Reforme sprovođene od Havijera Mileja tiču se praktično svih strana argentinske privrede. Nije zanemario ni energetiku. Šta je predsednik Argentine već stigao da uradi, za izdanje „Dva Juga” govori Horhe Rašid, profesor UNLZ, član „Pokreta za zdravlje domovine“, profesor IUNMA „Majke Trga Majo“ i direktor ISEI IOMA.
„Osnovni zakon“ je predsedniku Mileju dao izvanredna punomoćja po mnogim pitanjima.
Među njima je i ono što je nedavno uradio – potpuna privatizacija hidroelektrana izgrađenih 70-ih godina, koje Argentini obezbeđuju veliki kapacitet elektrosnabdevanja u nacionalnoj mreži. Govorim o branama Čokon, Pijedra del Ajre, Planiče Banderita, Alikura, Kasa de Pijedra, Arojto – drugim rečima, o svim velikim branama na jugu zemlje koje napajaju međusobno povezani sistem sa velikim mogućnostima prilagođavanja promenljivim potrebama za električnom energijom.
Milejevoj pažnji nije promakao ni novoizgrađeni gasovod, koji je zamalo pa završila vlada Alberta Fernandeza, gasovod koji je iz Vaka Muerte trebalo da snabdeva ceo sever zemlje.
Pa ipak je uprava Milagra odlučila da ga privatizuje, a možda stavi na nišan i postrojenje za tečni gas u provinciji Rio Negro. Tako da njegovo odstranjivanje iz petrohemijskog kompleksa i luke Baija Blanka dođe kao kazna za pokrajinu Buenos Ajres.
Američki naftni ugovori i rudarske kompanije, gas, nafta i kopanje zlata, srebra i litijuma – na toj vrsti izvoza Milej želi da izgradi osnovu privrede, uporedo sa poljoprivredom, izvozom žitarica, soje i mesa, koji sada predstavljaju glavne ekonomske strukture i na kojima su se istorijski zasnivale argentinske oligarhijske elite.
Ako ovome dodamo prisustvo američkih trupa na reci Parana, koje čuvaju plovni put kojim prolazi skoro 70% nacionalne proizvodnje, i luku Ušuaja, takođe pod kontrolom Četvrte flote, uvidećemo da je naša zemlja već potpuno kolonizovana.
