Koliki je obim proizvodnje droge u Boliviji i šta ovde radi albanska mafija? Kako se vlast bori protiv te pošasti i šta ima Evropska unija s tim? A šta bolivijske vlasti rade za zaštitu žena od rodnog nasilja i kontrolu nad ilegalnim prometom oružja? Gabrijela Rejes Rodas, međunarodni konsultant za pitanja organizovanog kriminala, nezakonitog prometa narkotika i bezbednosti građana, izvršni direktor Bolivijske opservatorije za bezbednost građana i borbu protiv narkotika, posebno za izdanje „Dva Juga“ odgovara na ova pitanja.
Može li se proceniti koliki je obim proizvodnje i trgovine drogom iz Bolivije van njenih granica?
Bolivija ima svoju posebnost i jedan je od tri glavna proizvođača listova koke posle Kolumbije i Perua. Međutim, proizvodnja listova koke čini oko 8 do 9% ukupne proizvodnje ove tri zemlje, pri čemu je Kolumbija zemlja koja proizvodi najviše listova koke. Kao što je poznato, list koke je sirovina za proizvodnju kokaina, pa je Bolivija i jedan od glavnih proizvođača kokaina u regionu posle Kolumbije i Perua, jer za to ima uslove. To je prvi element. Drugi element je da u Boliviji nije otkriveno prisustvo, recimo tako, bolivijskih kartela kao takvih.
Dinamika proizvodnje i prometa narkotika sastoji se u tome da su bolivijske kriminalne organizacije pružaoci usluga, odnosno da su podugovarači velikih kartela i transnacionalnih grupa za proizvodnju i trgovinu drogom, kao što je Primeiro Comando da Capital („Prva prestonička komanda“) – PCC. Dakle, ako PCC kupuje bolivijske narkotike, isporučuje ih u luku Santos u Brazilu i namerava da ih otpremi u Evropu, onda on zaključuje podugovor za proizvodnju u zavisnosti od vrste proizvoda koji mu je potreban, što podrazumeva, na primer, stepen čistoće kokaina.
Postoji takođe kokain, koji se u Peruu proizvodi od peruanskih listova koke, peruanske bazne paste, ali u Boliviju dolazi na prečišćavanje, odnosno doradu, a očigledno nalazi i primenu u Boliviji. To jest, postoji kokain koji je, može se reći, pola peruanski, pola bolivijski, a drugi je 100% bolivijski. Tako da ovu vrstu usluge zaključuju i PKK, privatne bezbednosne kompanije, dajem primer privatnih bezbednosnih kompanija jer one sklapaju i ugovore s kriminalnim organizacijama koje dopremaju teret malim avionima od mesta proizvodnje, do npr. granice sa Brazilom ili granice sa Paragvajem. U ovu vrstu opsluživanja spada, na primer, ono što se naziva dopremi i iskrcaj, to jest, odgovara se za benzin, za pilote itd, itsl. Postoje i drugi ljudi koji nadgledaju takođe pitanje skladištenja, sakupljanja itd, itsl, a to je već druga usluga.
Tako ćete u Boliviji čuti o klanovima poput klana Lima Lobo, porodičnim klanovima koje vodi taj klan Lima Lobo. On deluje mahom u regionu Beni, koji nudi ovu vrstu usluga. A Bolivija je, avaj, takođe postala, rekla bih, utočište za trgovce drogom.
Jarki primer je trgovac drogom Sebastijan Marset, kojeg traže Europol i Interpol zbog slanja više od 16 tona kokaina iz Paragvaja, uopšte iz Južne Amerike, i pokazuje se da je dospeo na crvenu poternicu marta 2022. Međunarodna poternica, a on je bio u Boliviji, i u Boliviji ga nisu ni krili, deca su mu išla u školu, imao je fudbalsku ekipu, učestvovao na žurkama, u video snimcima… Sa „crvenom poternicom” Interpola on je živeo mirno i neprimećeno. A imao je porodicu, njegova deca su imala prave lične karte sa prezimenom Marset.
Osim toga, oba predsednika, Urugvaja i Kolumbije, Lakalje Pou i Petro, govorili su da Bolivija ne samo što se bavi proizvodnjom kokaina, nego i narkotrgovci teže da dođu u ovu zemlju. Kolumbijska vojna obaveštajna služba obnarodovala je da će, prema njenim analizama, glavni vođa Čonerosa, najopasnije i najokrutnije međunarodne bande u Ekvadoru, onaj što je izazvao razne nerede u zatvorima pre par godina, koji su doveli do bezbednosne krize u Ekvadoru, živeti u Boliviji.
Tako je Bolivija postala utočište trgovaca drogom, od kojih su mnogi takođe povezani sa RSS. Članovi RSS, pripadnici srednjeg i višeg ranga, koje traži brazilsko pravosuđe, po ovom pitanju mogu nauditi Boliviji.
Što se tiče obima proizvodnje i prometa droge, na međunarodnom nivou postoji pokazatelj kojim se služe međunarodne policijske organizacije, naime: ukupna količina zaplenjenih narkotika predstavljaće 10% onoga što cirkuliše na tržištu zemlje.
Tako je, na primer, u Boliviji prošle, 2023. godine, zaplenjeno 32 tone kokaina, pa se prema tome manje-više može proceniti da je 2023. godine samo u zemlji cirkulisalo oko 320 tona kokaina.
Ispada da bez obzira na tako čvrstu „upletenost“ Bolivije u tkivo narkotrgovine u Latinskoj Americi, ovde nema kartela?
Kao što sam već objasnila, konkretnih bolivijskih kartela nema, postoji snažno prisustvo stranih kartela: RSS iz Brazila, prisutna je komanda Vermelo, zna se i za albansku mafiju i da su neki njeni članovi uhapšeni, zna se i za neke članove ili saradnike Kartela nove generacije Halisko i kartela Sinaloa, poznato je da su ovde pokušavali da izvedu neke operacije.
Na Balkanu postoji stereotip da su kokain i žvakanje koke široko rasprostranjeni u Latinskoj Americi… Da li je to tačno i kako se vlast bori protiv toga?
Bolivija sprovodi usklađenu politiku iskorenjivanja listova koke, ali takođe dobija veliku podršku od Evropske unije, koja je, da tako kažemo, glavni partner. Bolivija je 1. novembra 2018. proterala američku DEA (Upravu za suzbijanje narkotika). Drugim rečima, Bolivija nije dobijala pomoć SAD po ovom pitanju od 2018. godine. Pomoć dolazi od Evropske unije, i predstavlja budžetsku podršku od 64 miliona evra, podeljenih na pet godina. Konkretne teme: borba protiv nezakonitog prometa narkotičkim supstancama i sveobuhvatan razvoj svega što se tiče koke, s obzirom da je koka zaštićena u Boliviji. Koka je zaštićena ustavom, korišćenje lista koke je legalno, istorijski priznato, ne samo među starosedelačkim narodima.
Žvakanje koke je dozvoljeno samo u Boliviji, i njena potrošnja je u porastu, ovde možete žvakati list koke čak i s aromatizatorima, s voćnim ukusom, ukusom žvakaće gume, s red-bulom, sa čim hoćete. Sve češće se u prodaji može videti isitnjeni list koke. Ranije se to viđalo samo na mestima neformalne trgovine, danas se može videti čak i u supermarketima, u prodavnicama, to jest, uočljiv je rast proizvodnje, ali i potražnje koke.
Upotreba kokaina u regionu je relativno niska, ali raste uglavnom u Brazilu. Brazil je glavno potrošačko tržište za, recimo, kokain u različitim državama, i to zaista privlači veliku pažnju i na kraju bi moglo da postane problem za region.
U Srbiji je sada aktuelna tema nasilja nad ženama, o njoj se raspreda u društvu… Kakva je situacija sa tim u Boliviji?
Bolivija ima jednu od najviših stopa nasilja nad ženama. Ovo je, rekla bih, jedan od zločina sa najjačim društvenim podtekstom u zemlji. 2013. je donet zakon po kome je feminicid krivično delo. Avaj, broj slučajeva nasilja nad ženama raste.
Pozitivan momenat usvojenog zakona je to što je učinio vidljivim problem koji ranije nije bio toliko primetan. Ipak, do danas ne postoji politika koja bi nam mogla pomoći u delotvornom rešenju.
U Boliviji je danas ogromna kriza sudskog sistema, to je korumpirano pravosuđe, to je ispolitizovano, klijentelističko pravosuđe, što već godinama svedoči o neophodnosti reformisanja, i to se ogleda u krizi koju doživljavaju žene žrtve nasilja, koje su ranjive pred normativnom ili sudskom zaštitom po tim pitanjima.
2021. je uhapšeno nekoliko sudija koji su oslobodili feminicide (muškarce koji su počinili zločine nad ženama), osuđene na 30 godina zatvora bez pomilovanja, i oslobodili su ih bukvalno za flašu pića i 5 hiljada dolara! Kriza pravosuđa dovodi do bespomoćnosti i nekažnjivosti u aktima nasilja nad ženama. To je problem koji tek treba da se reši, bez obzira na to što postoji zakon koji prepoznaje problem i čini ga vidljivim… Jedino što sada imamo je prebrojavanje žrtava i ništa više.
Da li predstavnici starosedelačkih naroda često postaju žrtve privrednih zločina, pokušavaju li da ih potisnu s njihovih zemalja?
U Boliviji postoji problem uglavnom vezan za zločine, privredne zločine, koji se otkrivaju u Amazoniji. Jedan od glavnih zločina nije toliko narkotrgovina koliko je nezakonito iskopavanje zlata, seča šume i ropstvo. Ovo su tri pitanja koja najviše pogađaju starosedeoce, daleko više, rekla bih, nego problem nezakonitog obrta narkotika…
Ali da, ima i trgovine drogom. Međutim, ona prva tri problema koja pomenuh imaju najveći uticaj na domorodačke narode, uglavnom zbog progona s njihovih zemalja ili zato što vide da nemaju slobode, jer moraju nuditi usluge ljudima povezanim s ovim privrednim prestupima.
U Srbiji su, posle tragedije sa streljanjem školaraca, uvedena stroga ograničenja pristupa oružju. Kakva je situacija sa civilnim oružjem u Boliviji, da li je dostupno ili je, naprotiv, strogo ograničeno?
Postoji zakon koji reguliše pristup oružju za civile, ali to nije tema o kojoj se ovde mnogo priča. Ne zaboravimo da je Bolivija, po svom položaju, i tranzitna tačka za oružje koje ide u Brazil, koje se uvozi preko Čilea, ali je takođe i odredište, kad se uračuna da npr. postoje mesta proizvodnje, a takođe postoje i trgovci narkoticima, o kojima smo ranije govorili, koji žive u Boliviji i kojima je potrebno bojno oružje velikog kalibra, oružje za sopstvenu zaštitu. U Boliviji poslednjih godina nije bilo programa, poput dobrovoljne predaje neregistrovanog oružja. U Boliviji, normativna osnova vam omogućava da registrujete svoje oružje ukoliko ispunjavate određene uslove.
Nedavno je zamenik ministra unutrašnjih poslova i policije saopštio da je otkrivena mreža za trgovinu oružjem koja je dopremala oružje u grad Kočabamba. Međutim, s druge strane, ne istražuju kako je Sebastijan Marset, kada je živeo u Santa Kruzu, uspeo da dođe do toliko oružja visokog kalibra, s obzirom da se tek predao policiji.
Znate, pošto je Evo Morales danas glavni, to jest, u toku je politička borba, može se reći spor između Luisa Arsea i Eva Moralesa, vezan za partiju Pokret za socijalizam, pa vlada ulaže sve napore da „žigoše“ područje s kojeg je rodom Evo Morales, da ga „žigoše“ zbog nezakonite trgovine kokainom i oružjem.
Međutim, čineći to, mi ne govorimo o onome šta se dešava na drugim mestima, posebno u Santa Kruzu, gde se, na primer, ubice povezuju sa trgovinom drogom, otmicama ljudi, pranjem novca i drugim nezakonitim radnjama. Upravo tu sam pronašla najviše oružja povezanog sa zaštitom zločinaca ili narko-kraljeva.
