Predsednik parlamenta Venecuele, Horhe Rodriges, nazvao je EU „sponzorom genocida u Gazi“, a takođe je optužio evropske zemlje za „nepravedne napade na Venecuelu“. Čini se da EU ne bi trebalo da interesuje Venecuela, jer je ona na drugom kraju sveta. Zbog čega onda Evropska unija daje oštre političke izjave i čak usvaja pakete zakona protiv Bolivarske Republike?
Karolina Eskara, politikolog iz Karakasa, ističe da je, s jedne strane, Venecuela uvek istupala u odbranu prava palestinskog naroda. To je očigledno u suprotnosti s interesima međunarodnog cionizma, sa kojim je povezana Evropska unija.
— Sve je to takođe postalo očigledno kada je specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanje stanja ljudskih prava na palestinskim teritorijama okupiranim 1967. godine, Frančeska Albaneze, predstavila izveštaj na pedeset devetoj sednici Komisije za ljudska prava pod naslovom „Ekonomija okupacije u ekonomiji genocida“. U njemu je pokazano da su se mnoge kompanije — na međunarodnom nivou, uključujući i neke koje imaju veliki uticaj u EU — bogatile na tome. Tako, recimo, imamo banku u Frankfurtu, imamo i BNP Paribas, koja je, kako znamo, od samog početka, od samog osnivanja, bila pod vođstvom Rotšilda, jevrejske porodice koja je bila među osnivačima onoga što je bilo povezano sa cionizmom na međunarodnom nivou.
Evropska unija zna da je Venecuela zauzela suveren stav po ovom pitanju, ali, osim toga, EU zastupa stavove bliske fašizmu i neofašizmu, koji se razvijaju u svetu, gde i Evropska unija, i Sjedinjene Države, kao i određene međunarodne instance, instituti, organizacije, a naročito neke države u svetu koje imaju drugačije mišljenje, oduvek žele da sruše bolivarsku revoluciju. Te sile žele trgovati naftom i ostalim resursima Venecuele, jer na taj način žele da primoraju revolucionarnu vladu na ustupke. Tako je bilo praktično od dolaska predsednika Uga Čavesa na vlast, a, recimo tako, poslednjih godina to se pojačalo pod predsednikom Nikolasom Madurom.
Sada, zahvaljujući izveštaju Frančeske Albaneze, mnoge od tih evropskih kompanija su izvedene na čistac. Iako je tačno da bi trebalo da budu zainteresovani ne za Venecuelu, već za druge delove sveta, očigledno je da oni predstavljaju još jedan glas koji se priključuje, recimo tako, čitavom „međunarodnom imperijalnom horu“, shvatajući da imperijalizam očigledno nisu samo Sjedinjene Države, već konstrukcija na međunarodnom nivou, čiju izgradnju vode uglavnom Sjedinjene Države i Evropska unija.
