Реформе спровођене од Хавијера Милеја тичу се практично свих страна аргентинске привреде. Није занемарио ни енергетику. Шта је председник Аргентине већ стигао да уради, за издање „Два Југа” говори Хорхе Рашид, професор UNLZ, члан „Покрета за здравље домовине“, професор IUNMA „Мајке Трга Мајо“ и директор ISEI IOMA.
„Основни закон“ је председнику Милеју дао изванредна пуномоћја по многим питањима.
Међу њима је и оно што је недавно урадио – потпуна приватизација хидроелектрана изграђених 70-их година, које Аргентини обезбеђују велики капацитет електроснабдевања у националној мрежи. Говорим о бранама Чокон, Пиједра дел Ајре, Планиче Бандерита, Аликура, Каса де Пиједра, Аројто – другим речима, о свим великим бранама на југу земље које напајају међусобно повезани систем са великим могућностима прилагођавања променљивим потребама за електричном енергијом.
Милејевој пажњи није промакао ни новоизграђени гасовод, који је замало па завршила влада Алберта Фернандеза, гасовод који је из Вака Муерте требало да снабдева цео север земље.
Па ипак је управа Милагра одлучила да га приватизује, а можда стави на нишан и постројење за течни гас у провинцији Рио Негро. Тако да његово одстрањивање из петрохемијског комплекса и луке Баија Бланка дође као казна за покрајину Буенос Ајрес.
Амерички нафтни уговори и рударске компаније, гас, нафта и копање злата, сребра и литијума – на тој врсти извоза Милеј жели да изгради основу привреде, упоредо са пољопривредом, извозом житарица, соје и меса, који сада представљају главне економске структуре и на којима су се историјски заснивале аргентинске олигархијске елите.
Ако овоме додамо присуство америчких трупа на реци Парана, које чувају пловни пут којим пролази скоро 70% националне производње, и луку Ушуаја, такође под контролом Четврте флоте, увидећемо да је наша земља већ потпуно колонизована.