U svom istupanju od 1. marta pred oba doma Kongresa, predsednik Havijer Milej ponovio je da je jedan od ciljeva njegove administracije smanjenje učešća države Argentine na 25% BDP-a. Ne nameravamo da se zadržavamo na opovrgavanju, sa stanovišta istorije ekonomskih ideja ili ekonomske teorije, besmislenosti njegovog predloga.
Mnogi naučnici su posvetili brojne spise opovrgavanju predsedničkih izjava, pokazujući da je „stvarno postojećim kapitalizmima“ – a ne onima koji se haotično vrte u Milejevoj glavi – uvek bila potrebna potpora koju obezbeđuje država. Kako u fazi uvođenja, kao u prvobitnoj akumulaciji, tako i u zrelom uzrastu, da se kapitalistima olakša vođenje poslovanja i, pre svega, da se spase kad god kapitalizam uđe u krizu ili je ugrožena njegova reprodukcija. Značajniji primeri uključuju državnu pomoć kapitalizmu tokom Velike depresije 1930-ih ili, u skorije vreme, spasavanje banaka i velikih preduzeća tokom takozvane „hipotekarne krize“ 2008.
Ostavimo tu predistoriju po strani i pogledajmo napredne kapitalističke sisteme našeg doba da vidimo koliki je udeo države, mereno visinom državne potrošnje, u svakom od njih. Za razliku od onoga što predsednik tvrdi, razvijene kapitalističke zemlje karakteriše snažno prisustvo države, mereno visokim nivoom državnih rashoda u odnosu na njihov BDP. U Francuskoj su, na primer, 2023. godine državni rashodi iznosili 57% BDP-a; u Finskoj, 55,8%; sledila je Italija sa 53,8%; Belgija, 53,3%; Austrija, 52,7%; Švedska, 49,4%, za istu godinu i uvek u odnosu na BDP. Nemačka, tradicionalno verna ekonomskoj ortodoksiji i kojom uvek upravljaju konzervativne ili desničarske socijaldemokratske snage, pokazala je državne rashode od 48,4%.
Da li je moguće da je rukovodstvo svih ovih zemalja naprednog kapitalizma palo u ruke „poreskih degenerika“ da usvoje diskvalifikujući i uvredljivi rečnik koji se Mileju toliko dopada?
Očigledno nije. Čak i ako pogledamo brojke za Sjedinjene Države, zemlju razvijenog sveta s najnižim odnosom državnih rashoda prema BDP – a samim tim i s najlošijim kvalitetom socijalnih usluga među zemljama G20 – taj odnos je 36,3%, jedanaest procentnih poena iznad raja u koji sadašnja vlast želi da nas odvede.
Ako bi se Milejev predlog ostvario, Argentina bi imala profil državnih rashoda u odnosu na BDP uporediv s onim u nekim od najnerazvijenijih zemalja sveta. Mauritanija, na primer, sa 24,9% državnih rashoda u odnosu na njen BDP, veoma dobro ilustruje kakve bi mogle biti posledice kretanja u pravcu koji je predložila vlada: 67% ljudi je ispod granice siromaštva i ima skandaloznu stopu smrtnosti novorođenčadi od 47,9 na hiljadu živorođenih. Mali, koji se graniči s Mauritanijom je još jedan slučaj koji treba uzeti u obzir: njegov odnos je 25,7% i njegova korelacija sa praktičnim odsustvom države je 80,5% ljudi ispod granice siromaštva i užasavajuća stopa smrtnosti odojčadi od 64,1 na hiljadu živorođenih. Da li je to Argentina koju želimo?
Na Karibima, haićanska tragedija u mračnim crtama prikazuje šta se dešava kada se distopija anarhokapitalizma primeni u praksi. U toj zemlji, prvoj koja se osamostalila u našem delu Amerike (1804, porazivši Napoleonovu vojsku), odnos državnih rashoda/BDP je 6,40%. Bez države, bez javnog zdravlja i obrazovanja, bez oružanih snaga i policije; nema ulaganja u puteve, mostove i stambene prostore; bez pravnog poretka za kažnjavanje zločinaca, slučaj ove nemirne zemlje pokazuje šta se dešava kada društvo ostane bez države – u slučaju Haitija, uništenog uzastopnim invazijama Sjedinjenih Država i okrutnim diktaturama koje je nametnuo Vašington –: društvo nazaduje ka strahovitom „prirodnom stanju“, prikazanom od Tomasa Hobsa, u kojem je čovek čoveku – vuk. Bez države, preovladava privatno nasilje, a zemlja je na milosti naoružanih bandi koje vršljaju posvuda. Potresan primer Haitija je krajnji slučaj, ali on svojom žestokom preteranošću ilustruje tužan ishod koji se nadvija nad društvom kada njegov državni poredak nestane. Nadajmo se da se krtica koja se uvukla u creva argentinske države sa zlom namerom da je uništi iznutra može zaustaviti pre nego što bude prekasno.
Izvor: Acción
