Čile iznosi prigovore Argentini u vezi s izgradnjom vojne stanice koja zauzima deo čileanske teritorije u regionu Magelanovog moreuza. Prema rečima predstavnika Čilea, „pošta zauzima tri metra teritorije njihove zemlje“. Čileanski predsednik Borić je već izjavio: „Moraju da uklone solarne panele ili ćemo to sami uraditi!“ Da li je sukob, o čijoj mogućnosti se u medijima govori već nekoliko meseci, realan? Da se razabere u situaciji, izdanju „Dva Juga” pomogao je stručnjak iz Latinske Amerike Martin Pulgar, politikolog, stručnjak za marketing, magistar filozofije rata, univerzitetski profesor iz oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane, voditelj radio-programa „Geoestrategia del Sur“ na Radiju del Sur u Karakasu.
Ako se na neki način opaža eskalacija sukoba ili napetosti između Argentine i Čilea, to se u ovom slučaju dešava zbog prisustva nepropisne konstrukcije solarnih panela na vojnoj graničnoj postaji koji obezbeđuju energijom argentinsku pograničnu postaju. Na južnoj granici između dve zemlje, po svemu sudeći, ti solarni paneli greškom su postavljeni nekoliko metara u dubinu čileanske teritrije, kako su ukazali predstavnici obe zemlje. Predstavnici obe zemlje takođe ukazuju da je to bila greška. Argentina priznaje grešku izgradnje solarnih panela na tuđoj teritoriji.
Čileanci su spremni prihvatiti da je to bila greška, iako je njihova reakcija u smislu kritike i protestne note po ovom pitanju bila donekle prosta i, da tako kažemo, ne suviše diplomatična. Ovakvi događaji uvek stvaraju neki „šum“ u odnosima i zahtevaju kako reakciju, tako i protestne korake Čilea, i upravo je Argentina bila dužna odmah odreagovati, pošto je i sama priznala grešku.
Argentina zapravo izjavljuje da se sprema da ukloni punkt, ili je rekla da se sprema ukloniti ga „kada vremenske prilike dozvole“. Može potrajati veoma dugo dok se to desi. I u ovom slučaju, predsednik Borić je na „mirovnoj konferenciji“ kojoj je prisustvovao u Švajcarskoj, u potrazi za „mirom“ na ukrajinskoj teritoriji, rekao da se, ako oni odmah ne uklone tu postaju, čileanska država „sprema da deluje“ kako bi „srušila“ tu grešku.
U izvesnom smislu se dešava eskalacija, mislim da je reakcija Argentine bila lakomislena, iako je utvrđeno da ne postoje nikakvi uslovi zainteresovanosti za zaoštravanje sukoba, i ta činjenica na neki način objašnjava rezak odgovor predsednika Borića. Zaista mislim da je deo javnih glasila u obe zemlje, uglavnom čileanskih glasila, uključio ovaj i mnoge druge incidente povezane sa bezbednosnim problemom Argentine i Čilea, kao temu konfliktnog dnevnog reda. Ovi bezbednosni problemi su posebno vezani za nabavku nove vojne tehnike od strane Argentine.
Nabavka kako aviona F-16, tako i tehnike čiju kupovinu je Argentina predložila ne menja vojnu ravnotežu među dvema zemljama. Čile ima prilično značajnu vojnu prevagu nad svojim susedima, i ti F-16 ne menjaju ravnotežu između dve zemlje. Mislim da postoje javna glasila koja podstiču neku vrstu sukoba između dve zemlje, ili ga bar stavljaju u „izlog“, možda na osnovu očekivanja javnih glasila u pogledu sukoba između Mileja i Borića, zato što Borić tvrdi da je on čovek „levice“, a Milej da je „desničar“, u tom scenariju sučeljavanja levih i desnih, koji se takođe može zapaziti u čileanskoj i argentinskoj štampi, ali se u samoj stvari obojica ispostavila kao akteri usko vezani za interese Sjedinjenih Država.
Borić, iako je prepoznat kao „levičar“ – njegov unutrašnji, a tim pre spoljni program bili su usko povezani sa interesima Sjedinjenih Država. Njegov dnevni red u Latinskoj Americi, uključujući njegovo prisustvo na toj mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj, gde se razmatra pitanje Ukrajine, predstavlja demonstraciju toga da on sledi principe predložene od SAD i da oko njihovog saveza nema razdora, baš kao što je nosač aviona posetio Argentinu i proveo manevre, posetio Čile i proveo manevre u kojima je demonstrirana usklađenost oružanih snaga obe zemlje s interesima SAD. Tako da je mogućnost stvarne eskalacije sukoba između dve zemlje za mene zasnovana samo na novinarskim domišljanjima, na osnovu novinskih naslova. U izvesnom smislu, oba igrača su povezana s kolektivnim Zapadom, i Sjedinjene Države to neće dozvoliti.
Dva saveznika dolaze u konfrontaciju kad im je potrebno da nekako podrže prisustvo hegemona u „zadnjem dvorištu“, kako Sjedinjene Države nazivaju zapadnu hemisferu. Očuvanje saveznika poput Argentine i Čilea je od strateškog značaja za Sjedinjene Države. U datom slučaju, iako mediji pokušavaju nametnuti tu priču o sukobu levice i desnice, Milejeve desnice u Argentini i Borićeve levice u Čileu, obojica su akteri koji neće ugroziti ili staviti pod sumnju hegemoniju SAD na kontinentu.
