori kakav je dugoročni smisao kupovine starih F-16 od strane argentinske vlade i da li je to povezano sa teritorijalnim sporom zemlje sa Čileom.
Jedan od najoslabljenijih rodova oružanih snaga je ratno vazduhoplovstvo. Tako argentinsko ratno vazduhoplovstvo ima opremu koja je zastarela i donekle je potrebno da je obnovi te nabavi novu tehniku.
Pitanje kakvu opremu i od kojih zemalja kupiti postavljano je prilično dugo vremena, pošto je nabavka tehnike na neki način povezana i sa geopolitičkim odnosima na srednji, pa i dugoročniji rok, jer vojnu opremu treba održavati, njeno je održavanje skupo, serviseri su vezani za proizvođača. Tako da je ova rasprava uvek bila na očima javnosti. Takođe valja napomenuti da je Argentina u izvesnoj meri bila uključena u proces geopolitičkih sporova koji su ostavili traga na tome od kojih zemalja je nabavljala oružje, a SAD su je kinjile kako bi je omele da nabavi, na primer, kinesku ili rusku vojnu tehniku.
Ovde moramo uzeti u obzir i činjenicu da je vojna tehnika skupa, a u našim latinoameričkim zemljama, posebno u slučaju Argentine, koja je preživela vrlo dugu i duboku cikličnu krizu, nabavka skupe vojne tehnike, koja podrazumeva finansijsko opsluživanje za njeno održavanje tokom dužeg vremena je prilično dubok problem. Stoga se u argentinskom i latinoameričkom društvu u celini postavlja pitanje: zašto kupovati vojnu tehniku ako naše zemlje nemaju ozbiljne pogranične sukobe i nisu razmatrale vojni sukob karaktera proporcionalnog izdacima?
Ali argentinske vlade različitih perioda uvek je držala ideja o neophodnosti nabavke aviona za RV – rod vojske koji je možda najviše stradao zbog zastarelosti opreme i odsustva obnavljanja, pošto je u izvesnoj meri vojna aviotehnika vrlo skupa u pogledu troškova. A svaka generacija opreme koja se nabavlja kudikamo više košta od jedne ili dve letelice u poređenju s prethodnom generacijom. Tako da je Argentina bila uvučena u ovu raspravu, javno mnjenje je postavilo pitanje: da li je potrebno kupovati tu opremu ili ne, i u kojoj meri je ona potrebna? Nije li to skupa „igračka“ za zadovoljenje potreba vojske ili onih što stoje iza svih tih kupovina i trošenja budžetskih sredstava? Nesumnjivo je to da su Argentina i argentinske oružane snage suočene sa značajnom zastarelošću tehnike koja zahteva restauraciju, obnovu, adaptaciju i modernizaciju.
Zatim se postavilo pitanje kakvu tehniku kupiti. Neko vreme se razmatrala mogućnost kupovine kineskog naoružanja, pri čemu su mogli ponuditi njegovu proizvodnju u Argentini, a SAD su ponudile ove F-16, koji su bili nešto stariji, ali su dozvolili Argentini da ima zapadno oružje, s kojim ona ume rukovati, i s tehnologijama koje su takođe kontrolisale SAD, s obzirom na sukob oko Malvina s Velikom Britanijom. Sjedinjene Države takođe nisu bile voljne da prodaju veoma složenu tehniku zbog mogućnosti približavanja sukoba oko Malvina između Britanije i Argentine, potencijalnog saveznika SAD. Tako da je problem šta i od koga kupiti ostao.
Još jedan aspekt koji uvek treba uzeti u obzir u Latinskoj Americi (a Argentina u izvesnom smislu nije izuzetak) jesu postojeća teritorijalna trvenja među susedima. Bezuslovno, postoji spor koji se s vremena na vreme obnavlja i vezan je za posebne ekonomske zone u pomorskom području između Argentine i Čilea. Naravno, konflikt-spor može prerasti i u vojno sučeljavanje. No, ja smatram da za tako nešto predstoji da se prevaziđe još mnogo prepreka i mnogo pitanja pretrese u diplomatskoj sferi.
Smatram da je vojni sukob daleko u ovom sporu i smatram da obe zemlje nisu razmatrale taj scenario. Iskreno verujemo da postoji i treći aspekt, koji leži u unutrašnjim nesuglasicama koje idu za ciljem demontaže argentinske države kako bi se prevratila u neoliberalnu državu, gde će se otvoriti vrata društvenog sukoba. Jedan od subjekata koji se u poslednje vreme uvek ističe jesu oružane snage, koje su zbog nečeg uvek odgovorne za unutrašnji poredak, uvek odgovorne za mešanje u život društva u svojstvu poslednjeg argumenta. I ne može se poreći da su te oružane snage istorijski igrale ulogu intervencioniste u unutrašnje političke stvari Argentine. Jedan od načina da se obezbedi njihova podrška u suočavanju sa mogućim društvenim promenama, koje mogu biti duboke i veoma konfliktne, jeste dati zadovoljenje tim oružanim snagama, koje već odavno pozivaju na proces modernizacije naoružanja. F-16, nabavljen od danske vlade, ali američke proizvodnje, nije na visokom nivou u smislu modernizacije, to je relativno zastarela tehnologija.
Oružane snage i RV Argentine izgubili su stvarnu sposobnost za borbena dejstva, jer nemaju sredstava za njihovo izvođenje. Tako da u ovom trenutku možemo reći da se oni sa ovim F-16 poboljšavaju i da je geopolitički savez sa Zapadom konačno završen, jer nabavka ove tehnike u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi stvara važan savez sa geopolitičkim SAD i Zapadom. Ali F-16 nisu dovoljno sredstvo za sučeljavanje u sukobu jedan na jedan sa Čileom, koji je daleko moderniji u pogledu naoružanja i ima veću količinu tehnike. Mada bi, naravno, u slučaju sukoba između zemalja F-16 mogli da se koriste, verujem da dinamika nabavke aviona dopušta Milejevoj vladi da uradi dve stvari.
S jedne strane, on to čini da bi osigurao podršku oružanih snaga uoči otvaranja krupnog društvenog sukoba zbog tekućih ekonomskih reformi. S druge strane, u konačnom rezultatu je prekraćena debata o tome na koga će se Argentina orijentisati s tačke gledišta opremanja svojih oružanih snaga: na Zapad ili Kinu i Rusiju.
U izvesnoj meri, Argentina se već kreće u tom pravcu, barem u relativno kratkoročnoj ili srednjoročnoj perspektivi, pošto ova tehnika podrazumeva stvaranje dubokih odnosa sa SAD. Oružje je oruđe koje pomaže u stvaranju dugoročnih saveza, jer njegova tehnološka postojanost, njegova docnija modernizacija, njegovo održavanje zahtevaju odnose sa zemljom, sa oružanim snagama zemlje-proizvođača i tehničkim stručnjacima zemlje-proizvođača. Tako da, u izvesnom smislu, ovo rešava datu raspravu.
Argentina više nije sa Kinom, nije sa Rusijom, ona je sa SAD i Zapadom. I najverovatnije će uvećati nabavku nove tehnike na Zapadu, ne samo u slučaju F-16, već i u slučaju vojno-pomorske i kopnene tehnike, koju takođe treba modernizovati.
Možda bismo, u kontekstu spora između Čilea i Argentine povodom teritorijalnih prostora i kupovine oružja, mogli malo šire sagledati kontekst, mogli bismo pristupiti oblasti kontrole spornih teritorija na Antarktiku. Taj beli, u izvesnom smislu devstveni kontinent, još uvek nema stanovnika. Tamo je više naučnih baza nego što ima ljudi koji upravljaju dogovorom o Antarktiku.
Ova situacija sugeriše da će neke zemlje, uglavnom Argentina i Čile, imati poseban pristup ovom kontinentu, zasnovan na njihovom teritorijalnom položaju, kao i druge zemlje koje tamo čuvaju kolonijalne ili eksteritorijalne posede, poput Velike Britanije sa Folklandskim ostrvima i druge zemlje poput Francuske itd. koje tvrde da imaju pravo pretendovati na teritorije tog južnog kontinenta. Na tom prostoru sučeljavanja, mogli bismo vizualizovati, možda do u najmanje detalje, nijanse tih nabavaka oružja i tog novog pozicioniranja Sjedinjenih Država.
Moći ćemo da vidimo kako Argentina može učestvovati u toj velikoj igri budućnosti za kontrolu nad ovim teritorijalnim prostranstvom. Otkriće, napravljeno pre nekoliko godina, ali tek objavljeno, kaže da su Rusi na tom kontinentu otkrili značajnu količinu nafte, koja se zasad ne može eksploatisati, budući da Ugovor o Antarktiku to zabranjuje do 2048. godine. Ovo je značajna količina nafte, koja, kako se tvrdi, iznosi 511 milijardi barela, što je čini možda najvećom svetskom rezervom nafte otkrivene u današnjici.
Šta znači teritorijalni spor na prostoru juga Latinske Amerike, koji bi mogao da otvori sukob u kojem bi Argentina mogla postati ključnim elementom? Rezerve nafte mogle bi uvući u sukob daleko više sila zainteresovanih za eksploataciju ove rezerve. Argentina će imati određeni legitimitet u svojim pretenzijama na taj teritorijalni prostor, na koji takođe polaže pravo i sporan je poput Malvinskih ostrva, Sendvičkih ostrva i drugih oko kojih se spore Argentina i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tada u budućnosti može nastati dugoročni geopolitički sukob. To ne bi bilo neposredno delovanje Argentine protiv Čilea, već uglavnom SAD, kroz očuvanje svog prisustva preko NATO saveznika u licu zvaničnog Buenos Ajresa, zarad mogućih budućih trvenja između velikih sila oko kontrole resursa i geografskog položaja na antarktičkom kontinentu .
