Žestina represije nad penzionerima govori nam da je ovaj sistem nemoguć bez fašistoidne prakse.
Predsednik Havijer Milej putovao je u Sjedinjene Države više puta nego u različite provincije Argentine. Njegovo poslednje putovanje bilo je na CPAC (Konferencija konzervativne političke akcije), istinsku fašističku internacionalu, gde se Milej oseća kao riba u vodi. Ovo je usledilo posle globalnog skandala oko kriptovalute Libra, prevare koja je dostigla međunarodne razmere. Milej je na kraju dobio par fotografija. Jednu sa Maskom, a drugu sa Trampom, njegovim idolima koji su izašli da ga podrže. No, Milej ne ide u SAD samo da bi dobio tapšanje po ramenu i političku podršku. Ide u potragu za svežim dolarima. Zato što se njegov ekonomski model potisnutog dolara koji drži inflaciju pod kontrolom može održati samo stalnim prilivom dolara. Zato je već nekoliko puta najavljivao da je na pomolu sporazum sa MMF-om, za koji će se navodno zalagati njegov prijatelj Tramp. Međutim, taj dogovor nije postignut, a argentinska Centralna banka svakim danom sagoreva sve više dolara iz svojih rezervi koje su već u minusu.
Skandal sa kriptovalutama Libra razgolitio je Mileja. Pokazuje ga onakvim kakav jeste: prevarant i podmitljivac. Da bi zataškao skandal, prošle srede je izvršio žestoko razbijanje skupa penzionera, koji su glavne žrtve okrutnih reformi. Zaista, smanjenje rashoda na penzije bilo je najvažniji doprinos uravnoteženju fiskalnih računa.
Prevara sa kriptovalutama koju promoviše Milej pokazuje njegovu prirodu. Način da opljačka svoje pristalice, one koji veruju u njega, one koji žele da se obogate finansijskim špekulacijama. Oni su uložili novac koji je ukrala grupa kriminalaca u saučesništvu s Karinom i Havijerom Milejem, što je ubedljivo dokazano.
Žestina represije nad penzionerima govori nam da je ovaj sistem nemoguć bez fašistoidne prakse. O žestini represija krasnorečivo svedoče slike: 12-godišnji dečak sa školskom torbom vezan lisicama iza leđa za ogradu Kasa Rosade (predsednička palata); 80-godišnja penzionerka čija je glava udarila o tle posle razornog udarca palicom od policajca u ratnoj opremi, i najteži kadar: fotograf, kome su pucali pravo u glavu sa 30 metara udaljenosti kad je pokušao da napravi snimak. Danas se taj fotograf, po imenu Pablo Grilo, bori za život.
Provokacije ovih fašista jasno dopunjuju ostale slike. Patrolni automobil ostavljen prazan i s otvorenim vratima na putu demonstracija; uhoda, prepoznata na slikama kao pripadnik Nacionalne žandarmerije počinje uništavanje i paljenje policijskog vozila. U međuvremenu, fotografija spaljenog patrolnog automobila bila je na svim informativnim kanalima i sutradan dospela na naslovne stranice glavnih novina. Drugi policajac postavlja pištolj, šutira ga i odlazi ne podižući ga, ostavljajući ga na putu marša. Cele nedelje su medijski najamnici Milejevog režima nagoveštavali da su marš organizovali huligani.
Međutim, nijedan od 120 pritvorenih ne pripada fudbalskim navijačima. Ili policija ne zna da radi svoj posao ili su u laži, kao i u Mileja, kratke noge.
Na ulicama se oseća klima otpora, dok u Kongresu Milej nastavlja da vrši svoju hegemoniju, ali svakim danom sve više otura zakonitost.
Marselo Kenig je bivši član argentinskog parlamenta, profesor na Nacionalnom univerzitetu u Buenos Ajresu i direktor Fakulteta društvenih nauka na Nacionalnom univerzitetu Mar del Plata de Majo.
