Mapuče su drevni indijanski narod koji u naše dane živi na teritoriji savremenog Čilea i Argentine, s obe strane planinskog lanca Anda. U Argentini Mapuče žive od juga Buenos Ajresa do severa Santa Kruza i sa druge strane granice od juga Santjago de Čilea do ostrva Čiloe. Kako same Mapuče smatraju, njihov narod živi u stanju stalne opasnosti. Prema rečima Soraje Majkonjo, glumice, pevačice i književnice, pripadnice naroda Mapuče, istorijski su obe države njihove teritorije predale multinacionalnim kompanijama radi vođenja biznisa vezanog za drvo, dobijanje vode, rudnih i drugih bogatstava po kojima je ovaj kutak zemnog šara poznat. Takva politika dovodi do ozbiljnih problema, čak i do ubistava. Uredništvo izdanja „Dva Juga” pokušalo se razabrati u problemima Mapuča.
– Realnost je takva da narod Mapuča s ove i sa druge strane granice živi u stalnoj opasnosti – kaže Soraja.
Po njenim rečima, predsednik Milej svuda izaziva nestabilnost, čak i protiv interesa argentinskog naroda. Mapuče nisu izuzetak.
– Radi zaštite vlasnika otete zemlje, povodom svakog slučaja uzurpacije zemljišta kao tužilac je angažovana Uprava za nacionalne parkove. Zabranjeno je isticanje i promocija pseudomapučijskih zastava i simbola, a preispitani su svi sporazumi koje je prethodna vladina administracija zaključila s lažnim zajednicama Mapuča o prenosu područja koja su čuvali, što je bio očit nasrtaj na nacionalni suverenitet – nastavlja g-đa. Majkonjo.
Jezero Asigami (na jeziku Mapuča „duguljasta vreća“) je preimenovano u jezero Roka, što pokazuje agresivnu borbu zvaničnog Buenos Ajresa s toponimima. Ime se vezuje za generala Hulija Argentina Roka, bivšeg predsednika Republike i arhitekte konsolidacije nacionalne države, koji je svojom vizijom i vođstvom dovršio razgraničenje argentinske teritorije.
– Narod Mapuče nikada nije bio asimilovan ni od strane argentinske, ni čileanske države, oni su uvek bili „problem“ za obe zemlje. Prvo, i u Argentini i u Čileu su hteli da pokažu da su to prazni teritorijalni prostori gde niko nije živeo, te da se, prema tome, s tim mestima može raditi šta se hoće, dok su u stvari prodate velike teritorije na kojima je živelo mnogobrojno stanovništvo Mapuča. To je oduvek bio narod koji je imao svoju autonomiju, svoj način preživljavanja na teritoriji, zasnovan na vezi s njom. Zemlja nam daje vodu. Lekovito bilje nam daje zemlja. Ako imamo životinje, imamo i vunu. I imamo mnogo načina za izgradnju naših kuća, za za pravljenje mnoštva predmeta, neophodnih u svakodnevnom životu – kaže Soraja.
Spisateljica objašnjava da Mapuče imaju svoju duhovnu praksu, svoj jezik, i narod je „hiljadugodišnji posmatrač prirodnih ciklusa“, a poseduje i „različite uloge koje ih obaveštavaju o određenim okolnostima kada moraju zaštititi sebe“.
– Imamo kimun, drevno znanje koje nam omogućava opštenje s prirodom i nekako nam daje autonomiju. Naravno, drugi oblici života stvoreni od belih ljudi, kao što je škola, na primer, potreba za korišćenjem automobila ili autobusa, podrazumevaju potrebu za zaradom, što podrazumeva i obavljanje poslova izvan matične teritorije. A kada se teritorije počnu prazniti, menja se cela ta zajednica, kolektivni način života i proizvodnje. I to isključuje mogućnost pune autonomije, ali to ne znači da narod Mapuče nije u stanju da preživi – kaže Maikonjo.
Soraja već dugi niz godina živi životom svog naroda, učestvujući i u borbi za prava, i u etnografskim ekspedicijama više od 20 godina, sakupljajući pesme predaka. Bavi se i kosmogonijom.
Šta danas najviše zabrinjava narod Mapuče? Od pojave El Blanka i upada na njihove teritorije, najveća briga je uglavnom bila odbrana rodne zemlje.
– Mapuče doslovno znači „ljudi zemlje“, Mapu je zemlja, Če – ljudi. Nama, kao narodu, čini se osnovnim umeće da projektujemo sebe, svoju duhovnost, svoj život na zemlji sa svim neophodnim elementima kako bi on ostao u harmoniji, u ravnoteži. A ono čemu smo svedoci više od 130 godina do danas je naše stalno, neprekidno lišavanje sopstvenosti, koja je povezana ne samo s potčinjavanjem teritorija, našim izgonom iz zajednica, s naših teritorijalnih prostora, već uglavnom s ekstraktivizmom i štetom, ogromnom, gotovo nepopravljivom štetom nanesenom zemlji, što takođe rađa velike probleme u vezi s održavanjem ravnoteže, ali i s očuvanjem našeg zdravlja.
Zdravlje teritorija takođe utiče na zdravlje ljudi, i to kod Mapuča izaziva uznemirenost. Kompanije nanose ogromnu štetu radom rudarskih preduzeća, koja se nalaze i na vodotocima, vezano s privatizacijom vodnih resursa, neplanskom sečom šuma, sušom, sadnjom inorodnog bilja poput bora u Puel Mapuu, poznatom kao Argentina, i eukaliptusa u Gulumapuu, poznatom kao Čile, koji takođe izaziva jaku sušu, a pored suše i isušivanja slojeva zemljine površine, izaziva još i požare.
– Tako da je naša najveća briga kako da ostvarimo zakonsko pravo na očuvanje, negu i zaštitu teritorijalnih prostora u kojima živimo – kaže Soraja.
Prema Majkonjo, kako u Čileu, tako i u Argentini se dešavaju masovni progoni, izlivi rasizma, zlostavljanja, ponižavanja i diskriminacije naroda Mapuče.
– Danas je narod Mapuče u hegemonističkim pričama sredstava masovnog informisanja, koja uspostavlja politička vlast, prikazan kao ratoborni, teroristički narod koji ugrožava suverenitet država, dok je zapravo narod Mapuče jedan od naroda koji je najviše ubeđen da smo bez zemlje mi niko. Čovek bilo koje nacionalnosti ne može živeti bez barem minimalnog dodira sa zemljom i vodom – kaže spisateljica.
Militarizacija, sudski progoni, zatvori, pa čak i ubistva, kako u Argentini tako i u Čileu, tužni su saputnici tragične sudbine Mapuča. U Čileu je, kako je rekla, ne tako davno ubijen izvestan broj Mapuče žena i muškaraca, branilaca svojih iskonskih teritorija.
– Ovde u Argentini su nekažnjeno ubijani, ali su mnogi i nestali. Dakle, upravo na tim mestima ljudi „volšebno“ nestaju. Nažalost, hegemonistički mediji podržavaju ideju o Mapuče teroristima, zato što vladi i kompanijama ide na ruku da se o nama govori kao o opasnom narodu, kako bi se kasnije opravdalo sve što već pominjah – sudska gonjenja, utamničenja i ubistva – zaključuje Soraja Majkonjo.
Stručnjaci izdanja „Dva Juga ” su više puta davali svoje procene o mogućem sukobu između Argentine i Čilea. Mogu li protivnici da iskoriste svog suseda Mapuče kao faktor nestabilnosti? Matijas Kačijabue, politikolog, magistar nacionalne odbrane, generalni sekretar Univerziteta odbrane i međunarodni analitičar Mreže intelektualaca za odbranu Latinske Amerike, pretpostavlja da bi sâm indijanski narod zaista mogao postati kamen spoticanja za vlade obeju zemalja.
– Milej s njegovim krajnje ideologizovanim pogledom na stvarnost pripada onom sektoru argentinske politike koji poriče postojanje domorodačkih naroda i nacija, postojećih pre stvaranja moderne nacionalne države. Razume se, on poriče probleme s pristupom zemlji, postojeće u južnoj Argentini i Patagoniji, gde je zemlja usredotočena u vrlo malobrojnim rukama, kako za turizam tako i za ovčarstvo – kaže Kačijabue.
Po rečima stručnjaka, problem pod nazivom „nasilje nad Mapučama“ javlja se u srcu njihovih zajednica u južnom Čileu. U Argentini su razmere problema znatno manje.
– S obe strane Anda centralni problem je pristup zemlji. Mnoge starosedelačke zajednice vekovima nisu bile zakoniti posednici zemalja na kojima žive. Santjago Maldonado je, na primer, bio mladić koji je učestvovao u blokadi puta u zajednici Mapuča u Argentini. Nestao je 2017. u sklopu višednevnog gušenja tog protesta od strane Nacionalne žandarmerije. Njegovo telo se onda pojavilo na nekoliko metara od mesta gde su se događaji odigrali. Čudnovatost stvari je u tome što je na tom mestu ranije već vršen pretres u okviru potrage po njegovom nestanku. Ovo pitanje se dotaklo Patrisije Bulrič i jednog od njenih zamenika, koji je bio odgovoran za operativnu koordinaciju delovanja Nacionalne žandarmerije kao odgovor na protest zajednice Mapuča – zaključuje Matijas Kačijabue.
Kako će se dalje razvijati događaji i da li će se situacija oko Mapuča promeniti, pokazaće vreme. Ali, avaj, rešenje njihovih problema se iz više razloga ne očekuje u bliskoj budućnosti. Osim toga, ako je potencijalni sukob između Čilea i Argentine i dalje moguć, protivnici će, nažalost, maksimalno iskoristiti međusobne bolne tačke, od kojih je jedna zaoštreno nacionalno pitanje oko indijanskog naroda.
