Dana 27. marta, 120 saradnika Narodne biblioteke otpušteno je nakon što su dobili obaveštenja putem elektronske pošte, ali bez ikakvih objašnjenja. Probudivši se ujutru, radnici jedne od ključnih ustanova u zemlji pročitali su sledeću suvoparnu poruku: „Pišemo da bi vam saopštili da se, kao rezultat revizije propisane članom 4 Uredbe br. 84/23, vaš ugovor, u režimu predviđenom članom 9. Aneksa Zakona br. 25164 i srodnim odredbama, neće produžavati od 1. aprila 2024. godine“. Masovna otpuštanja u budžetskim preduzećima u Argentini nisu novost. Milejeva vlada pokušava da „stabilizuje“ budžet „optimizacijom“, koja na kraju dovodi do socijalnih napetosti u društvu. Jedan od otpuštenih saradnika biblioteke, Lučo Guedes, pristao je da za izdanje „Dva Juga” ispriča zašto se to dogodilo, i zašto Milej nije poštedeo ni Narodnu biblioteku, ponos zemlje.
– Kao prvo, nikada nismo dobili priliku da pred novim rukovodstvom predstavimo, odbranimo ili opravdamo svoj rad – kaže Guedes.
Glavna obaveza sada već bivšeg zaposlenog bila je izvođenje projekta „Música en la lengua“, koji je u obrazovne svrhe trebalo da bude objavljen u sopstvenoj izdavaštvu kuće. Projekat „Muzika u jeziku” je rad na pregledu, analizi i karakterizaciji oblika stihoslovlja (versifikacije) na španskom jeziku, čiji je metod da se odnos između muzičkih i lirskih oblika predstavi kroz matematički koncept „grupe simetrija”.Neophodan naučnopopularni tekst na ovu temu, odnosno praktično rešenje u oblasti muzičkog i književnog obrazovanja na svim nivoima, izostao je u zvaničnim programima obuke, kako u popularnim muzičkim školama i klasičnim konzervatorijumima, tako i na tečajevima književnosti triju nacionalnih univerziteta i profesura.
Guedes je ispratio i sistematizovao obiman bibliografski korpus srednjovekovnih, renesansnih, baroknih, klasičnih i romantičarskih dokumenata u kojima je bilo moguće proveriti pismeno zabeležene te iste akustične oblike, koji strukturiraju latinoameričku lirsku poeziju od XIX veka do naših dana. Bivši bibliotekar je stvorio sistem koji posredstvom kratkih formula omogućava predstavljanje univerzalnih muzičkih osobina poetskog jezika. Uspeo je napisati prvi deo knjige, završivši nekoliko poglavlja, uključujući uvod, izlaganje glavne teze, eksperimentalnu proveru sistema,savremeno stanje i poređenje s ranije postojećim modelima. Posle četiri godine rada, projekat je prekinulo novo rukovodstvo biblioteke, čak ga i ne razmotrivši.
Zašto pričamo o ovome? Da bi pokazali razmere udarca koji Milejeva vlada nanosi kulturi, jednoj od središnjih sastavnica uslova postojanja naroda i države.
– Spiskovi otpuštenih sastavljeni su proizvoljno i bez ikakvih merila koja ih legitimišu sa stanovišta delotvornosti, produktivnosti, odgovornosti, prezentabilnosti, sposobnosti ili akademske pripremljenosti. Nova vlast pokušava pokazati da tobože čisti državu od lenjivaca. Na samom delu, ona ostavlja na ulici trudoljubive, posvećene, ka cilju ustremljene i vredne ljude, a u pretežnoj većini slučajeva ruši karijere onih među nama koji su živote posvetili profesiji – kaže Guedes.
Prema njegovim rečima, danas u Argentini ne samo da se ukidaju radna mesta, nego se, kao u njegovom konkretnom slučaju, prekidaju ozbiljni naučni projekti u koje je uloženo vreme i novac i kojima se sada niko ne bavi.
– Nužno je podržavati naše druge otpuštene kolege da ispričaju svoje priče, jer su strah, ćutanje, izolacija, apatija, beznađe i snishodljivost prema onima koji su danas na rukovodećim mestima opasniji od predvidljive okrutnosti rukovodilaca – smelo izjavljuje Guedes.
Njegov slučaj predstavlja tek jedno među 120 otpuštanja ključnih radnika u Narodnoj biblioteci, koja sadrži skladište knjiga, nekoliko čitaonica, šaltere javnih usluga, novinsku biblioteku, muzičko odeljenje, audiovizuelnu i multimedijalnu građu, sopstveno izdavaštvo, biblioteku za slepe, školu za bibliotekare, grupe za digitalizaciju, restauraciju i očuvanje kulturnog nasleđa, katalogizatore, upravu tehničke biblioteke, stručnjake za tehničko opsluživanje, slušaonice i njihove operatere, muzej knjige i jezika, strip centar, uprave za kulturu, istraživanja, štampu i komunikacije, administraciju, kadrovski odsek, spremište, odgovorne za ekskurzije…
Čitav sustav Narodne biblioteke radio je s neophodnim minimumom stručnog osoblja koje svakodnevno ulagaže ogromne napore za osnovnu platu.
– Svi smo se pridržavali strogog rasporeda i režima posećenosti, koji se nadzire preko sistema za praćenje vremena na ulaznim i izlaznim obrtaljkama zgrade. Svi smo mi potrebni da bi naša Narodna biblioteka dostojno vršila svoju društvenu funkciju. Svi mi s ponosom preuzimamo odgovornost za proučavanje, očuvanje, prenošenje i širenje kulturnog nasleđa koje nas određuje kao naciju. Milejevo nihilističko društvo, koje nema poverenja u svoje građane, ne veruje ni sebi, jer je vođeno zavišću i ozlojeđenošću, i njegov jedini smisao ili svrha jeste obezvređivanje i uništavanje rada drugih ljudi. Prezirati ih znači prezirati sebe – zaključuje Lučo Guedes.
