U čemu je tajna argentinskog spoljnog duga? On se sad gasi, sad ponovo obrazuje. O čudesima argentinske privrede, sa dozom južnjačke ironije, govori Hoze Luis, voditelj Radija Aroba, rimokatolik i doktrinarni peronista, doktor ekonomije i magistar međunarodnih ekonomskih odnosa.
Argentina je imala problem sa spoljnim dugom. Ali Peron je taj spoljni dug otplatio 1945. godine, Argentina je veoma porasla, zemlja je rasla i postajala gusto naseljenom. Argentina je imala mali spoljni dug do 1976. godine, a onda je diktatura ponovo ostavila zemlju sa neplaćenim spoljnim dugom. Difolt spoljnog duga desio se 2001. a od 2001. do 2007. godine vođeni su pregovori o reviziji duga. Otpisano je 65%, ograničena je kamatna stopa i produženi su rokovi otplate duga. I kada se Makri 2018. godine vratio, 2006. on ponovo gura zemlju u dugove, prvo prema Međunarodnom monetarnom fondu, i Argentina 2018. dobija najveći zajam od MMF u istoriji. Sledi najgora kriza u istoriji Argentine. A rešenje će biti jednostavno – novo neizvršenje obaveza i otpis spoljnog duga. To će biti istorijski rekord. Videćete vesti iz Argentine. Ali kada se takve stvari dese na ulici, postaje još gore. To je simptom anomije. Nestor Kiršner je od 2003. do 2007. otplatio sav dug, otpisao sve dugove Međunarodnom monetarnom fondu, dok je privreda rasla.
Almenen je spoljni dug otplatio od 1989. do 1995. kroz privatizaciju, ali kada je privatizovao penzije, to je postalo strukturni deficit u argentinskoj ekonomiji, što je vratilo problem inostranstva u naše živote. Argentina ima tri predsednika koji su praktično otpisali skoro sav spoljni dug: Peron je otpisao sav spoljni dug, Nestor Kiršner je otpisao sav spoljni dug od MMF-a i takođe refinansirao spoljni dug na račun privatnog sektora, dok je Menem je otplatio skoro ceo spoljni dug na račun privatizacije, ali je zatim ponovo zapao u dugove kada je privatizovao penzije tokom svog drugog predsedništva. Ali sve druge političke partije ili otplaćuju spoljni dug bez razmatranja uslova, ili povećavaju spoljni dug. To je manje-više sinteza. Takođe mogu istaći da sva dolarska ušteda, na primer, koju Argentinci imaju u inostranstvu, daleko premašuje spoljni dug Argentine, kako prema trećim licima, tako i prema privatnom sektoru. Tako da je Argentina neto poverilac ostatka sveta. Problem je u državnom sektoru i ničemu drugom.
