Ako velike tragedije i ostavljaju neki pozitivan trag, bez obzira na ogromnu bol, onda je to što po pravilu izmiču iz ruku onih što ih uzrokuju, onih koji su ravnodušni prema njima i/ili onih koji teže da iz njih izvuku korist.
Ne znam znate li za poplave u Španiji, njihove zastrašujuće materijalne posledice, njihovu užasnu silu usmerenu protiv života, kao i za intelektualnu i političku patnju njenih vladara.
Šta nam dobro to može doneti? Pa, apsolutna diskreditacija štampe… jedna je od glavnih stvari. Nešto što je gen-o-cid u Gazi već uzrokovao na čitavom Oksidentu. Ali o ovoj stvari bih želeo da govorim drugi put.
Da li ste primetili da je predsednik španske vlade Pedro Sančez… „socijalista“?
Da li ste primetili da je francuski predsednik Emanuel Makron bio „socijalista”?
I da je savezni kancelar Nemačke Olaf Šolc, još jedan „socijal“, iako demokrata?
Da li ste shvatili da su svi oni levičari, da podržavaju Gazu i da su partneri Ukrajinaca… baš kao neofašista Đorđa Meloni?
Kažem… Da li bi ovo redovno slaganje levičara s neonacistima i cionistima bilo moguće bez dobro podmazanog „socijalnog inženjeringa“?
Kada govorim u Argentini o „Društvenom inženjeringu“, neke kolege me slušaju s velikodušnim, sumnjičavim snishođenjem… zato vas pozivam da oslušnete glas ljudi sa druge strane bare:
No, da li je taj „društveni inženjering“ nešto novo?
Mislim da sve počinje Rotšildovom lažju o Vaterlou, koja mu omogućava da zaradi tako mnogo novca, ali koja se budi radi upoznavanja s Orsonom Velsom i romanom „Rat svetova“, koji je emitovan 30. oktobra 1938. na radiju i postao šokantan fenomen, i tada i svaki drugi put kada su ga prenosili na drugim mestima, otkrivajući neobičnu moć medija nad masama.
Do druge polovine prošlog veka, kada je „kulturna“ CIA finansirala levu umetnost i kulturu tokom Hladnog rata, društveni inženjering je već imao format i u Španiji se ovo dešavalo:
U Argentini je već radila „Ford fondacija“ (u slučaju da nekog zanima: https://www.youtube.com/watch?v=_qXbS8WO4i0&t=305s), plus CARI, NVO, ambasade, Soroš, Franko Makri, koji finansira PEORnistas, kraće rečeno. Eto kako na kraju (posle tolike borbe) glasamo za one koji će se potčinjavati, umesto da vladaju.
Kao što je lako zaključiti, infiltracija je glavno oruđe društvenog inženjeringa, zbog ogromnog bogatstva protraćenog na promovisanje lažnih proroka s lepim govorima s jedne strane… a s druge strane, „crnih monaha“ koji operišu na otvorenim mozgovima, što se može smatrati opasnim, da ih odvoje raznim prividnim „stimulansima“ ili neposredno neutrališu na bilo koji način (no, to je druga priča, za budući izveštaj).
U poslednjoj predsedničkoj debati, glava argentinske masonerije je sasvim bezobzirno rekao da ima masone na obe strane. I dodao: i crkva takođe, i cionisti, i Soroš takođe, i ambasade… i neki ultramilionerski filantropi… takođe. Ali to nije samo ovde, u SAD je isto, hajde da poslušamo ovog Trampovog savetnika:
Dakle… Kome verovati? Pa, u principu, ako stoji na polici… to je tržišna proizvodnja. Odnosno iz medija… Iz medija… onih koji su već izgubili svako poverenje u Evropi pa čak i u SAD (zato je pobedio autsajder Tramp).
Sve dok vas mediji budu terali da verujete da ste oni koji biraju vi, među kandidatima koje su izabrali oni zajedno sa biznismenima, NVO i ambasadama, kao vlasnici opcija u svakoj stranci… ovo će nastaviti da bude put razočaranja.
Kandidati moraju doći odozdo, a ne iz kažiprsta prosvećenih. Ali to je vežba koju mi izgleda nismo voljni da uradimo, holizam je udobniji.
To je to. Kao što vidite, ne tražim aplauze. „Sejte istinu i požnjećete pizdariju“.
Izvinite, ja sam Enrike Boks, Crna ovca.
