На колико још самоубистава пензионера смо спремни да зажмуримо?
Када прехрамбене корпорације у свом читавом спектру (производња, индустријализација и маркетинг), хемијске корпорације у свом читавом спектру (стратешка истраживања, лабораторије, апарати и комерцијални центри за лечење болести) и медијске корпорације такође у свом целокупном спектру (контрола информација, културних, друштвене и политичке активности) имају исте власнике… све наведено постаје део исте машинерије која вари друштвени инжењеринг што потпуно некажњено квари, потчињава и убија, али да, уз музику из Глен Милер, да му дају романтичну ноту коју малтузијанска „елеганција“ захтева иза кулиса, веома британски.
Због тога, мада би требало да изгледа апсурдно… ми верујемо, понављамо и бранимо крајње глупости, изречене у изузетно елегантном академском тону, на пример: „Доктор ми је рекао да идем у дом здравља“ када никакав „дом“ не брине о „здрављу“, већ се у најбољим случају бори са болешћу, ако њом у већој или мањој мери не тргује, како, нажалост, најчешће бива.
Здравље је нешто што се чува у свим областима друштва и ни у једном дому. Здравље се чува у школи, у одмаралишту, у клубу, на тргу и у пристојној кући. А то се углавном ради са здравом храном, без отрова или „легалних“ дрога које пуне полице супермаркета привлачним паковањима, јарким бојама и слоганима пуним љубави, чија је сврха да упропасте животе углавном деце, уз веселу каку, припремајући их као недонесене клијенте злогласног тунела фармакомафије и њених унапред плаћених санаторијумских саучесника (пошто је санаторијум граница-оксиморон, пошто лечи…)
Јуче је убијен виши руководилац највећег осигуравајућег друштва у САД. На мецима су пажљиво угравиране три речи које упућују на фразу широко коришћену код адвоката и критичара индустрије осигурања: „delay, deny, defend“, што у преводу с енглеског значи „одлагати, порицати, бранити“ механизам којим ове компаније варају (баш као овде), често финансијски и емоционално разарају, па и убијају читаве породице. И све то са сталним осмесима њихових перспектива.
Да ли је веома конспиролошки мислити да вас чине болесним како би вам продали лек који није лек? Јер, сада знамо да лабораторије не улажу новац у лекове који лече, већ у оне који подржавају вашу болест, како бисте наставили да купујете „лекове“. Стога… пошто не лече, онда то и нису лекови.
Часни дијалектички след „медицина, лекар, лек“ језички није повезан с философијом здравља. Латински корен речи медицина је „mederi“ што значи лечити. Лечити шта? Остављам вашем нахођењу, што би рекла једна позната госпођа, ништа академско.
Кажем ли да је медицина лоша? Никако… када се разболите или доживите несрећу, потребан вам је лекар, лек и болница, мање-више свега тога има (прилично лошег, упркос преклапању структура државних болница, пропаганде и социјалног рада) али нико не брине о вашем здрављу, не постоји превентивно тело које брине о њему нити је успостављена култура која би га подржавала (Кинези пију топлу воду да би сачували своје здравље, а ми водимо пропаганду „добро охлађене“).
Није ли симптоматично што су лабораторије хвалиле Лауру Волнович јер је редовно плаћала лекове? Док су је лабораторије хвалиле, пензионери су протестовали због страшних повластица и високих плата функционалне структуре, уграђене у ту покрадену конструкцију (На крају објашњавам зашто је покрадена).
Сви знамо да ако не једемо добро, разболимо се.
Захтевам да лекове они којима су потребни добијају без бирократије, да они коме требају оде лекару да му их он препише а држава испоручи, једноставно и поштено, под претњом кривичног гоњења за оне који се тога не придржавају. Али такође захтевам да они који нису болесни зарађују пристојне плате да би се здраво хранили, зато што се храна не може сматрати раскошју. Такође захтевам да лекове не монополизује алопатска медицина Рокфелера, кад постоји толико много здравих алтернатива.
Сви ми имамо право да удишемо чист ваздух, али немамо сви право да једемо здраву храну. Какав је то посао – терати нас да се разболимо лошом исхраном, глађу и отровима, како бисмо постали принудни клијенти лабораторија, које нас држе у заробљеништву?
Није ли нездраво стварати ситуацију кад пензионери излазе да се жале на осредње лекове, који су им потребни јер су их дрогирали сами власници циркуларних корпорација и то: производња-индустрија токсичних намирница-лекова? (Приметите да нисам рекао „хране“ јер иако су јестиве, далеко су од тога да хране, већ трују).
У мрежи кружи аудио запис (који се приписује председниковој сестри), у коме се подробно говори како је решење које имају на уму криминално малтузијанско, без икакве истраге, без тражења објашњења, а још мање порицања.
Коначно, још једна од највећих глупости изречених најелегантнијим академским тоном, као што рекох на почетку, јесте да „PAMI мора бити приватизован“, док је Карлос Вале, председник Генералне конфедерације пензионера, десетлећима и неуморно на све четири стране објашњавао да је PAMI приватна установа која припада пензионерима, да су је покрале све последње владе, преварантским уплитањем у коме су саучесници (ово додајем) сви они који су туда пролазили, џепарили и глодали оно што није њихово.
Апсурдно је да се разумни људи не могу искобељати из ове мочваре која нема ни најмањег смисла.
Извините, ја сам Енрике Бокс, Црна овца.
