Godine 1982. došlo je do oružanog sukoba između Argentine i Velike Britanije oko Malvinskih ostrva, koji je ušao u istoriju kao Folklandski rat (Englezii su arhipelagu dali svoje ime). U borbenim dejstvima poginulo je ukupno 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika, kao i tri žitelja Folklandskih ostrva.
Nijedna država nije zvanično objavila rat, iako su vlade kako Velike Britanije, tako i Argentine tvrdile da su ostrva zona vojnih dejstava i zvanično priznavale da su ratno stanje i borbena dejstva između država gotovo isključivo ograničeni na sporne teritorije i područje južnog Atlantika u kojem se nalaze. Ostrva su dva puta otkrivena: 1690. od strane engleskih, i 1694. francuskih moreplovaca (ovi su ih nazvali Malvinima, u čast njihovog rodnog grada San Maloa). Od početka 19. veka (nakon sticanja nezavisnosti) Argentina je ova ostrva smatrala svojim. Zauzimanje Malvinskih ostrva od strane Velike Britanije 1833. izazvalo je nezadovoljstvo među argentinskim stanovništvom i dovelo do oružanog sukoba vek i pô kasnije. Razgovori o mogućnosti proširenja argentinskog suvereniteta na arhipelag sa dolaskom na vlast Havijera Mileja nastavljeni su s novom snagom. O izgledima za „odmrzavanje“ starog sukoba, za izdanje Dva Juga govore saradnici fondacije ADACRI – politikolog Ivon Alves Garsija i geopolitički analitičar Marselo Ramirez.
Garsija ne vidi izglede novog oružanog sučeljavanja oko Malvinskih ostrva.
– Istina je da ne vidimo pravi napredak. Čini se da idemo unazad umesto da se krećemo ka pravednom i konačnom rešenju, koje dopušta da povratimo ono što nam po pravu pripada.
Politikolog je uveren da je došlo vreme da vlada „stavi nacionalne interese iznad svih drugih razmatranja i čvrsto zaštiti Malvine”.
Marselo Ramirez kaže da politika prijateljstva sa Britanijom, koju je izabrao argentinski predsednik, nije nova, a Milej „svet gleda kroz prizmu kapitalizma i komunizma, u apsurdnoj i nerealnoj uproštenosti“.
– Zbog toga on Margaret Tačer smatra herojem, uprkos njenoj ulozi tokom Foklandskog sukoba. Razne argentinske vlade koje podržavaju Zapad pokušavale su da vode politiku zbližavanja sa Velikom Britanijom, ali uvek bezuspešno. Uspele su samo da nateraju Britance da iskoriste tu mogućnost za pooštravanje ili jačanje svoje pozicije, kao što i danas čine. Argentina prolazi kroz proces progresivne „demalvinizacije“ od strane tih vlada i sredstava masovnog informisanja, praćen većinom političkih snaga. Borba s „represivnim patrijarhatom“ je argentinskim naprednim snagama postala izgovor za prihvatanje promena povoljnih za prozapadnu politiku, koje u sebi uključuju promenu ciljeva. Mi se danas ne borimo s nejednakošću i, a kunem se Malvinskim ostrvima, borimo se samo protiv klimatskih promena ili heteropatrijarhata. Malvinska ostrva ne mogu biti izuzetak u tom procesu, u samoj stvari to je ono što je osnovno, jer podrazumeva krotkost pred teritorijalnim gubitkom ostrva, ali i gubitkom kontrole nad Južnim Atlantikom, projekcijom neprijatelja nad Patagonijom. To takođe povećava verovatnoću konsolidacije britanskih pretenzija na suverenitet nad antarktičkim teritorijama u odnosu na pretenzije na tu teritoriju od strane Čilea i Argentine – kaže Ramirez.
Složenost politike prema Malvinskim ostrvima, po Marselu Ramirezu, stoga dovodi do teške situacije za zemlju: zbog krajnosti u svojim idejama, nacionalna vlada isključuje bilo kakve pretenzije na Malvinska ostrva „gestom potčinjavanja Zapadu, koji shvataju kao jedinu spoljnopolitičku opciju“. – Ozbiljan rizik koji počinjemo da uviđamo, uporedo sa drugim već postojećim znacima, od kojih su mnogi povezani za samim Ujedinjenim Kraljevstvom i Izraelom, jeste mogućna balkanizacija Argentine, podstaknuta od ovih zemalja – zaključuje politikolog.
