На узбудљивој церемонији, Клаудија Шејнбаум је положила заклетву као нови председник Мексика. На јавној манифестацији, одржаној у џиновском Зокалу, где се налазе Национална палата и прелепа колонијална црква, нови председник је поздравио делегације мексичких староседелачких етничких група које су, сад већ помоћу својих традиционалних ритуала, освештали пренос председничке дужности у јутарњим сатима у Конгресу.
Шејнбаумова је наследила сложену ситуацију. У извесном смислу, она се налази у повлашћеном положају, пошто има значајну већину у оба дома Конгреса и подршку већине влада савезних држава, од којих скоро све контролише њена партија MORENA. Њен политички капитал укључује, наравно, веома висок ниво народног одобравања њеном претходнику, Андресу Мануелу Лопезу Обрадору. Један од његових главних пројеката, реформа правосуђа, био је утврђен убрзо после његове победе на изборима и већ је стекао уставни статус. У основи његових управљачких пројеката леже несумњива достигнућа АМЛО у области друштвеног развоја: широки програми стипендија за омладину и старе људе; 145 нових универзитетских института, створених у најудаљенијим крајевима земље и окренутих ка решавању конкретних проблема региона; минимална плата изнад границе сиромаштва и увек прилагођена изнад стопе инфлације. Са друге стране, Шејнбаумовој у прилог иде и снага економског наслеђа Лопеза Обрадора: 2023. године обим извоза је износио око 593 млрд долара, од чега је 80 посто било усмерено на Сједињене Државе. И још: резерве Банке Мексика, еквивалента Централне банке Аргентине, достижу 225 млрд долара, што је погодовало ревалвацији пезоса и контроли инфлације. И као да наведено није довољно, дознаке Мексиканаца што бораве у иностранству изнеле су нешто изнад 62 милијарде долара, што се мора додати на 14 млрд, које у земљу долазе као резултат улазног туризма.
Ипак, постоје све значајнији изазови, који могу омести остваривање пројеката нове председнице. Три питања морају захтевати њену посебну пажњу. Прво је насиље, услед кога ниво убистава у Мексику достиже стопу од 24 на 100.000 становника. Да би се ова бројка исправно тумачила, неопходно ју је упоредити с вредностима тог истог показатеља у другим земљама. У Аргентини је, на пример, она износила 4,4 на 100.000; у Чилеу и Сједињеним Државама 6,3, у Бразилу отприлике исто као и Мексику, а у ултранеолибералном Еквадору Нобоа износила је 44 на 100.000 становника. У случају Мексика, злокобно присуство трговине дрогом је одговорно за висок ниво криминала, као и за његов територијални распоред, будући да није у подједнакој мери раширен у свим државама и регионима земље. Усредоточен је углавном у Синалои, Халиску, Колими, Сонори, Дурангу, Агваскалијентесу, Керетару, Најариту и Јужној Доњој Калифорнији. Близина границе са САД је још један фактор који доприноси расту криминала, јер олакшава набавку борбеног оружја, које се у неким пограничним градовима може купити по ниској цени и без посебних захтева у продавницама као што је Walmart, на пример.
Још једно веома тешко питање је миграција која путује преко територије Мексика у потрази за путем у Сједињене Државе. То је непрекидни караван од стотина хиљада људи: одраслих, деце, читавих породица, скоро милион људи који свлађују свакакве препреке да би се докопали границе са САД, тамо се довили да заобиђу имиграционе патроле те земље и уђу на територију Сједињених Држава. То је дуг и врло тежак пут, толико, да је Међународна организација за миграције пријавила 686 мртвих или несталих миграната дуж границе између Сједињених Држава и Мексика током 2022. Вашингтон појачава притисак на мексичку владу да успостави баријере или контролне мере ради смањивања броја миграната, али безуспешно. Уочи америчких избора, овај захтев је удвостручен, с истоветним резултатима. Но, Шејнбаумова ће морати показати да узима у обзир захтев Беле куће, како би се избегло заоштравање односа између две земље. Да јој то неће бити лако, само по себи се разуме.
Још једно питање, треће по реду, које би могло усложнити рад администрације Шејнбаумове, јесте реализација Биокеанског коридора, који ће проћи преко превлаке Техуантепек, повезујући луке Коацакоалкос на Карибима са Салина Крузом на Тихом океану. Са трасом од око три стотине километара, овај коридор би био конкурентан преоптерећеном Панамском каналу, такође угроженом климатским променама које су опасно смањиле његов проток воде. Проблем је што је за Вашингтон Панамски канал „његов канал“. У стварности, амерички канал у Панами и његова постепена маргинализација због веће брзине преноса контејнера железницом, те неоспорна заинтересованост Кине за сарадњу у њеној коначној изградњи и финансирању, могли би довести до веома озбиљног суочавања између Мексика и Сједињених Држава. Дипломатско „запешће“ новог мексичког председника биће стављено на тешку кушњу по овом питању.
Извор: ACCIÓN
