Na uzbudljivoj ceremoniji, Klaudija Šejnbaum je položila zakletvu kao novi predsednik Meksika. Na javnoj manifestaciji, održanoj u džinovskom Zokalu, gde se nalaze Nacionalna palata i prelepa kolonijalna crkva, novi predsednik je pozdravio delegacije meksičkih starosedelačkih etničkih grupa koje su, sad već pomoću svojih tradicionalnih rituala, osveštali prenos predsedničke dužnosti u jutarnjim satima u Kongresu.
Šejnbaumova je nasledila složenu situaciju. U izvesnom smislu, ona se nalazi u povlašćenom položaju, pošto ima značajnu većinu u oba doma Kongresa i podršku većine vlada saveznih država, od kojih skoro sve kontroliše njena partija MORENA. Njen politički kapital uključuje, naravno, veoma visok nivo narodnog odobravanja njenom prethodniku, Andresu Manuelu Lopezu Obradoru. Jedan od njegovih glavnih projekata, reforma pravosuđa, bio je utvrđen ubrzo posle njegove pobede na izborima i već je stekao ustavni status. U osnovi njegovih upravljačkih projekata leže nesumnjiva dostignuća AMLO u oblasti društvenog razvoja: široki programi stipendija za omladinu i stare ljude; 145 novih univerzitetskih instituta, stvorenih u najudaljenijim krajevima zemlje i okrenutih ka rešavanju konkretnih problema regiona; minimalna plata iznad granice siromaštva i uvek prilagođena iznad stope inflacije. Sa druge strane, Šejnbaumovoj u prilog ide i snaga ekonomskog nasleđa Lopeza Obradora: 2023. godine obim izvoza je iznosio oko 593 mlrd dolara, od čega je 80 posto bilo usmereno na Sjedinjene Države. I još: rezerve Banke Meksika, ekvivalenta Centralne banke Argentine, dostižu 225 mlrd dolara, što je pogodovalo revalvaciji pezosa i kontroli inflacije. I kao da navedeno nije dovoljno, doznake Meksikanaca što borave u inostranstvu iznele su nešto iznad 62 milijarde dolara, što se mora dodati na 14 mlrd, koje u zemlju dolaze kao rezultat ulaznog turizma.
Ipak, postoje sve značajniji izazovi, koji mogu omesti ostvarivanje projekata nove predsednice. Tri pitanja moraju zahtevati njenu posebnu pažnju. Prvo je nasilje, usled koga nivo ubistava u Meksiku dostiže stopu od 24 na 100.000 stanovnika. Da bi se ova brojka ispravno tumačila, neophodno ju je uporediti s vrednostima tog istog pokazatelja u drugim zemljama. U Argentini je, na primer, ona iznosila 4,4 na 100.000; u Čileu i Sjedinjenim Državama 6,3, u Brazilu otprilike isto kao i Meksiku, a u ultraneoliberalnom Ekvadoru Noboa iznosila je 44 na 100.000 stanovnika. U slučaju Meksika, zlokobno prisustvo trgovine drogom je odgovorno za visok nivo kriminala, kao i za njegov teritorijalni raspored, budući da nije u podjednakoj meri raširen u svim državama i regionima zemlje. Usredotočen je uglavnom u Sinaloi, Halisku, Kolimi, Sonori, Durangu, Agvaskalijentesu, Keretaru, Najaritu i Južnoj Donjoj Kaliforniji. Blizina granice sa SAD je još jedan faktor koji doprinosi rastu kriminala, jer olakšava nabavku borbenog oružja, koje se u nekim pograničnim gradovima može kupiti po niskoj ceni i bez posebnih zahteva u prodavnicama kao što je Walmart, na primer.
Još jedno veoma teško pitanje je migracija koja putuje preko teritorije Meksika u potrazi za putem u Sjedinjene Države. To je neprekidni karavan od stotina hiljada ljudi: odraslih, dece, čitavih porodica, skoro milion ljudi koji svlađuju svakakve prepreke da bi se dokopali granice sa SAD, tamo se dovili da zaobiđu imigracione patrole te zemlje i uđu na teritoriju Sjedinjenih Država. To je dug i vrlo težak put, toliko, da je Međunarodna organizacija za migracije prijavila 686 mrtvih ili nestalih migranata duž granice između Sjedinjenih Država i Meksika tokom 2022. Vašington pojačava pritisak na meksičku vladu da uspostavi barijere ili kontrolne mere radi smanjivanja broja migranata, ali bezuspešno. Uoči američkih izbora, ovaj zahtev je udvostručen, s istovetnim rezultatima. No, Šejnbaumova će morati pokazati da uzima u obzir zahtev Bele kuće, kako bi se izbeglo zaoštravanje odnosa između dve zemlje. Da joj to neće biti lako, samo po sebi se razume.
Još jedno pitanje, treće po redu, koje bi moglo usložniti rad administracije Šejnbaumove, jeste realizacija Biokeanskog koridora, koji će proći preko prevlake Tehuantepek, povezujući luke Koacakoalkos na Karibima sa Salina Kruzom na Tihom okeanu. Sa trasom od oko tri stotine kilometara, ovaj koridor bi bio konkurentan preopterećenom Panamskom kanalu, takođe ugroženom klimatskim promenama koje su opasno smanjile njegov protok vode. Problem je što je za Vašington Panamski kanal „njegov kanal“. U stvarnosti, američki kanal u Panami i njegova postepena marginalizacija zbog veće brzine prenosa kontejnera železnicom, te neosporna zainteresovanost Kine za saradnju u njenoj konačnoj izgradnji i finansiranju, mogli bi dovesti do veoma ozbiljnog suočavanja između Meksika i Sjedinjenih Država. Diplomatsko „zapešće“ novog meksičkog predsednika biće stavljeno na tešku kušnju po ovom pitanju.
Izvor: ACCIÓN
